Порекло презимена, село Бегунце (Витина)

Порекло становништва села Бегунце, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је по брдима и косама. Вода за пиће добија се из бунара, а има и по један извор у махали Кронит и Зековића.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Џепа, Рамниште, Цаја–ва, Забел, Арат Бегут (Бегове Њиве), Врело и Пожаран.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се у пет махала, које су једна од друге удаљене око 10 минута хода. Куће у махалама су груписане, али има и усамљених кућа изван махала. Сваки род (осим Ђерекараца) има своју махалу; махале се зову по презимену рода, само се махала Аземовића зове још и Маала Кронит (Изворска Махала) по једном већем извору у њој.

Постанак и име села.

Приликом досељавања пре 120 година преци данашњег становништва су затекли једну арбанашку кућу која се ту населила за годину дана раније. Кажу да се на земљи овога села, коју су купили од некога бега, познавало да је била скоро обрађивана. Кажу да је село добило име по томе што је ово била бегова земља. Село је расло прираштајем и досељавањем.

Порекло сстановништва.

Родови:

-Ђерекарци (1 к.), од фиса Гаш; старином као Мамутовићи у Ђерекару од којих су се издвојили и преселили у Бегунце на годину дана пре досељења Аземовића и Асановића.

-Аземовићи (12 к.) и:

-Асановићи (15 к.), досељени пре 120 година из Равне Бање (Јабланица), јер им је тамо била рђава земља.

-Адемовићи (12 к.),

-Ибаљовићи (12 к.), на 10 до 15 година доцније пресељавају се из Дебелдеја, а:

-Зековићи (13 к.) из Врбана, и прикупљају се око првих као њихови сродници и сељани, који су нешто пре њих напустили Равну Вању. Код свих се даља старина зна у Малесији. По предању знају да су из Арбаније у Равну Бању прешли као Срби – „Шкије“. У ислам прешли у Равној Бањи. Сви ови родови сада припадају фису Бериш. У Турску се 1926. иселиле две њихове куће.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.