Порекло презимена, село Голињево (Ливно)

Голињево је село у Ливањском пољу, на сјеверној страни Бушког језера (Бушког блата), а јужно од града Ливна. Голињево је археолошки значајно село, јер су ту пронађени тумули из бронзаног доба (Гласиначка култура) и фибуле типа Голињево, назване управо по локацији проналаска.

У Голињеву је пред Други свјетски рат било 60 српских породица, које су затрте од стране усташа у два дана 1941. године, тако да након рата није остао нико. Православна црква је разорена и није никад ни обновљена. На попису 1991. године није било ниједног Србина, од укупно 861 становника (542 Хрвата, 313 Муслимана, 4 Југословена и 2 непозната).

Српска презимена

Сви Срби (256 особа) побијени су 30. и 31. јула 1941. године. Прво је убијено 46 мушкараца, који су покопани у рову код села Пролог, а затим је 210 жена, дјеце и стараца бачено у јаму на планини Камешници. У том периоду су такође побијени и Срби у околним селима, махом бацањем у јаме, што је инспирисало Ивана Горана Ковачића за поему “Јама”.

На списку је у загради наведен број убијених 1941. године, што се подудара са структуром по презименима пред њихов нестанак. Није урачунато двадестчетворо мале дјеце за које се не зна из којих су породица.

  • БОШКОВИЋ (29)
  • ЖДЕРО (15)
  • ЈОВАНОВИЋ (4)
  • МИТРОВИЋ (13)
  • ПАЖИН (135)
  • РАТАЉ (20)
  • ТОШИЋ (13)
  • ЋУРКОВИЋ (2)

Хрватска презимена (у загради број особа 1991)

Михаљевић (123), Галешић (90), Берић (71), Клишанин (61), Кулиш (50), Милардовић (30), Магић (18), Цикојевић (18), Цикоја (5), Јакељић (16), Тирић (15), Батинић (14), Топић (13), Брешић (7), Булић (5), Ђерић (5).

Бошњачка презимена (у загради број особа 1991)

Велагић (252), Бајректаревић (58), Рашковић (6).

Познате особе

У Голињеву је рођен пјесник и свештеник Јован Сундечић (1825-1900), чији је отац Перо дошао из Црне Горе, као трговац. У раној младости, Јован је послат у Имотски код родбине, гдје је завршио школу. По наговору Божидара Петрановића, даље школовање наставио је у манастиру Крка, а затим у Задру. Касније је био парох у више српских села, а писао је књижевна дјела, која су заговарала братство и уједињење Јужних Словена. Године 1864. одлази на Цетиње и постаје секретар књаза Николе.

Извори

  • Археолошки лексикон, Драгослав Срејовић, 1997.
  • Огњена Марија Ливањска, Будо Симоновић, 2016.
  • Попис становништва БиХ 1991.
  • Попис жртава рата (1941-1945) – Босна и Херцеговина

Приредио: Слободан Зрнић

Аутор чланка:
Слободан Зрнић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.