Порекло презимена, село Видовац (Књажевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Видовац (по књизи Видовци), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прику Порекло становништва села Видовац (по књизи Видовци), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прику Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Видовац (Књажевац)

Порекло презимена, село Видовац (Књажевац)

Порекло становништва села Видовац (по књизи Видовци), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Видовци је на десној обали Видовске Реке, све у присоју, окренуто ка југу. Пружа се. као и Штитарци. у правцу речног тока (И. – З.). Cа јужне и северне стране село је затворено косама, које се зову на северу: Стража, а преко ове још виша Гола Чука, на југу: Русиница, Мачак и Радивој Камен, који су прома Кандалици и Ст. Кориту. Куће су изнад реке на Стражиној коси, на пескуши земљи.

Бадовска Река (која се различито зове, према томе куда протиче: Штитарска, Трговишке) постаје из Горуновачке Реке која долази са Голе Чуке и Црне Реке, леве притоке. Река не наноси штете селу.

Клима.

Како је село отворено истоку и западу, најјачи су и најхладнији источни ветар или кривац и западни ветар или бањац. Кошава дува са северо–запада („од Зејечар“) и доноси кишу а ређе југ. Овде је хладније него ли у Штитарцима и Кандалици, али топлије него у Старом Кориту.

Воде.

У селу има само један извор (кладенац), са кога село пије воду. Извор је доста јак, али се пије и са реке, особито зими, те би село могло остати овде баш и да није овога извора.

Земље и шуме.

Околина видовачка је бреговита, врлетна, али не тако кршевита као штитарачка. Испод села има и равнице у долини речној, али је врло мало, те су косе и брда разоране. Земља није, као у Штитарцима (например Врла Страна) сасвим огољена, јер има још овде нешто слабе шуме. Земља за обделавање налази се у овим местима: Крушје, Голема Ливада, Умин Дол, Вукије, Црна Река, Лице и Вртопа, која су око самог села. На њима се сеје највише раж, овас, јечам, ређе кукуруз и јечам.

Потребно је оваке земље за једну породицу (од 10 душа) 40–50 ралица.

Стога што је сеоски атар врло мален („припрт“), а и брда и косе разорани, сточарством се тако јако не занима становништво колико би се очекивало. Има нешто сеоске утрине у Стражи, Дречиновцима. (или: Дречијовцима) и на Краснику. Тамо су и појате (5), али се стока пригони махом кући у „трљак“.

Шуме је мало. Нешто више је има („селска“) y Паничкама где расте цер и граница, и у Дречиноецима, где има половина букве, половина границе.

Тип села.

Село je врло збијенога типа. Старинци су „у куп“, и захватају средину села. Досељеници су по периферији (Мраличи, Каленци и др.). Кроз средину села пролази пут, око кога су неправилно разбацани домови. Село се не дели .на крајеве или мале.

Највећа породица (задруга) је од 17 душа.

Старине у селу.

У Дречиновцима је, прича се, било село Дречиновци, па се одатле одселиле и заселило данашње Дречиновце. То се као поуздано тврди али овде нема трагова старога живота, јер је све разорено.

Постанак села и порекло становништва.

Видовци нису били одувек овде. Понајпре се било заселило у Црној Реци у месту Бојинцима, а одатле се, не зна се зашто, спусти према стазама Црне и Горуначке Реке у место Саставци, јужно од висова Русивнице (или: Русинице) и Мачка, на коме се и сада то место зове Селиште. Из Саставака се пре 80—85 година полако сиусти овде где је данас, због тога што је овде питомије место. Видовци су се до скора сматрали не као засебно село, већ као једна мала, крај од Штитараца, те су имали до скора и заједничког кмета („кнеза“). Отуда Видовци и Штитарци још и данас имају заједничко гробље, што је једини случај у целом Заглавку (и Тимоку). Иначе Видоаци су, по свој прилици, млађе село, нема сумње из друге половине 18-ог века.

Становништво, распоређено по старини, овако изгледа:

а) Старинци:

-Масковци или Московци (9 к.) се сматрају као најстарија породица. Из све су се породице одселили једни у Радичевце, у срезу заглавском, и зову се тамо Влашкодолци; другиу Балинце, и зову се Стојковци, трећи у Штитарце, где се тако исто зову. Зову се и Руси. По природи су љути и оштри. Често се чује изрека: љут као Pyc (али ће пре бити: љут као рис, па je народ, изгубивши појам о значењу речи рис, пренео пети на Рус, име народно). Они захватају средину села. Славе Врачеве.

б) доселци:

-Мрзличи (6 к.) су доселци с краја. 18–ог века, али се не зна одакле им је ћоковина (старина). Неки мисле да су дошли из црнорочког краја. Славе св. Николу (6. дец.), преслављују опет св. Николу (9 маја).

-Калинци (6 к.) су доселци, а старина им је у Кални, у пиротском округу. Први је дошао Јован Калинац, почетком прошлога века. Један му син (најстарији) има сада преко 60 година. Славе св. Јована.

-Бугари или Бугаре (2 к.) су дошли из Салаша y Бугарској. Славе Врачеве.

-Манојловци (l к.) су од пре двадесетак година дошли овде да Локве у Заглавку (види Манојловци тамо). Слане Петков-дан.

-Треничи (1 к.) су такође из Локве, у Заглавку, из породице Стевановци (види тамо). Славе св. Николу (6. дец. и 9. маја).

-Радоњичи или Радоњичи (l к.) су из Штитараца, у Заглавку (види тамо). Дошао је њихов предак као накаламак. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Анђелковци (1 к.) су такође из Штитараца. Славе Петков-дан.

-Терзијичи (1 к.) су од пре три године из Балинаца  у Заглавну, из истоимене породице (види тамо). Славе св. Луку.

-Одаџијичи (l к.) су из породице Одаџијичи y Алдинцима (Заглавак). Славе св. Алимпија.

Становништво видовачко махом је досељених, јер од 27  кућа. колико има у селу свега кућа на старинце пада само једна трећина. Досељеника има из Бугарске, пиротског округа и околине (махом као уљези). Становништво је расло иако прираштгјем, тако и досељавањем, чак и у најновије доба.

Сеоско су заветино: св. Аранђел и св. Илија. Мраличи и Калинци служе заједнички и св. Петку Русалну (Русалницу).

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top