Poreklo prezimena, selo Štitarac (Knjaževac) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Štitarac (po knjizi Štitarci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema pri Poreklo stanovništva sela Štitarac (po knjizi Štitarci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema pri Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Štitarac (Knjaževac)

Poreklo prezimena, selo Štitarac (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Štitarac (po knjizi Štitarci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Štitarci je na desnoj obali reke, koje se ovde zove Štitarska Reka. Pruža se u pravcu istok-zapad, te je okrenuto jugu. Sa istočne strane je selu Smrdanski Potok, preko koga ima 2-3 kuće; sa zapadne pak strane selo je ograničeno Krstovačkim Potokom, preko koga su takođe nekoliko kuće. Svi su potoci vrlo bujni kad padne kiša ili se sneg počne topiti, ali ne nanose štete selu, pošto su cc duboko ukopali u zemlju. Kuće su sve na kamenu i peščanom nanesu.

Štitarska Reka (u donjem toku Trgoviška) nanosi štetu samo gradinama, koje svake godine zasipa šljunkom i peskom.

Klima.

Selo je otvoreno istoku i zapadu, te su najjači vetrovi krivac, koji duva sa istoka i najhladniji je, i banjec, koji duva sa zapadne strane. Od Lokve duva košava. Kišu donosi najčešće banjac.

Vode.

Voda se pije izvorska. Pored reke ima kladenčića koji se ovde zovu podvirci, ali ih reka zarojava vrlo često. Najjači je kladenac – „Preko Reku’. Ima i jedan bunar, ali se ne pije odatle. Zimi se pije samo rečna voda.

Zemlje i šume.

Selo Štitarci nema ni malo ravnice; sveje zemlja po visovima, koji su potpuno ogoleli, sve sam kamen, osobito zapadni deo od sela (Vrla Strana). Otuda je zemlja vrlo neplodno i na njoj gotovo ništa ne uspeva. Kad je sušna godina, plod prigori („zemlja je naša prigorljiva“); kad je pak kišovita, voda za čas spere i odnose plod. Ni jedno ni drugo ne valja! Kad se uzme u pamet da je i atar vrlo mali, onda je pojmljiva ovdašnja sirotinja. Zemlja za obradu je u Mrtvini (prema selu) i „u Lice“, iznad sela. Ovako zemlje ne bi dovoljno bilo jednoj porodici ni 50–60 ralica.

Narod neguje i stoku, ali je i to slabo, jer i ono utrine na Vrloj Strani i Garvanici (gde je međa između štitarskog n trgoviškog atara) nije dovoljno za ispašu stoci. Ima oko trideset pojata „u Lice i u Mrtvin“.

Ima nešto šume (glog, grab, granica) u Mrtvini i u „medžačkim“ šumama.

Kad ne može da cc održi zemljoradnjom i stočarstvom, narod ide mahom u pečalovinu, službu, a u poslednje doba, kao i Trgovištani, odaje se zidarstvu.

Tip sela.

Selo je vrlo zbijenog tipa. Kroz sredinu sela prolazi put a kuće su oko njega zgomilane, više nad putem nego pod putem. Noviji doseljenici zauzimaju mahom krajeve naprimer Prvulovci (2 k.), Maskovci (1 k.) i.t.d. donji kraj (preko Krstevačkog Potoka). Selo se inače ne deli na krajeve, pošto je zbijeno, a inače maleno. U selu ima oko 40 kuća. Najveća zadruga od 15 duša.

Ime sela.

Kad su naši stari, priča se, došli ovde, oni su zaštitili ovu zemlju, i otuda — Štitarci.

Starine.

Baš do sela, do Smrdanskog Potoka, nalazi se staro groblje, gde su se davno sahranjivali Štitarčani. Zbog blizine iseljeno je ovde gde je danas, te se tu i Vidovčani kopaju.

Postanak sela. i poreklo stanovništva.

O postanju sela Štitaraca ovo se priča: Krenu se dva brata iz Crnoga Vrha, sela u pirotskom okrugu, da traže pitomiji kraj za život. Kad su došli ovde, jednome se od njih, po imenu Radonja, svidi ovo mesto i ostane, a drugi produži i dalje, i zaustavi se u Velikom Izvoru, selo u srezu zaječarskom, od koga, veli se, ima sada oko trideset domova. Od Radonje su postali današnji Radonjiči.

Prema svemu izgleda da je selo Štitarci jedno od starijih sela, iako, sudeći po stanovništvu, nema izgleda na kakvu osobitu starinu. Verovatno je da je ovo stanovništvo mlađe (najstarije iz 18-og veka), koje se naselilo na ruševine kakvog starijeg naselja.

U vreme oslobođenja, kao god većina sela, i Štitarci su bili rastureni po okolnim visovima, pa se posle skupilo ovde. Ovome je selu, kao što se pominje u postanku Vidovaca, bio zaselak –– mala Vidovci (vidi postanak Vidovaca).

Stanovništvo štitaračko sastavljeno je ovako:

a) starosedeoci:

-Radonjiči (10 k.) su od deda Radonje, osnivača ovoga sela, zovu se i:

– Crnovrščanje po mestu odakle su se doselili. Od njih ima u Vidovcima. Slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Anđelkovci (15. k.), vrlo stara i razgranata porodica, koja je, priča se, uskoro za deda Radonjom „zaštitila“ ovde zemlje. I od njih ima u Vidovcima. Slave Petkov-dan.

b) doseljenici:

-Gabrovničanje (8 k.) su se spustili iz sela Gabrovnice y zaglavskom srezu, po kome su i ime dobili. Prvi se doselio Rista, kao nakalamak, čij je sin (Petar) sada u sedamdesetoj godini. Doselio se, dakle, počotkom prošloga veka. Slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Prvulovci ili Velojiči (2 k.) su došli iz Gradišta (Zaglavak) pre 40 godina (vidi Velojiči u Gradištu). Slave sv. Nikolu.

-Maskovci (1 k.) su iz Vidovaca (Zaglavak) iz istoimene porodice. Slave Vračeve.

-Stojanovci (l k.) su iz istoimene porodice u Balincima (Zaglavak). Slave sv. Nikolu.

-Stojiči (1 k.) su iz Ravne (srez zaglavski). Slave sv. Aranđela.

Stanovništvo štitaračko je većim delom starosedelačko, jer od 38 kuća u selu, na starince ide 25 k. a na doselce 13 kuća, (srazmera, 2: 1). Od doseljenika je veći broj porodica iz okoline, samo jedna na pređe pirotskog okruga (sada zaglavskog sreza). Većinom je, prema tome, stanovništvo raslo priraštajem, a u novije doba doseljavanjem (mahom uljeza).

Seoska jo zavetina sv. Trojica i on. Aranđel. Osim toga Anđelkovci zavetuju Trnovu sv. Petku, Radonjiči – Spasov-dan, a Gabrovničanje – Pantelej.

Groblje je zajedničko Vidovcima i Štitarcima.

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top