Порекло презимена, насеље Кривогаштани (С. Македонија)

Порекло становништва насеља Кривогаштани (раније Кривогаштане). Према књизи Јована Трифуноског „Битољско-прилепска котлина – антропогеографска проучавања“. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић.

Положај и тип.

То је велико и познато село у околини Прилепа. Лежи у западном делу котлинског дна, на путу Прилеп – Крушево. Околна насеља су: Врбоец, Кореница, Св. Митране, Крушејане и др. Кроз Кривогаштане протиче Крушевска речица. Село је састављено од неколико делова, који су добили називе према главнијим родовима, нпр. Карафиловци, Мојсовци, Кочоперовци, Рујановци и др. Село има укупно 270 домаћинстава (1952. г.). Око Кривогаштана налази се пространо равно земљиште претежно под њивама. Има и мало ливада. Називи за потесе у атару су: Ливади, Воденичиште, Коритница, Тумба, Крајни рид, Градиште, Различиште, Млечеј, Шумковец итд.

Старине и прошлост.

Трагови старина налазе се на месту Градиште недалеко од села. Тамо су налажене врчве, стари новац и др. Такви остаци старина налажени су и у потесу Крајни рид. Тамо су сада сеоски виногради.

Западно од Кривогаштана је место Манастириште. Народно предање наводи да је тамо постојао стари хришћански храм. Њега су пре око 150 година порушили Арбанаси муслимани. Крај пута за суседно село Пресил виде се остаци старих гробова. Тамо се налази и црквиште св. Пречисте. У селу је црква посвећена св. Димитрију, саграђена 1911. г. на месту где су били остаци старог храма. Друга сеоска црква је св. Тодор. И она је подигнута на старој црквини, 1937. г.

Кривогаштане је старо насеље. То се види по очуваним старим македонским родовима и по једном писаном помену, који потиче из XIV века: у њему је 1337. г. краљ Душан приложио један стас манастиру Трескавцу код Прилепа.

У току XIX века, досељавањем, Кривогаштане је постало прилично велико македонско село. Тада је у њему било четири читлука. Њихови власници звали су се: Саид—паша, Адем–ага, Устреф–ага и Демчо–ага. Саид-паша је био власник и једног познатог хана у Кривогаштану. Број домаћинстава у насељу износио је: 1921. г. – 133, 1948. г. – 256, 1961. г. – 384 и 1971. г. – 518.

Становништво.

У Кривогаштану живи македонско становништво. Дели се на старинце (102 к.) и досељенике (168 к.).

Стариначки родови су:

– Мојсовци (18 K.), Карафиловци (17 к.), Кочоперовци (17 к.), Папушковци (15 к.), Пологовци (9 к.), Mитровци (8 к.), Путевци (6 к.), Џаферовци (5 к.), Чуриновци (5 к.) и Василевци (2 к.).

Старију групу досељеника, насељених пре XIX века, чине ови родови:

– Везенковци (8 к.), дошли су из села Везенкова „во Охридско“.

– Рујановци (12 к.), такође су из околине Охрида.

– Чавковци (10 к.), пореклом „од Кичевско“. Најпре су дошли у Годивље, затим у Кривогаштане.

– Рикаловци (10 к.), дошли су из Единаковца у Демир–хисару.

– Бараковци (6 к.), дошли су из села Баракова у Демир–хисару.

– Киселовци (14 к.), Станчевци (10 к.), Бурмузовци (8 к.), Корковци (8 к.), Лукаревци (7 к.) и Тркалевци (6 к.), не знају место старине.

Млађу групу досељеника, насељених у XIX веку и касније, чине ови родови:

– Поповци (3 к.), дошли су из поречког села Крапе. Оснивач рода је свештеник.

– Житошани (6 к.), дошли су из Г. Житоша.

– Базеровци (6 к.), дошли су из Годивља. Њихов досељени предак овде је имао око 100 коза.

– Цуцуловци (10 к.), Чорбевци (6 к.), Смутковци (6 к.), Коруновци (4 к.), Голевци (4 к.), Здравковци (6 к.), Клекачовци (4 к.), Комицовци (3 к.), Мојановци (3 к.), Пупуновци (3 к.), Рогушковци (2 к.), Амбаровци (2 к.) и Булдиновци (1 к.); њихово место порекла нисам сазнао. (Подаци o становништву Кривогаштана прикупљани су са доста тешкоћа).

Исељеници.

Из Кривогаштана има исељеног македонског становништва. Дознао сам за ове исељенике:

– Анђелевци (5 к.) и Нешковци (1 к.) живе у Врбоецу.

– Китановци (5 к.) и Киселовци (2 к.) живе у Обршану.

– Милевци (1 к.) живе у Бистрици.

– Патлиџановци (6 к.) и Придаенковци (4 к.) живе у Крушејану.

– Кривогавци (4 к.) живе y Новосељану прилепском.

Род Звзедаковци иселио се у Кореницу.

– Јолбашевци су се иселили у Прилеп, итд.

ИЗВОР: Јован Трифуноски, „Битољско-прилепска котлина – антропогеографска проучавања“.