Краљевић Марко по други пут међу Србима

29. јуна 2020.

коментара: 1

ПИШЕ: Небојша Мићић

 

Приповетку “Краљевић Марко по други пут међу Србима” наш генијални сатиричар Радоје Домановић објавио је 1901. године. Попут других његових дела, и ово, с протоком времена, само добија на актуелности. Након 120 година кроз њега опет можемо посматрати однос целокупног нашег друштва према питању јужне српске покрајине, али и однос државног апарата према оном ко би искрено да уложи труд за националну ствар.

Из  завршног одломка Домановићевог дела у најкраћем се могу видети све Маркове догодовштине приликом његове посете обновљеној српској држави. За нашу причу је значајно то што је Марко, краткотрајно, радио у државној служби, и то као пандур. Цела приповетка се може наћи на интернету, и свакако препоручујемо да је поново прочитате. И ко није особити љубитељ књижевности, уживаће у Домановићевим бравурама. По овом делу снимљен је 1968. године истоимени филм у режији Владимира Андрића.

 

Кад изиђе пред Бога, а Бог се смеје, све се тресу небеса.

 

– Освети ли, Марко, Косово? – пита кроза смеј.

– Намучих се, а јадно ми Косово, нисам га ни видео! Бише ме, апсише ме, пандурисах, и најзад ме спроведоше међу луде!… – жали се Марко.

– Знао сам ја да нећеш боље проћи… – вели Господ благо.

– Хвала ти, Боже, те ме опрости мука; а више ни сам нећу веровати кукању мојих потомака и плачу за Косовом! А ако им треба пандура, бар за ту службу имају доста на избор, све бољег од бољег. Боже ми опрости, али ми се чини да и нису моји потомци, иако мене певају, него да су потомци онога нашег Суље Циганина.

– Њега сам ја и хтео послати да ме ниси ти онако молио да идеш. А знао сам да им ти не требаш!… – вели Господ.

– И Суља би данас међу Србима био најгори пандур! Сви су га у томе претекли! – вели Марко, и заплака се.

Бог уздахну тешко и слеже раменима.

 

Да ли је у питању чиста случајност, или је писац заиста начуо да је Марко Краљевић у деветнаестом веку у Србији заистао живео, и радио као пандур, па му је тај податак послужио као додатна инспирација?  У попису житеља Шапца 1862. године забележено је домаћинство Марка Краљевића (Перуничић 1967: 277)

 

  1. Марко Краљевић, пандур, 43 године

        жена Јока, 22 године

        син Јанче, 14 година

 

имовина: једна кућа са плацем у Шапцу, вредности 26 дуката ћесарских, месечни приход од службе 11 талира

 

Видимо да се Марко, што таквом јунаку и доликује, успео и оженити знатно млађом љубом. Из претходног брака већ је имао одраслог сина.

Шалу на страну, презиме Краљевић раширено је у Херцеговини, како међу католицима, тако и међу православнима. О презимену Краљевић у Србији могу се пронаћи неки подаци у студијама Насеља и порекло становништва САНУ. Према Љуби Павловићу, Краљевићи у селу Царини код Осечине пореклом су из села Краљи у Васојевићима, а на путу сеобе једно време су се задржали код Ивањице. У Царину су дошли “уз Турке Сокољане” (не објашњава се како). Славе Ђурђевдан. Један од тих првих Краљевића у Ивањици имао је седам синова, па је један од њих одселио у Шурице, други у Цикоте (оба села у Јадру), док су петорица дошли у Царину. Од тих петорице, мало касније, двојица оду у Слепчевић у Мачви (Павловић 1930). Исти аутор у другом свом истраживању пише да су Краљевићи у Врањанима код Пожеге пореклом из Краља код Колашина, али за њих наводи другу славу – Св. Никола (Павловић 1925: 128).

Могуће да је шабачки пандур Марко био пореклом од Краљевића из Слепчевића, али детаљније архивске податке о његовим прецима и потомству још увек нисам пронашао. Можда се потомци, након овог текста, и сами јаве. Данас у Србији има стотињак домаћинстава са презименом Краљевић.

Литература:

  1. Перуничић 1967: Др Бранко Перуничић, “Попис житеља и њихове имовине у Шапцу 1862. године”, Годишњак Историјског архива IV, Шабац: Историјски Архив
  2. Павловић 1930: Љуба Павловић, “Соколска нахија”, Насеља и порекло становништва 26, Српски етнографски зборник XLVI, Београд: САНУ
  3. Павловић 1925: Љубомир Павловић, “Ужичка Црна Гора”, Насеља и порекло становништва 19, Српски етнографски зборник XXXIV, Земун: САНУ

 

Садржај преузет са портала poreklo.rs мора имати наведено име и презиме аутора садржаја, као и потпис poreklo.rs са линком ка изворном тексту на порталу Порекло.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Бранко Тодоровић

    Браво, Мићићу, за овај интересантан прилог! 🙂