Poreklo prezimena, selo Koretište (Gnjilane)

Poreklo stanovništva sela Koretište (po knjizi Kuretište), opština Gnjilane – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela i vode.

Selo je na zapadnoj strani brda Glame. Voda za piće dobija se sa pet česama i dva izvora u selu, a i iz mnogih bunara.

Zemlje i šume.

Topografski su nazivi za njive: Bosotince, Pasjak, Selište i Glama; za šumu: Kurina, Reka i Slana Voda.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. Deli se na pet mahala, koje se zovu po najjačim rodovima u njima. To su: Pejinska, Kovačova, Đurinska, Trpkovska i Šoprića Mahala.

Postanak sela.

Najstariji rod u selu, Kovačovi, prilikom doseljavanja nije zatekao selo, već ga je nanovo podigao, mada je na „Selištu“ pre toga postojalo neko naselje. Sadašnje selo osnovano je kada u okolini nije nikako bilo Turaka i Arbanasa.

Poreklo stanovništva.

U selu žive samo Srbi.

Rodovi:

-Kovačovi (17 k., sv. Nikola); doseljeni iz prilepskog kraja, gde su bili vrlo bogati i imali vodenicu „od devet vitla“. Turci im dođu po ženskinje, ovi ih opiju i pobiju, pa s magarcima pobegnu. Prvo se nastanili u Kmetovcu pa prešli u Stanišor i najzad naiđu ovde na dobru vodu i osnuju ovo selo pre 250 i više godina. Prezime im je po tome što su do pre 40 godina bili kovači.

-Pejinci ili Kusostajkovci (17 k.),

-Đurinci (12 k.) i:

-Đokinci (6 k.), svi slave sv. Nikolu. Ova su tri roda postala od jednog pastorka u rodu Kovačovih, koga je kao sina dovela neka žena „vrtenarka“, „bugarka“, „mečkarka“ iz Makedonije.

-Trpkovci (11 k.) od kojih su postali i:

-Ognjanci (Z k.) slave sv. Vrače, doseljeni pre 180 godina ali se ne zna odakle.

-Šoprići ili Šoprićovi (6 k., sv. Nikola). Starinom su iz Šapranca (Preševo) odakle se preselili u Krivu Reku i živeli u selima Srezovcu i Trnićevcu, pa pre 140 godina doseljeni u Kuretište.

-Otićovi (5 k., sv. Dimitrije); preseljeni iz Žegre pre 110 godina.

-Šumaci (3 k., sv. Arhanđeo); preseljeni kao čifčije iz Bostana (Kriva Reka) pre 100 godina.

-Svirkovi (2 k., sv. Arhanđeo); doseljeni iz Labljana (Kosovo) pre 80 godina kao čifčije.

-Bušinčani (2 k., sv. Jovan); doseljeni pre 50 godina iz Bušinca (Kriva Reka) za čifčije, jer nisu imali zemlje, a kovački zanat kojim su se zanimali već je prešao u ruke Cigana kojih je tada mnogo došlo iz Masurice.

Zna se, da su odavno y selu živeli i neki Ivinci, koji su se raselili. Poreklo im se ne pamti.

IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.