Порекло презимена, село Бузовик (Витина)

20. јула 2020.

коментара: 2

Порекло становништва села Бузовик, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у долини и на брду, на десној страни долине Биначке Реке. Вода за пиће добија се из извора и бунара у селу.

Тип села.

Бузовик је село разбијеног типа. Дели се у две махале: у Лозан, поред реке, и Капит Махалу, на брду. Махале се зову по најјачим мухаџирским родовима који су их основали. Удаљење између махала је око 1 км., а и куће у Махалама нису све јако груписане.

Постанак села.

На месту „Бузовик“, које је било под лугом, турска власт је 1878 године населила Арбанасе мухаџире из Србије. Насеље је до ослобођења 1912 год. било заселак и административно припадало селу Бинчу, на чијем је хатару и било. Од тада се Бузовик рачуна за село. Насеље је расло прираштајем, а од 1921 год. у њему се настањују и Срби.

Порекло становништва.

Арбанашки родови:

-Лозан (2 к.), од фиса Клименте, мухаџири из Лозана (Јабланица). Даљу старину знају у Ругову код Пећи, а још даљу, пре 4 појаса, у Малесији, где су били католици.

-Вановит (1 к.), од фиса Круја Зи, мухаџири из Врановца (Јабланица).

Српски родови, досељени на напуштена мухаџирска имања:

-Спаљевићи (3 к., св. Јован); досељени 1921 год. из Шекулара (Андријевица). Један од ових домова је живео око 30 година у Боровцу (Јабланица), одакле је досељен 1913. год. на купљено имање.

-Лекићи (4 к., св. Јован); досељени 1921 год. из Шекулара. Даљом старином су из љешанске Нахије, а кажу да најдавнију старину знају у Поморављу.

-Поповићи (2 к., св. Јован), досељени 1921 год. из Шекулара.

-Јашовићи (2 к., св. Јован), досељени 1921 год. из Шекулара.

-Баљевићи (3 к.. св. Никола); досељени 1921 год. из Шекулара. Даља старина (пре 100 година) им је у Братоножићима.

-Ивановићи (1 к., св. Јован), досељени 1921. год. из Шекулара.

-Рмуш (1 к., св. Јован), дошао 1921 год. из Шекулара.

-Томовићи (3 к., св. Илија), дошли 1921 год. из Роваца код Берана. Старином (пре 200 година) су из Дробњака.

-Лалићи (1 к., св. Арханђео), дошли 1921 год. из Цетуне (Васојевићи).

-Перовићи (1 к., св. Арханђео), дошли 1921 год. из Полимља (Андријевица).

-Вучовићи (1 к., св. Ђорђе), дошли 1921 год. из Велике (Андријевица).

У Турску (Смирна) се од 1912—15 год. иселило 35 арбанашких мухаџирских кућа. Натраг се вратиле 3 куће. Већином су били досељени из Капита (Јабланица) по чему им је и презиме овде било Капит.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Раде Бракочевић

    Атанасију Урошевићу су се поткрале словне грешке или је тако забиљежио, а Ви пренијели. Читао сам књигу А. Урошевића. Исправно је Спалевићи умјесто Спаљевићи. За Лекиће о поријеклу из Љешанске нахије и за Поморавље, има само код овог аутора. Имамо тестиране Радмужевиће ( и Лекића) на Српском ДНК перојекту. Погрешно је Баљевићи. Треба Балевићи. Ивановићи се сматрају огранком Бракочевића из Шекулара. Немамо тестираног Ивановића. Томовићима из Роваца (шекуларских) слава је Ђурђевдан. Они су шекуларски род Ћетковићи. Пратећи исељавања Шекулараца , наведено сам обрадио у књизи Ломни Шекулар… У Велици нема Вучовића.

    • Раде Бракочевић

      У Велици има Вуковића и Вучетића. Основано претпостављам да је ријеч о пресељенику Вуковићу.