Kraljević Marko po drugi put među Srbima

PIŠE: Nebojša Mićić

Pripovetku “Kraljević Marko po drugi put među Srbima” naš genijalni satiričar Radoje Domanović objavio je 1901. godine. Poput drugih njegovih dela, i ovo, s protokom vremena, samo dobija na aktuelnosti. Nakon 120 godina kroz njega opet možemo posmatrati odnos celokupnog našeg društva prema pitanju južne srpske pokrajine, ali i odnos državnog aparata prema onom ko bi iskreno da uloži trud za nacionalnu stvar.

Iz  završnog odlomka Domanovićevog dela u najkraćem se mogu videti sve Markove dogodovštine prilikom njegove posete obnovljenoj srpskoj državi. Za našu priču je značajno to što je Marko, kratkotrajno, radio u državnoj službi, i to kao pandur. Cela pripovetka se može naći na internetu, i svakako preporučujemo da je ponovo pročitate. I ko nije osobiti ljubitelj književnosti, uživaće u Domanovićevim bravurama. Po ovom delu snimljen je 1968. godine istoimeni film u režiji Vladimira Andrića.

Kad iziđe pred Boga, a Bog se smeje, sve se tresu nebesa.

– Osveti li, Marko, Kosovo? – pita kroza smej.

– Namučih se, a jadno mi Kosovo, nisam ga ni video! Biše me, apsiše me, pandurisah, i najzad me sprovedoše među lude!… – žali se Marko.

– Znao sam ja da nećeš bolje proći… – veli Gospod blago.

– Hvala ti, Bože, te me oprosti muka; a više ni sam neću verovati kukanju mojih potomaka i plaču za Kosovom! A ako im treba pandura, bar za tu službu imaju dosta na izbor, sve boljeg od boljeg. Bože mi oprosti, ali mi se čini da i nisu moji potomci, iako mene pevaju, nego da su potomci onoga našeg Sulje Ciganina.

– Njega sam ja i hteo poslati da me nisi ti onako molio da ideš. A znao sam da im ti ne trebaš!… – veli Gospod.

– I Sulja bi danas među Srbima bio najgori pandur! Svi su ga u tome pretekli! – veli Marko, i zaplaka se.

Bog uzdahnu teško i sleže ramenima.

Da li je u pitanju čista slučajnost, ili je pisac zaista načuo da je Marko Kraljević u devetnaestom veku u Srbiji zaistao živeo, i radio kao pandur, pa mu je taj podatak poslužio kao dodatna inspiracija?  U popisu žitelja Šapca 1862. godine zabeleženo je domaćinstvo Marka Kraljevića (Peruničić 1967: 277)

198. Marko Kraljević, pandur, 43 godine

        žena Joka, 22 godine

        sin Janče, 14 godina

imovina: jedna kuća sa placem u Šapcu, vrednosti 26 dukata ćesarskih, mesečni prihod od službe 11 talira

Vidimo da se Marko, što takvom junaku i dolikuje, uspeo i oženiti znatno mlađom ljubom. Iz prethodnog braka već je imao odraslog sina.

Šalu na stranu, prezime Kraljević rašireno je u Hercegovini, kako među katolicima, tako i među pravoslavnima. O prezimenu Kraljević u Srbiji mogu se pronaći neki podaci u studijama Naselja i poreklo stanovništva SANU. Prema Ljubi Pavloviću, Kraljevići u selu Carini kod Osečine poreklom su iz sela Kralji u Vasojevićima, a na putu seobe jedno vreme su se zadržali kod Ivanjice. U Carinu su došli “uz Turke Sokoljane” (ne objašnjava se kako). Slave Đurđevdan. Jedan od tih prvih Kraljevića u Ivanjici imao je sedam sinova, pa je jedan od njih odselio u Šurice, drugi u Cikote (oba sela u Jadru), dok su petorica došli u Carinu. Od tih petorice, malo kasnije, dvojica odu u Slepčević u Mačvi (Pavlović 1930). Isti autor u drugom svom istraživanju piše da su Kraljevići u Vranjanima kod Požege poreklom iz Kralja kod Kolašina, ali za njih navodi drugu slavu – Sv. Nikola (Pavlović 1925: 128).

Moguće da je šabački pandur Marko bio poreklom od Kraljevića iz Slepčevića, ali detaljnije arhivske podatke o njegovim precima i potomstvu još uvek nisam pronašao. Možda se potomci, nakon ovog teksta, i sami jave. Danas u Srbiji ima stotinjak domaćinstava sa prezimenom Kraljević.

Literatura:

1. Peruničić 1967: Dr Branko Peruničić, “Popis žitelja i njihove imovine u Šapcu 1862. godine”, Godišnjak Istorijskog arhiva IV, Šabac: Istorijski Arhiv
2. Pavlović 1930: Ljuba Pavlović, “Sokolska nahija”, Naselja i poreklo stanovništva 26, Srpski etnografski zbornik XLVI, Beograd: SANU
3. Pavlović 1925: Ljubomir Pavlović, “Užička Crna Gora”, Naselja i poreklo stanovništva 19, Srpski etnografski zbornik XXXIV, Zemun: SANU

Sadržaj preuzet sa portala poreklo.rs mora imati navedeno ime i prezime autora sadržaja, kao i potpis poreklo.rs sa linkom ka izvornom tekstu na portalu Poreklo.