Poreklo prezimena, selo Vidovac (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Vidovac (po knjizi Vidovci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Vidovci je na desnoj obali Vidovske Reke, sve u prisoju, okrenuto ka jugu. Pruža se. kao i Štitarci. u pravcu rečnog toka (I. – Z.). Ca južne i severne strane selo je zatvoreno kosama, koje se zovu na severu: Straža, a preko ove još viša Gola Čuka, na jugu: Rusinica, Mačak i Radivoj Kamen, koji su proma Kandalici i St. Koritu. Kuće su iznad reke na Stražinoj kosi, na peskuši zemlji.

Badovska Reka (koja se različito zove, prema tome kuda protiče: Štitarska, Trgoviške) postaje iz Gorunovačke Reke koja dolazi sa Gole Čuke i Crne Reke, leve pritoke. Reka ne nanosi štete selu.

Klima.

Kako je selo otvoreno istoku i zapadu, najjači su i najhladniji istočni vetar ili krivac i zapadni vetar ili banjac. Košava duva sa severo–zapada („od Zeječar“) i donosi kišu a ređe jug. Ovde je hladnije nego li u Štitarcima i Kandalici, ali toplije nego u Starom Koritu.

Vode.

U selu ima samo jedan izvor (kladenac), sa koga selo pije vodu. Izvor je dosta jak, ali se pije i sa reke, osobito zimi, te bi selo moglo ostati ovde baš i da nije ovoga izvora.

Zemlje i šume.

Okolina vidovačka je bregovita, vrletna, ali ne tako krševita kao štitaračka. Ispod sela ima i ravnice u dolini rečnoj, ali je vrlo malo, te su kose i brda razorane. Zemlja nije, kao u Štitarcima (naprimer Vrla Strana) sasvim ogoljena, jer ima još ovde nešto slabe šume. Zemlja za obdelavanje nalazi se u ovim mestima: Krušje, Golema Livada, Umin Dol, Vukije, Crna Reka, Lice i Vrtopa, koja su oko samog sela. Na njima se seje najviše raž, ovas, ječam, ređe kukuruz i ječam.

Potrebno je ovake zemlje za jednu porodicu (od 10 duša) 40–50 ralica.

Stoga što je seoski atar vrlo malen („priprt“), a i brda i kose razorani, stočarstvom se tako jako ne zanima stanovništvo koliko bi se očekivalo. Ima nešto seoske utrine u Straži, Drečinovcima. (ili: Drečijovcima) i na Krasniku. Tamo su i pojate (5), ali se stoka prigoni mahom kući u „trljak“.

Šume je malo. Nešto više je ima („selska“) y Paničkama gde raste cer i granica, i u Drečinoecima, gde ima polovina bukve, polovina granice.

Tip sela.

Selo je vrlo zbijenoga tipa. Starinci su „u kup“, i zahvataju sredinu sela. Doseljenici su po periferiji (Mraliči, Kalenci i dr.). Kroz sredinu sela prolazi put, oko koga su nepravilno razbacani domovi. Selo se ne deli .na krajeve ili male.

Najveća porodica (zadruga) je od 17 duša.

Starine u selu.

U Drečinovcima je, priča se, bilo selo Drečinovci, pa se odatle odselile i zaselilo današnje Drečinovce. To se kao pouzdano tvrdi ali ovde nema tragova staroga života, jer je sve razoreno.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Vidovci nisu bili oduvek ovde. Ponajpre se bilo zaselilo u Crnoj Reci u mestu Bojincima, a odatle se, ne zna se zašto, spusti prema stazama Crne i Gorunačke Reke u mesto Sastavci, južno od visova Rusivnice (ili: Rusinice) i Mačka, na kome se i sada to mesto zove Selište. Iz Sastavaka se pre 80—85 godina polako siusti ovde gde je danas, zbog toga što je ovde pitomije mesto. Vidovci su se do skora smatrali ne kao zasebno selo, već kao jedna mala, kraj od Štitaraca, te su imali do skora i zajedničkog kmeta („kneza“). Otuda Vidovci i Štitarci još i danas imaju zajedničko groblje, što je jedini slučaj u celom Zaglavku (i Timoku). Inače Vidoaci su, po svoj prilici, mlađe selo, nema sumnje iz druge polovine 18-og veka.

Stanovništvo, raspoređeno po starini, ovako izgleda:

a) Starinci:

-Maskovci ili Moskovci (9 k.) se smatraju kao najstarija porodica. Iz sve su se porodice odselili jedni u Radičevce, u srezu zaglavskom, i zovu se tamo Vlaškodolci; drugiu Balince, i zovu se Stojkovci, treći u Štitarce, gde se tako isto zovu. Zovu se i Rusi. Po prirodi su ljuti i oštri. Često se čuje izreka: ljut kao Pyc (ali će pre biti: ljut kao ris, pa je narod, izgubivši pojam o značenju reči ris, preneo peti na Rus, ime narodno). Oni zahvataju sredinu sela. Slave Vračeve.

b) doselci:

-Mrzliči (6 k.) su doselci s kraja. 18–og veka, ali se ne zna odakle im je ćokovina (starina). Neki misle da su došli iz crnoročkog kraja. Slave sv. Nikolu (6. dec.), preslavljuju opet sv. Nikolu (9 maja).

-Kalinci (6 k.) su doselci, a starina im je u Kalni, u pirotskom okrugu. Prvi je došao Jovan Kalinac, početkom prošloga veka. Jedan mu sin (najstariji) ima sada preko 60 godina. Slave sv. Jovana.

-Bugari ili Bugare (2 k.) su došli iz Salaša y Bugarskoj. Slave Vračeve.

-Manojlovci (l k.) su od pre dvadesetak godina došli ovde da Lokve u Zaglavku (vidi Manojlovci tamo). Slave Petkov-dan.

-Treniči (1 k.) su takođe iz Lokve, u Zaglavku, iz porodice Stevanovci (vidi tamo). Slave sv. Nikolu (6. dec. i 9. maja).

-Radonjiči ili Radonjiči (l k.) su iz Štitaraca, u Zaglavku (vidi tamo). Došao je njihov predak kao nakalamak. Slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Anđelkovci (1 k.) su takođe iz Štitaraca. Slave Petkov-dan.

-Terzijiči (1 k.) su od pre tri godine iz Balinaca  u Zaglavnu, iz istoimene porodice (vidi tamo). Slave sv. Luku.

-Odadžijiči (l k.) su iz porodice Odadžijiči y Aldincima (Zaglavak). Slave sv. Alimpija.

Stanovništvo vidovačko mahom je doseljenih, jer od 27  kuća. koliko ima u selu svega kuća na starince pada samo jedna trećina. Doseljenika ima iz Bugarske, pirotskog okruga i okoline (mahom kao uljezi). Stanovništvo je raslo iako priraštgjem, tako i doseljavanjem, čak i u najnovije doba.

Seosko su zavetino: sv. Aranđel i sv. Ilija. Mraliči i Kalinci služe zajednički i sv. Petku Rusalnu (Rusalnicu).

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.