Poreklo stanovništva sela Vrbjani (Vrbjane), opština Krivogaštani. Prema knjizi Jovana Trifunoskog „Bitoljsko-prilepska kotlina – antropogeografska proučavanja“. Priredio saradnik portala Poreklo Žarko Milovanović.
Položaj.
Selo je u polju, levo od puta Prilep – Kruševo. Okolna naselja su Krivogaštane, Krušeane i G. Konjare. Voda za piće dobija se iz jednog bunara dubokog 5 m. „Toj bunar je od kako se sozdalo seloto“. Iz ostalih bunara, dubokih 3 do 5 m, voda se ne pije („debela voda“). Zapadno od Vrbjana je vlažno zemljište sa livadama, a istočno je suvlje zemljište sa njivama. U ataru nema izvora.
Vrbjane ima četiri mahale – Gornja, Čočoroska, Pejoska i Džade. U središtu sela je široko „sredselo“. Vrbjane ima ukupno 67 domaćinstava (1955. g.). Oko sela u ataru su potesi: Livadi, Vranečki pat, Čairčinja, Krševski pat, Visoi, Sadojne, Dren, Gradski pat, Koritnica (napušteno rečno korito), Borotinska mrtvica, Malo blato, Vodejnčište, Kamilarica, Manastirište, Vardarište.
Prošlost.
Istočno od sela je mesto Vrba. Tamo su seljaci izoravali crepove i po neki grob. Jugoistočno od Vrbjana je mesto Čair pod njivama i vinogradima. Jedan seljak iskopao je „ćup koj bere tri osmaci žito“ (1 osmak – zapremine 50 kg). Mesto Manastirište je blizu sela, na severoistočnoj strani. Govori se: „Bil manastir tamo nekoj pat“. Sada su njive. Misli se da je na mestu današnjeg Vrbjana postojalo staro selo Medrani. Ono je kasnije propalo.
Današnje selo potiče iz druge polovine XVIII veka. Tada su ga osnovali doseljenici iz sela Vrbjana u okolini Ohrida. U središtu naselja je crkva posvećena sv. Nikoli, sagrađena 1856. g. Seljaci kažu da ranije tu nije bilo nikakvih starina. Oko crkve je seosko groblje. Do 1912. g. većina stanovnika bili su „ispoldžii“; samo 7–8 domaćinstava živelo je kao rajati (Popovci, Jadrovci, Brešovci). U Vrbjanu su najpre bila dva čitluka: Malik-agin i Veco–efendiski. Vlasnici su živeli u Bitolju. Posle smrti Vece–efendije njegov čitluk kupio je neki Debranec. Krajem HIH veka debranski čitluk kupili su Bombolovci iz Prilepa. Posle te godine seljaci su kupili čifčijsku zemlju.
Današnje „kruševsko džade“ sagrađeno je pre 60–70 godina. Pre toga put Kruševo – Prilep vodio je od Krivogaštana u Vrbjane, M. Konjare i Prilep. U ovom selu postojao je han. Pripadao je rodu Brešovci. Posle Drugog svetskog rata pola atara ovog sela zahvatilo je državno dobro „Slavej“. Broj domaćinstava u naselju ivnosio je: 1921. g. – 35, 1948. g. – 80, 1961. g. – 78 i 1971. g. – 81.
Stanovništvo.
U Vrbjanu su ovi makedonski rodovi:
– Popovci (5 k.) i Korunovci (3 k.), ranije su činili jedan rod – Čonevci. Slave sv. Nikolu. „Starite kažuvale da našite dedovci došle od selo Vrbjane vo Ohridsko“. Popovci i Korunovci potiču od dva brata. Ovde su doseljeni u drugoj polovini XVIII veka (Petko, 84 godine—Cvetko–Mitre–Korun, „došol tatko na Koruna“). Priča se još da je današnje selo osnovano tada kada su došli preci roda Popovci i Korunovci. Ovde su zatekli samo jednu kuću koja „rabotela na čiflikot od Malik-aga“.
– Jadrovci (3 k.) i Damčevci (3 k.) ranije su činili jedan rod. Slave „Đurđoi–moći“ – sedam dana posle Mitrovdana. I oni su došli „od Ohridsko“ posle navedenih rodova.
– Mitrevci (5 k.), Trajčevci (3 k.), Pejovci (14 k.) i Stevanovci (2 k.), takođe su ranije činili jedan rod – Jevtindžiovci. Slave sv. Đorđe „posen“. Za njih se kaže: „Došle od Korenica“.
– Kolčakovci (4 k., Prečista), „došle na naše znaenje (pre 60 godina) od Obršane“.
– Srbinovci (4 k., sv. Nikola), iz Trojkrsta prešli su u Krušejane, pa su odatle pre 60 godina došli u ovo selo. I u Trojkrstu bili su odnekud doseljeni.
– Toševci (4 k.), Lozanovci (3 k.), Stankovci (2 k.) i Cepivirovci (1 k.), činili su jedan rod. Slave sv. Jovana. Došli su odnekud.
– Krbaljevci (5 k., Petkovdan), došli su pre 60 godina iz Borotina.
– Joševci (4 k., sv. Nikola), došli su u vreme turske vladavine iz Krušejana.
– Čačarovci (2 k., sv. Nikola), za njih se kaže: „Segde sedele vo staro vreme“. Ovde su došli u XIX veku iz G. Konjara.
Iseljenici.
Zna se za ove iseljenike iz Vrbjana:
– Vrbjanci (2 k.) žive u Zagoranu.
– Kolčakovci (1 k.) žive u Bučinu.
– Manevci (1 k.) žive u Belom Polju.
– Ćirtovci (1 k.) žive u G. Konjaru.
– Vrbjanci (2 k.) žive u M. Konjaru.
Ima dosta iseljenih porodica u Prilepu od rodova Popovci (3-4), Korunovci (2-3), Breškovci (2-3) i Damčevci (1).
Izvor: Prema knjizi Jovana Trifunoskog „Bitoljsko-prilepska kotlina – antropogeografska proučavanja“
Komentari (0)