Poreklo prezimena, varošica Kačanik Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva naselja Kačanik, opština Kačanik – Kosovski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kačanička Klisura“, (podaci prikupljeni 1940. i 1948. g Poreklo stanovništva naselja Kačanik, opština Kačanik – Kosovski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kačanička Klisura“, (podaci prikupljeni 1940. i 1948. g Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, varošica Kačanik

Poreklo prezimena, varošica Kačanik

Poreklo stanovništva naselja Kačanik, opština Kačanik – Kosovski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kačanička Klisura“, (podaci prikupljeni 1940. i 1948. godine). Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj naselja.

Kačanik leži „u podnožju ogranaka Šar-Planine i Skopske Crne Gore, na levoj obali reke Nerodimke, ispred njenog ušća u Lepenac“. Tu je varošica „na bosansko–makedonskom putu“, koji zapadni deo Balkanskog Poluostrva, preko Kačaničke Klisure, spaja sa Povardarjem i Egejskim Morem“.

Vode.

Vodu za piće dobijaju stanovnici iz bunara i česama.

Zemlje i šume.

Oko varošice su delovi atara čiji su topografski nazivi: Vrti-Kučka, Guri Špun, Tophane, Mekija, Trstenica, Planište, Kodra Beljes, Leknit, Duškaja, Lepenec, Kodra Mole, Firaje, Tume Ljaks, Livada Kačanikit, Kodra Gurve. Kriva Reka, Ule Džan (Široki Put), Meriz Runjevas.

Prošlost naselja.

Postanak i prošlost Kačanika izneti su u raspravi A. Uroševića. Ovde će se navesti glavniji podaci iz te rasprave.

Sadašnji Kačanik, po narodnom predanju, osnovao je Sinan paša. On je najpre odnekud preselio 40 porodica i naselio na mestu sadašnjeg Kačanika. Iza toga Sinan paša je u Kačaniku sagradio džamiju, han i hamam. Predanje o tome da je Sinan paša osnovao današnji Kačanik potvrđuje se i pisanim spomenicima. Osnivanje Kačanika vremenski pada u pretposlednju deceniju 16. veka. Iza toga Kačanik se pominje kao svratište i odmoricgge putnika.

U administrativnom pogledu Kačanik je pod Turcima potpadao pod Skoplje. U prvoj polovini 19 veka Kačanikom je upravljao ajan, a od 1865 do oko 1900 g. u njemu je bio midirluk (sreska ispostava). Iza toga do 1912 g. Kačanik je pod imenom Orhanija bio središte kaze. Posle balkanskog rata u Kačaniku je središte Kačaničkog sreza. Srez je ukinut 1947 g., kada je prenet u Uroševac.

Sada (1948 godine) Kačanik ima 235 domova.

Poreklo stanovništva.

Varošica Kačanik naseljena je u najvećoj meri muslimanskim stanovništvom arbanaškog govora. U manjoj meri zastupljeni su još muslimanski Cigani i Srbi (pravoslavni, katolici i poislamljeni). Svi su kačanički stanovnici doseljeni.

Rodovi muslimanskog stanovništva arbanaškog govora su:

-Ljutvi Baš (1 k), turskog porekla. Žive u Potok–Mahali. Kažu da pripadaju starom istoimenom turskom rodu koji se ovde doselio prilikom osnivanja Kačanika (kraj 16 veka). Ovaj je rod u prošlosti bio brojniji, ali su posle razgranate porodice izumrle. Ranije su govorili turski.

-Dezdar, istog porekla i vremena doseljenja kao i rod Ljutvi Baš. Oni su sada potpuno izumrli.

-Še (19 k), poreklom iz Topojana u Ljumi (Severna Arbanija). Odatle njihov predak Arif prvo došao u selo Sopotnicu na južnom kraju Kosova Polja. U Sopotnici Arifu su susedi ubili sina i zato je on odmah prešao u Kačanik gde je postao sluga u tekiji nekog šeha Turčina (Selim, živ, 80 godina – Emin – Tair – Vesel – Derviš – Arif, koji ce doselio). Na samrti šeh je poverio tekiju Arifu. Ime Še(h) dobili su po tome, jer su iz ovog roda čuvari kačaničke tekije. Ovde žive u mahali koju su oni osnovali i po njima dobili naziv. Za rod Še(h) A. Urošević je naveo da su se iselili iz Ljume pre oko 210 godina. Od ovog roda 4 porodice iz Kačanika iselile se u Tursku.

-Gavril ili Kičik (8 k), turskog porekla. Ovde došao „od Šarćoj (Pirot) — Bugarska“ predak Hisman pre oko 200 godina. Ranije su govorili turski. Ime Kičik dobili po nekom pretku niskog rasta (turski — kičik). Godine 1913. njihovih šest porodica otišlo u Tursku. Ovde žive u Potok-Mahali. Neki stanovnici ovog roda izdaju se da su od arbanaškog fisa Šalja.

-Mula Sadik (7 k), od fisa Sop u Severnoj Arbaniji. Ovde su doseljeni pre oko 180 godina. Ime su dobili po mlađem pretku Mula Sadiku (ded današnjeg Osmana, 56 godina), koji je bio hodža. Ovde žive u mahalama: Potok, Reka i Rakoc. Iz ovog su roda ranije bili „hatip“ (služili) u ovdašnjoj džamiji.

-Tufegdži (5 k), poreklom od fisa Beriš u Severnoj Arbaniji. Stari su im u Kačaniku bili puškari i po tome dobili ime. Jedna njihova porodica iselila se u Tursku. Ovde žive od pre oko 160 godina (Abdul, živ, 70 godina – Raman – Vesel – Adem -Jakup, koji se doselio).

-Ša6an Taf (3 k), od fisa Cop u Severnoj Arbaniji. Ovde žive u Sinan-Mahali. Imaju iseljenih porodica u Turskoj. Za ove je A. Urošević naveo da su doseljeni „pre 180 godina“.

-Raka ili Hadži Sinan (28 k), od fisa Krasnić u Severnoj Arbaniji. Ovde su došli preko sela Raka južno od Uroševca pre oko 150 godina. Njihovi pripadnici u Kačaniku nastanjeni su u svima mahalama. Imaju iseljenika koji sada žive u Turskoj (10 k).

-Mula Abaz (11 k), od fisa Beriš u Severnoj Arbaniji. Za njih drugi stanovnici kažu da su tvrdoglavi: „Kada se udave u reci, treba ih tražiti uzvodno, a ne nizvodno“. Ovde žive u Še-Mahali i Amam-Mahali. Ime su dobili po hodži Mula Abazu, osnivaču roda.

-Đeč (7 k) i Pren (4 k), zajedničko im je ime Trena. Poreklom su od fisa Tsač u Severnoj Arbaniji, gde su bili katolici (potiču od braće koji se zvali Pren i Đeč). Odatle su najpre došli u Stagovo (južni kosovski deo), pa posle ovde. Oni su se u Kačanik doselili „pre 150 godina““. U Stagovu imaju istoimenih rođaka. U Kačaniku stanovnici iz ovog roda žive u mahalama Hamam, Dere i Sinan.

-Tsač (5 k), ime dobili po fisu kome pripadaju. Iz Severne Arbanije najpre došli u selo Banjska kod Kosovske Mitrovice. Odatle je njihov predak Ziber, pre oko 120 godina, pobegao „od krv“ i došao u Kačanik, gde je najpre bio sluga. Ovde žive u mahalama: Še i Rakoc. Imaju 5 porodica iseljenih u Tursku.

-Nikoc (3 k), od fisa Cop y Severnoj Arbaniji. Iz starine prvo su došli u selo Nikovcn (Gnjilanski Karadag) pre oko 120 godina (Šukri, živ, 30 godina – Aljuš – Selman – Adem – Mirto, koji se doselio), pa odatle prešli ovde (Šikri, živ, 30 godina – Aljuš – Selman – Adem, došao u Kačanik). U Nikovcu i Đurđev Dolu imaju rođaka. Ovde žive u mahali Še.

-Dogan (12 k), od fisa Šalja. Ovde su došli pre oko 110 godina (Muarem, živ, 21 godina – Šukri – Dželadin – Ibraim, koji se doselio) iz sela Doganovića južno od Uroševca. U Kačaniku žive u mahalama: Še, Rakoc i Potok.

-Likaj (10 k), od fisa Kruja Zi (Crna Glava) u Severnoj Arbaniji. Ovde su došli pre oko 100 godina (Amit, živ, 74 godina – Ajredin – Avdula, koji se doselio). Jedna njihova porodica iselila se u Sarajevo.

-Belja (12 k), od fisa Krasnić u Severnoj Arbaniji. Ovde su došli preko sela Nikovca na Gnjilanskom Karadagu. Imaju istoimenih rođaka u Đurđevu Dolu sa kojima se iz starine doselili u isto doba. Od roda ovde žive 8 porodica u mahali Rakoc, a 4 iznad Kačanika.

-Brodnjan ili Brodli (9 k), od fisa Tsač u Severnoj Arbaniji. Žive u mahalama: Rakoc i Potok.

-Tuša (5 k), od fisa Krasnić u Severnoj Arbaniji. Iz starine najpre su došli y selo Sopotnicu (južni deo Kosova), pa posle prešli u Kačanik. U Sopotnici sada imaju istoimenih rođaka. Ovde žive u mahalama: Hamam, Še i Reka.

-Topojan (7 k), od fisa Krasnić. Ime su dobili po mestu porekla u Ljumi (Severna Arbanija). Ovde su došli preci pre tri pojasa. Imaju rođaka iz starine koji sada žive u Starom Kačaniku (južni deo Kosova). Njihovih 5 porodica iselilo se 1912 g. u Tursku.

-Tafilj (5 k), od fisa Tsač u Severnoj Arbaniji. Ime su dobili, kažu, po tome što su imali nekog pretka snažnog kao „filj“ (na arbanaškom jeziku znači slon). Ovde žive u mahalama: Amam i Sinan. Od njih jednlja porodica iseljena u Tursku a 2 y Skoplje.

-Kodža (6 k), od fisa Šalja u Severnoj Arbaniji. Iz stariie prvo su prešli u Sopotnicu (južni kosovski deo), pa pre 100 godina odatle došli u Kačanik. Ovde žive u Še-Mahali. Njihove 3 porodice iseljene su u Tursku.

-Nalban (1 k), od fisa Tsač. Iz Severne Arbanije prvo došli u južno kosovsko selo Stagovo, pa odatle prešli u Kačanik. Ime su dobili po pretku koji je bio potkivač („nalbat“). Imaju Z porodice iseljene u Tursku.

-Jezerce (3 k), od fisa Gaš. Iz Severne Arbanije prvo došli u selo Jezerce kod Uroševca (tamo živeli u mahali Prorok), pa odatle pre oko 100 godina (Šašivar, živ, 70 godina – Alit – Hasan, koji se doselio) prešli u Kačanik. Godine 1913. od ovog roda 6 porodica otselilo se u Tursku. U Kačaniku žive u Še-Mahali.

-Tirol (2 k), od fisa Krasnić. Poreklom su iz okoline Skadra. Odatle došli u Grlicu kod Uroševca, pa posle prešli ovde. Žive u Dere–Mahali.

-Adžam (5 k), od fisa Krasnić. Ovde su došli iz Đurđeva Dola, gde imaju istoimenih rođaka. Prava im je starina iz Severne Arbanije. Ovde žive u mahali Rakoc.

-Odža (3 k), od fisa Cop. Iz Severne Arbanije najpre došli u selo Koštanjevo (Južno Kosovo), pa posle ovamo.

-Šešivar (5 k), došli iz Vrbana (Gnjilane). Tamo je u ovom rodu bio poznati predak Nezir „barjaktar“. Ovde žive u Mahalama: Dere i Potok. Pravo im je poreklo iz Severne Arbanije.

-Dragobužd (2 k), došli 1878 g. kao muhadžiri iz Dragobužda kod Vranja. Dalje im je poreklo nepoznato.

-Muadžer Feta (4 k), došli iz istog mesta i u isto vreme Kada i rod Dragobužd. Od fisa su Gaš. Žive u mahalama: Potok i Rakoc. Imaju rođaka u selu Požaranu kod Gnjilana.

-Čika (2 k), muhadžiri iz 1878 g. Dalje im je poreklo nepoznato.

-Leš (2 k), od fisa Krasnić. Ovde su došli pre oko 85 godina iz Đakovice. Doselio se ded današnjeg Rakipa, koji se zvao Nazif. U Đakovici imaju istoimenih rođaka. Ovde žive u mahalama: Rakoc i Dere ili Reka.

-Mjak (2 k), od fisa Krasnić. Iz Severne Arbanije prvo se doselili u šar-planinsko selo Šipkovicu iznad Tetova. U Šipkovici bili „dve kuće“ – braća Jašar i Šaban. Oni se tamo „posvađali oko jednog grneta“ i stoga „jedna kuća“ (od Jašara) prešla u Đurđev Dol, odakle skoro došli ovde, a drugi se iselili u Skoplje. U Đurđevu Dolu postoji rod Mijak (4 k), ali ovi sa njima nisu rođaci.

-Žark (3 k), od fisa Beriš. Starinom su iz Topojana u Ljumi. Odatle prvo došli u Bičevac (Južno Kosovo) pre oko 190 godina, pa posle prešli ovde. U Bičevcu sada imaju istoimenih rođaka. U ovom rodu u Kačaniku postoji zadruga Adem sa 14 članova. Adem, starešina zadruge, ranije je kao trgovac izvozio stoku u Solun.

-Topojan (1 k), od fisa Sop y Severnoj Arbaniji. Preci su im iz Ljume (mesto Topojan) prvo prešli (krajem 18. veka) u selo Nećavce, gde sada čine veliki rod Tair (13 k), pa otuda ovi skoro došli ovamo.

-Topojan II (1 k), od fisa Con. Iz Ljume (mesto Topojan) preci su im najpre došli u selo Požarane kod Prizrena ( ?), odatle zatim prešli u Đurđev Dol (tamo došao predak Elez npe oko 175 godina), a iz Đurđeva Dola došao ovde Braim, otac današNjeg Zenela (star 85 godina). U Đurđevu Dolu imaju rođaka, koji se zovu Elez (7 k).

-Beč (2 k), od fisa Krasnić. Iz Severne Arbanije prvo došli u selo Mijak (Gnjilanski Karadag), pa su odatle pre 32 godine došli ovde. U Kačaniku žive u mahali Hamam.

-Prž (1 k), od fisa Krasnić u Ljumi. Odatle prvo došli u Stari Kačanik (južno Kosovo), pa ovde. U Starom Kačaniku imaju istoimenih rođaka (8 k).

-Likaj (1 k), Ovde su došli iz sela Straže, gde imaju istoimenih rođaka (21 k). Dalja starina im je iz Dukađina, gde su pripadali fisu Kruja Zi. –

-Spaija (1 k), od fisa Kruja Zi. Iz Severne Arbanije prvo došli u selo Gatnje (južno Kosovo), pa skoro došli ovde. Ovde žive u mahali Amam ili Tuše.

Cigani muslimani dele se na Cigane kovače i Cigane gabele (skitače). Zbog muslimanske vere i bližih dodira sa Arbanasima Cigani kovači su primili arbanaški jezik. U Cigane kovače ubrajaju se sledeći rodovi:

-Sinan (4 k), poreklom iz Starog Kačanika (južno Kosovo). Od njih jedna porodica iseljena u Skoplje. U Starom Kačaniku živeli su u mahali arbanaških stanovnika od fisa Krasnić, i zato se i oni izdaju da su od fisa Krasnić.

-Durmiš (2 k), stari doseljenici. Dalje poreklo ne znaju. Izdaju se kao da su od fisa Kruja Zi.

-Uka (3 k), poreklom od sela Gatnje južno od Uroševca. I oni se ubrajaju u fis Kruja Zi.

-Šefki (3 k), ovde skoro došli iz sela Grmova u Gornjoj Moravi. Od njih jedna porodica iseljena u Skoplje.

-Bećir (3 k), došli iz sela Runjeva y južnom kosovskom kraju. Izdaju se kao da su od fisa Tsač.

-Ajvaz (1 k), ne znaju tačno poreklo. Imaju jednu porodicu u Skoplju.

-Osman (1 k), došao pre tri godine iz Skoplja.

Cigani gabeli su:

-Selman (2 k),

-Etif (1 k) i:

-Ramadan (1 k),

Svi govore ciganski. Poreklo ne znaju. Odlaze u okolna sela, gde prave rešeta, sita, pletu korpe i drugo.

Pravoslavni Srbi su:

-Nešić (1 k), poreklom iz okoline Šapca. Osnivač roda 1912 g. u Kačaniku bio žandarm i tu se stalno naselio. Kasnije postao kafedžija.

-Aleksić (1 k), došao kao krečarski radnik 1921 g. iz Kragujevca. Ovde kupio kuću i postao trgovac.

-Vuković (1 k), došao 1925. g. kao učitelj iz Kolašina (Crna Gora). Posle je tu stalno ostao.

-Krstići (1 k), došli 1948. g. iz sela Grlice u južnom kosovskom delu. Tamo se naselili iz okoline Smedereva 1920 g.

Srbi katolici su:

-Sokolović (1 k), poreklom iz Dalmacije. Ovde došao 1924 g. kao radnik u kamenolomu.

-Dukčići (1 k), došli 1929 g. iz Janjeva kao kafedžije, ali se 1938 g. ponovo vratili nazad.

-Gečovići (12 k), katolički rod u Janjevu, poreklom su iz Kačanika.

Srbi poislamljeni:

-Musa (1 k), došao kao pečalbar iz Prizrenske Gore. Ovde ih zovu još i Gorani. Poreklom su iz goranskog sela Ljubovišta.

IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kačanička Klisura“, (podaci prikupljeni1940. i 1948. godine). Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top