Poreklo prezimena, selo Gornja Lapaštica (Podujevo)

11. aprila 2020.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Gornja Lapaštica, opština Podujevo – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj i tip sela.

Selo Gornja Lapaštica leži u dolini reke Lapaštice. Ta dolina je mestimično široka i do jedan kilometar. Dolinske strane su odlično poslužile za formiranje naselja. Reka Lapaštica je usekla svoju dolinu u jednoj prostranoj ravni koja se nalazi u blizini Podujeva, a prostire se sve do viših delova zapadnog oboda. Ovo je samo deo prostrane terase koja se pruža, uglavnom, od Bradaša do Glavnika.

Gornja Lapaštica je duboko uvučena u dolinu ove reke. Zbog toga ona pripada grupi sela koja su rasprostrta po pomenutoj ravni. Tačnije, ovo se selo nalazi na samom dodiru pomenute ravni i viših delova zapadnog kotlinskog oboda. Gornja Lapaštica je jedno od sela koje se nalazi van glavnog puta, koji vodi kotlinom.

U poređenju sa Donjom, Gornja Lapaštica više podseća na razbijeno naselje. Nju, kao i neka prethodna sela, sačinjavaju mahale koje su jedna od druge različito udaljene.

Stanovnici Gornje Lapaštice su nas obavestili da u njihovom selu nikada nije bilo bega. Oni smatraju da se beg za njihovo selo nije interesovao zato što u ataru Gornje Lapaštica preovladava zemlja slabijeg kvaliteta.

Mahale u selu i poreklo stanovništva.

Već je rečeno da je i ovo selo izdeljeno u mahale. Stanovnici smatraju da izrazitih mahala u Gornjoj Lapaštici ima 7.

-Havoli.Havoli mahala je jedna od većih u ovom selu, U njoj ima oko 35 albanskih kuća, a svi nose isto prezime — Havoli. Zanimljivo je napomenuti da već decenijama nisu menjali prezime. O svom poreklu malo znaju. Smatra se da su se doselili iz Malesije, ali mi nismo saznali kada je to bilo. U vezi sa prezimenom koje nose, postoji i jedna legenda. Kod Albanaca nije uobičajeno da se prezime nasleđuje po ženskoj liniji, ali u ovom slučaju se od toga odstupilo. Smatra se da su Gornja i Donja Lapaštica postale od svega 6 kuća. Iz okoline Skadra se u Malo Kosovo doselilo šestoro braće sa porodicama. Prvo su se naselili u Grdovac, gde su živeli na dobroj begovskoj zemlji. Zatim su se preselili u Perane, zato što se nisu hteli pokoravati svim begovskim zahtevima. Da bi bili još nezavisniji, napustili su i Perane i naselili se u Lapašticu, jer se za nju, kao što je rečeno, beg nije interesovao. U Gornju Lapašticu se naselilo pet, a u Donju jedan brat. Tako su, prema obaveštenjima današnjih stanovnika tih naselja, postala ova dva sela. Interesantno je napomenuti da su (pre dolaska u Malo Kosovo), četiri brata bili katolici, a samo dva muslimani. Kada su rešili da se presele u ovaj kraj, svi su primili islam i tek onda krenuli na taj dug put koji ih je doveo u novu domovinu. Verovatno su se ove porodice preselile kada je na Kosovu glavnu vlast imao Đinol beg. Pod njegovom vlašću je bio skoro ceo Lab, a govorilo se da ima imanja čak u Skoplju. Da bi se prikazala njegova ekonomska moć, kaže se da je on bio beg nad 360 vodeničnih kamenova na Kosovu. Kako se Lapaštičani nisu slagali sa ovako moćnim begom, on ih je progonio, a oni su se povukli u Lapašticu. Tako su postali poznati kao hrabri i nepokorivi. U jednom sukobu sa svojim neprijateljima beg Đinol je potražio i njihovu pomoć. U tom okršaju je poginuo neki čuveni ratnik iz Lapaštice, čija je žena po imena Hava bila isto tako na daleko poznata, po svojoj oštroumnosti i odvažnosti. Kao naknadu za poginulog muža, beg joj je poklonio jednu vodenicu i podigao lepu kuću. Stanovnici Lapaštice kažu da ta kuća nije davno porušena, a vodenica na tom istom mestu i sada postoji, samo to nije ona koju je beg izgradio. Po imenu te čuvene Have svi su potomci dobili prezime Havoli, koje danas nosi stanovništvo 35 kuća. Svi Havoli pripadaju fisu Gaši.

U ovoj mahali žive i Srbi koji su se u ovo selo doselili, uglavnom, posle prvog svetskog rata.

-Jeremići. Dve porodice Jeremića su doseljene iz sela Lepenca pod Kopaonikom, 1914. godine. Tačnije rečeno, te godine je kupljena zemlja, a porodice su preseljene tek 1922. godine.

-Račići su doseljeni na utrinu, takođe iz tog kraja, iz sela Zlatara, 1920. godine. Njih je bilo tri kuće,

-Veljići su se doselili iz Kovioca 1922. godine. Bilo ih je dve kuće, a naselili su se na utrinu.

-Stevovići. Tri porodice Stevovića su doseljene iz Žilinaca 1920. godine, na dobijenu zemlju.

-Timotijevići su se doselili iz okoline Kruševca, 1920. godine.

-Zdravkovića je bilo tri kuće, a doselili su se iz Žilinaca, 1920. godine.

-Bićani. Iz Osredca su se doselili Bićani 1920. godine. Njih je bilo četiri kuće, a došli su na dobijenu zemlju ili utrinu, kako je to u ovom kraju uobičajeno da se kaže.

-Biočani su se doselili na kupljenu zemlju, 1952, iz Kosanice.

-Raičevići. U ovu mahalu su se doselili i Raičevići iz Zlatara, između 1923. i 1925. godine, na dobijenu zemlju.

Ljutoli mahala je čisto albanska. U njoj ima 31 albanska kuća, a njeni stanovnici skoro ništa ne znaju o svom poreklu. Poznato im je samo to da su njihovi stari u ovo selo došli odavno i u vezi s tim nije očuvana nikakva legenda. Svi stanovnici mahale se prezivaju Ljutoli i pripadaju fisu Gaši.

Cakić mahala je karakteristična po tome što u njoj žive oni Albanci koji, prema njihovom kazivanju, predstavljaju najstarije stanovništvo u Malom Kosovu. O vremenu doseljavanja i svom poreklu današnji stanovnici malo znaju. U ovoj mahali ima 38 kuća, ali svi stanovnici ne pripadaju istom rodu.

-Cakića ima 24 kuće,

-Hodola 12 i po jedna kuća

-Soda i:

-Gaši. Iako ne nose isto prezime, svi pripadaju fisu Gaši.

I u ovoj mahali ima nekoliko srpskih kuća, čije je stanovništvo doseljeno iz istog kraja odakle su doseljeni i ostali Srbi iz ovdg sela.

-Lapčevići su se doselili 1922. godine iz sela Lepenca, koje se nalazi u slivu Rasine. Oni su u Lapašticu došli na kupljenu zemlju.

-Milačići su se doselili iz Trpeza, 1920. godine. Iste godine su se doselili i:

-Krsmanovići iz Male Reke.

-Milići. Iz Zareva su se doselili Milići, na kupljenu zemlju, takođe 1920. godine. Njih je bilo tri kuće.

Hakić mahala je jedna od manjih u Gornjoj Lapaštici, odnosno u njoj živi manje albanskog stanovništva, nego u onim mahalama koje smo do sada pominjali. Iako ima samo 16 albanskih kuća, ipak svi stanovnici nisu istog roda.

-Hakića ima 11 kuća,

-Mučića 4 i:

-Ibrahima jedna. Svi ovi Albanci pripadaju onima koji su se ovde doselili pre muhadžira. O vremenu doseljavanja i svom poreklu vrlo malo znaju. Iako su iz različitih rodova, svi pripadaju fisu Gaši.

U ovoj mahali ima i Srba.

 -Mihajlovići su se doselili iz Prekodina, između 1922. i 1923. godine.

-Ristići. Iz istog sela su se doselili i Ristići 1924. godne, na kupljenu zemlju.

-Tanackovići su se doselili iz sela Levića, 1927. godine, na utrinu.

-Mučići. Mučić mahala je, kao i prethodne, naseljena Albancima i Srbima. Albanci su po svoj prilici doseljeni iz Albanije, ali se ne zna kada. Kažu da su došli kada i ostali najstariji stanovnici Malog Kosova. U mahali ima 16 albanskih kuća, od kojih je 15 iz roda Mučić, a stanovnici samo jedne kuće su:

-Kodralije. Stanovnici svih 16 kuća u ovoj mahali pripadaju fisu Gaši.

U ovoj mahali ima i nekoliko srpskih kuća, čije je stanovništvo doseljeno poglavito iz podnožja Kopaonika. Tako su:

-Grčaci doseljeni iz Zareva, 1920. godine, na kupljenu zemlju. Njih sada ima četiri kuće.

-Đokići su se doselili iz istog sela na kupljenu zemlju, takođe 1920. godine.

-Deljani. Na kupljenu zemlju su se doselili i Deljani, takođe iz Zareva iste godine. Njih ima četiri kuće.

-Petrovići. Dve porodice Petrovića su iz Brusa. Oni su takođe došli na kupljenu zemlju.

-Popovići. Iz Žilinaca su se doselili Popovići, 1928. godine, na kupljenu zemlju.

-Nedeljkovići.  Godine 1923. su došli Nedeljkovići iz Lipovca, a ima ih tri kuće.

-Potere.Potera mahala se razlikuje od ostalih što u njoj ima i muhadžira. Zaista njih nema mnogo, ali da i tih nekoliko kuća nema, Gornja Lapaštica bi bila selo bez muhadžira. U ovoj mahali ima 25 albanskih kuća, čije stanovništvo vodi poreklo od onih prvih Albanaca u Malom Kosovu. Svi se prezivaju Potere i pripadaju fisu Gaši.

Pored njih ima i četiri kuće muhadžira, za koje nismo uspeli da saznamo iz kog su se sela doselili. Oni se prezivaju:

-Gubaku i pripadaju fisu Škrijelj.

I u ovoj mahali ima Srba.

-Mladenovići su se doselili na dobijenu zemlju iz Lipovca. Došli su 1920. godine, a ima ih pet kuća.

-Deljani su iz Lipovca doselili 1920, a:

-Antići iz Šošića 1924. godine, na kupljenu zemlju. Iste su se godine doselili i:

-Žarevci iz Stroinca, njih ima dve kuće.

Iz Donje i Gornje Lapaštice se za poslednjih 20 godina iselilo oko 25 porodica, a u tom iseljavanju je dominiralo srpsko stanovništvo.

-Kodralije.Kodralija zaseok se ničim ne razlikuje od mahale, ali su nam stanovnici saopštili da oni tih nekoliko izdvojenih kuća smatraju zaseokom, a ne mahalom. U tom zaseoku ima 13 albanskih kuća. Njihovi su se preci odavno ovde doselili i u vezi s tim se ništa ne pamti, niti zna. Svi se prezivaju Kodralije i pripadaju fisu Gaši.

U Gornjoj Lapaštici nema velikih porodičnih zadruga. Najveći broj članova po pojedinim kućama se kreće oko 30, mada takvih primera nema mnogo.

IZVOR: Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.