Порекло презимена Шеклер

25. септембар 2020.

коментара: 5

Шеклери су стари род у области Брвеник, из ширег подручја села Рудно које се налази између манастира Студеница и Градац. Сматрају се староседеоцима овог краја.

Род је заснован у некадашњем селу који по њима носи назив – Шеклери, а које данас припада подручју Рудна. Шеклери из Рудна кажу да они нису исти род са онима из Шеклера, што је мало вероватно, с обзиром да се практично ради о једном селу и о јединственом презимену на нашем подручју. По свему судећи, део Шеклера се из матичног села давно преселио у Рудно, те је изгубљена та веза између њих. И ово говори да се ради о старом роду у овом крају. Осим у матичном крају исељених Шеклера има и у селима Баре на Ибру код Ушћа и Јарчујак код Краљева. Сви Шеклери славе Светог Стефана – зимски Стевањдан.

Према једној верзији предања Шеклери су потомци Саса, а према другој њихов предак је дошао у Брвеник у 13. веку, у пратњи Јелене Анжујске, кад је она дошла ради удаје за краља Уроша. Кад је грађен Манастир Градац, Јеленина задужбина, он је ту и остао и засновао породицу. У обе верзије предања стоји да презиме датира још из тог времена (прва половина 13. века).

Презиме Шеклер постоји међу Немцима (Schekeler), као и у Француској (Schekler, вероватно немачког порекла), и њиховим исељеницима у Америци. Са те стране, могуће је бранити обе варијанте предања, односно Шеклери би могли бити како немачког (саског), тако и француског порекла (краљица Јелена Анжујска је по мајци била Францускиња, те није немогуће да је у њеној свити било и Француза), али је мало вероватно да се ово презиме успело одржати у Рашкој од 13. века, од када наводно потиче, па све до средине 19. века када су у Србији уведена обавезна и стална презимена, и за тим и до данас.

Секлер (Szekler) је немачка верзија назива за мађарске Секеље (Szekеly) из источне Трансилваније (Ердељ). Новолатински назив за Секеље је Siculi, a румунски Saculu. Они су у Трансилванији у средњем веку живели измешани са Сасима, ту насељеним ради бављења рударством. Секлерима би су у средњевековној Србији могли називати најпре они Секељи који су доведени заједно са трансилванским Сасима за рад у рудницима. Вероватно је временом дошло до гласовне промене С у Ш, могуће као: Szekler – Съклер – Сјеклер – Шеклер.

У том смислу, занимљиву повезницу можемо направити са топонимом Шекулар (крај и племе у Горњем Полимљу), за који до данас није дато поуздано етимолошко тумачење. Постоји једно мишљење по којем је топоним Шекулар изведен од старијег (средњевековног) Секлервар (Szeklervar) о чему је писано у чланку о шекуларском братству Радмужевића. У прилог оваквом мишљењу иде и румунско Saculu, називи за Секеље. Ваља поменути један давни запис о Шекулару, где је ово место забележено управо под називом „село Секула“.

Коначно, османски дефтер из 1477. године отвара још једну могућност да постоји веза Шеклера и Шекулара. Наиме, према транскрипцији арапског / персијског записа у овом документу, у области Брвеник пописано је 11 кућа дела села Шекулар, што је, према редоследу навођења пописаних насеља између манастира Градац и Студеница, недвосмислено „село Шеклери код Рудног, северозападно од Брвеника“.

Дакле, веза презимена Шеклер са Секељима није сасвим поуздана, али је већи број наведених чињеница које наводе на закључак да она постоји.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Небојша Бабић

    Извори и везе за горњи чланак могу се видети на:
    https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/

  2. Milan Sekler

    A sta mislite odakle potice naziv sela Rudno”? Tu se kopala ruda, odatle. Prva ruda koja se kopala u Srbiji radi pravljena kovanog novca. Postoje duboke rupe, u blizini zaeseoka Sekleri na Rudnu, koje nedvosmisleno potvrdjuju ovu cinjenicu. Drugo, postoji na podrucju Plesina izmedju Raske i Novog Pazara, selo koje se zove “Sasi”. E zasto li Sloveni nazvase selo Sasi. Ovo meni potpuno izgleda direktno povezano sa Nemackim podrucjem Sar, i sa prvim rudarima “sasima” koji su doslji u Srbiju da kopaju rudu, za vreme cara Urosa, ja mislim.

    • urosevic_n_m@yaho

      Šekler su Sen Cler SVETA FAMILIJA LOZA KAKVI SASI IMA IH I SVI SU ISTOG POREKLA SVETA LOZA SU DOŠLI POD NEMANJOM I SAVOM GRADILI SU PETROVU CRKVU PAZAR NEKADA RAS STUDÈNICU GRADAC I TU SU OSTALI POSTOJI TAJNA GRADNJE VOJNIKSPOMENIK U KRALJEVU KAKO POKAZUJE TAČNO VREME U BILÒ KOJE DOBA GODINE OVI IDIOTI KOJI GA PORUŠIŠE NISU ZNALI DA GA OBNOVE JA ZNAM ! PORED SVAKÒG MANASTIRA KOJI SU GRADILI DIZALI SU MALU TO JE MESTO GRADNJE SVE SU ZNALI PO BOŽIJEM ZAKONU ZNAM SVE HVALA IM ŠTO SE SA NAMA UJEDINIŠE U BÒGU I OSTAŠE TOLIKO DUGO REKAO SAM ŽARKI UROŠEVIĆ 0656413036

    • Hald

      Ako slave Svetog Stefana Dečnaskog onda su bili Sasi.