Порекло презимена, село Врбовац (Витина)

22. јул 2020.

коментара: 1

Порекло становништва села Врбовац, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у равници, на левој страни реке Грнчарке. Кроз село протиче јаз, одвојен од ове реке, који често за јаких киша плави село. Вода за пиће добија се из извора „Репу“  и из бунара у селу.

Тип села.

Село је збијеног типа, не рачунајући четири нове насељеничке куће, које су изван села на „Рамништу“. Село је округлог облика, па и улица је кружна. Спољашњи део села  око улице је прекинут на пет места сеоским путевима, па се село поред неких путева почело продужавати. Дели се на махале по најјачим родовима, али између махала нема јасних граница.

Постанак и име села.

Село је пре 200 и више година било читачко са свега три српске православне куће. Како су Читаци злостављали Србе, то они, решени на сеобу, искористе прилику кад су читачки одрасли мушкарци пошли у Скопље на трг, запале село и избегну. Читаци онда пређу у Могилу, а Врбовац продаду беговима. Село је потом ускоро наново подигнуто од досељених Срба који су купили земљу од бегова. Расло је прираштајем и досељавањем, а име му је тобож дошло по некој врби која је једина остала поштеђена од поменутог пожара.

Порекло становништва.

У селу живе Срби са једним православним циганским домом.

Родови:

-Којићи (20 к., св. Андреја), досељени од Реткоцера (Јабланица) пре 200 година.

-Ракићи (8 к., св. Андреја), досељени са Којићима из истог места.

-Вујићи (10 к., св. Петка), досељени са Којићима и Ракићима из истог места.

-Москићи (8 к., св. Андреја), досељени за Вујићима. Старина из истог места као код горњих, али су кратко време пробавили у Трнићевцу (Крива Река).

-Курићи (2 к., св. Никола.), досељени пре 160 година из нишког краја.

-Трнићи (4 к., св. Никола), пресељени из Шашара од зулума пре 120 година.

-Ђерекарци (4 к., св. Ђорђе), пресељени из Ђeрекара од зулума.

-Ковачеви (2 к., св. Никола), пресељени из Клокота пре 120 година.

-Фандићи (6 к., св. Јован), пресељени из Трпеза пре 100 година.

-Поповићи, Дикићи и Ванушићи са по једном кућом, пресељени из Гњилана пре 10 година као бакали.

Православни Цигани су:

-Недељковићи (1 к., св. Василије), пресељени из Г. Слатине пре 40 година.

Муслимански Цигани:

-Мемишовићи (1 к.) сељакају се по Горњој Морави као ковачи.

Колонисти на Рамништу су досељени 1921 год. То су:

-Марковићи (1 к.) из Кознице (Масурица);

-Илићи (1 к.) из Кацапуне (Пољаница);

-Ђокићи и Вуковићи са по једном кућом, из Велике (Андријевица).

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Sarplaninac

    Jedna grana Kojica odselila se pocetkom 19. veka u selu Vratnica kod Tetova. Promenili su slavu kada su stigli u Vratnici bezeci od Turaka.

    Коећевци (24 к, Аранћеловдан). Досељени из Врбовца крај Витине. Први Досељеник је био Никола Којић који дошао у Вратницу око 1820 год. бежећи од турске освете. Никола се оженио са једном девојком из рода Данећевци са којом добија четири сина. У Врбовцу Којићи су били највећи род. Они су старином из села Реткоцера код Лесковца одакле су прешли у Врбовцу око 1740 год. Стари Коећевце памте сусрете са рођацима из Врбовца када су ишли на пијацу у Урошевцу и Витини. Овај род припада хаплогрупи I2-PH908.