Порекло становништва села Врбјани (Врбјане), општина Кривогаштани. Према књизи Јована Трифуноског „Битољско-прилепска котлина – антропогеографска проучавања“. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић.
Положај.
Село је у пољу, лево од пута Прилеп – Крушево. Околна насеља су Кривогаштане, Крушеане и Г. Коњаре. Вода за пиће добија се из једног бунара дубоког 5 m. „Тој бунар је од како се создало селото“. Из осталих бунара, дубоких 3 до 5 m, вода се не пије („дебела вода“). Западно од Врбјана је влажно земљиште са ливадама, а источно је сувље земљиште са њивама. У атару нема извора.
Врбјане има четири махале – Горња, Чочороска, Пејоска и Џаде. У средишту села је широко „средсело“. Врбјане има укупно 67 домаћинстава (1955. г.). Око села у атару су потеси: Ливади, Вранечки пат, Чаирчиња, Кршевски пат, Висои, Садојне, Дрен, Градски пат, Коритница (напуштено речно корито), Боротинска мртвица, Мало блато, Водејнчиште, Камиларица, Манастириште, Вардариште.
Прошлост.
Источно од села је место Врба. Тамо су сељаци изоравали црепове и по неки гроб. Југоисточно од Врбјана је место Чаир под њивама и виноградима. Један сељак ископао је „ћуп кој бере три осмаци жито“ (1 осмак – запремине 50 kg). Место Манастириште је близу села, на североисточној страни. Говори се: „Бил манастир тамо некој пат“. Сада су њиве. Мисли се да је на месту данашњег Врбјана постојало старо село Медрани. Оно је касније пропало.
Данашње село потиче из друге половине XVIII века. Тада су га основали досељеници из села Врбјана у околини Охрида. У средишту насеља је црква посвећена св. Николи, саграђена 1856. г. Сељаци кажу да раније ту није било никаквих старина. Око цркве је сеоско гробље. До 1912. г. већина становника били су „исполџии“; само 7–8 домаћинстава живело је као рајати (Поповци, Јадровци, Брешовци). У Врбјану су најпре била два читлука: Малик-агин и Вецо–ефендиски. Власници су живели у Битољу. После смрти Веце–ефендије његов читлук купио је неки Дебранец. Крајем ХIХ века дебрански читлук купили су Бомболовци из Прилепа. После те године сељаци су купили чифчијску земљу.
Данашње „крушевско џаде“ саграђено је пре 60–70 година. Пре тога пут Крушево – Прилеп водио је од Кривогаштана у Врбјане, М. Коњаре и Прилеп. У овом селу постојао је хан. Припадао је роду Брешовци. После Другог светског рата пола атара овог села захватило је државно добро „Славеј“. Број домаћинстава у насељу ивносио је: 1921. г. – 35, 1948. г. – 80, 1961. г. – 78 и 1971. г. – 81.
Становништво.
У Врбјану су ови македонски родови:
– Поповци (5 к.) и Коруновци (3 к.), раније су чинили један род – Чоневци. Славе св. Николу. „Старите кажувале да нашите дедовци дошле од село Врбјане во Охридско“. Поповци и Коруновци потичу од два брата. Овде су досељени у другој половини XVIII века (Петко, 84 године—Цветко–Митре–Корун, „дошол татко на Коруна“). Прича се још да је данашње село основано тада када су дошли преци рода Поповци и Коруновци. Овде су затекли само једну кућу која „работела на чифликот од Малик-ага“.
– Јадровци (3 к.) и Дамчевци (3 к.) раније су чинили један род. Славе „Ђурђои–моћи“ – седам дана после Митровдана. И они су дошли „од Охридско“ после наведених родова.
– Митревци (5 к.), Трајчевци (3 к.), Пејовци (14 к.) и Стевановци (2 к.), такође су раније чинили један род – Јевтинџиовци. Славе св. Ђорђе „посен“. За њих се каже: „Дошле од Koреница“.
– Колчаковци (4 к., Пречиста), „дошле на наше знаење (пре 60 година) од Обршане“.
– Србиновци (4 к., св. Никола), из Тројкрста прешли су у Крушејане, па су одатле пре 60 година дошли у ово село. И у Тројкрсту били су однекуд досељени.
– Тошевци (4 к.), Лозановци (3 к.), Станковци (2 к.) и Цепивировци (1 к.), чинили су један род. Славе св. Јована. Дошли су однекуд.
– Крбаљевци (5 к., Петковдан), дошли су пре 60 година из Боротина.
– Јошевци (4 к., св. Никола), дошли су у време турске владавине из Крушејана.
– Чачаровци (2 к., св. Никола), за њих се каже: „Сегде седеле во старо време“. Овде су дошли у XIX веку из Г. Коњара.
Исељеници.
Зна се за ове исељенике из Врбјана:
– Врбјанци (2 к.) живе у Загорану.
– Колчаковци (1 к.) живе у Бучину.
– Маневци (1 к.) живе у Белом Пољу.
– Ћиртовци (1 к.) живе у Г. Коњару.
– Врбјанци (2 к.) живе у М. Коњару.
Има доста исељених породица у Прилепу од родова Поповци (3-4), Коруновци (2-3), Брешковци (2-3) и Дамчевци (1).
Извор: Према књизи Јована Трифуноског „Битољско-прилепска котлина – антропогеографска проучавања“
Коментари (0)