Poreklo stanovništva sela Drvnik, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Južno od Balinaca, za pola časa daleko, nahodi se selo Drvnik. On je u južnom podnožju Pisanice, koja je na granici između Balinaca i Drvnika. Okolina ovoga sela je najkrševitnja u celom Zaglavku. Sa ovih je skoro strana, osobito južne i severne, pritisnuto neprehodvim visovima i kosama. Prema njemu je sa južne strane vis Klepalo, a iznad njega (sela) kosa Pisanica, na čijoj je strani solo. Ispod Drvnika dere viloviti Drvnički Potok (ili: Reka), koji duboko između stena teče, te ispod sela kao da je provalije. Selo je na desnoj strani pomenutog potoka, u prisoju, okrenuto jugu.
Neznatai je deo sela (3—4 kuće) na levoj obali, u osoju (Kovačevište). Kuće su na samom kamenu.
Zapadnim krajem sela promiče opet jedan potok, koji se zove Mrsni Potok, a utiče odmah ispod sela u Drvnički Potok. Iako su oni potoci bujni, plahoviti, ne čine štete selu, jer su se duboko ukopali, te se ne izlivaju van svoga korita.
Klima.
I pored toga što je Drvnik u sklopčini, ipak je nešto otvoreniji na istoku i zapadu, te otuda i duvaju najsilovitiji a sa istoka i najhladniji gornjak ili krivac („najz’vl“), sa zapada – dolnjak. Jug donosi kišu. Sneg napada i po 1 m. visine, pa i više. Hladnije je nego u Balincima.
Vode.
U okolini ima dosta izvora, pa i jačih. Najjači su: Korenatac, Lešje, Jesikovac i Pajež, koji su skoro uza samo selo, te se pije voda i sa njih. U sredini je sela izvor Milice, sa koga selo najviše pije vodu. Sa pottoka se ne pije. Bunara, nema.
Zemlje i šume.
U celom ataru drvničvom nigde pitomije zemlje, sve sam kamen, preko koga je gde–gde tanak zemljin sloj. I ono malo raži ili ovsa što se baci u zemlju, najčešće ili prigori ili ga voda odnese. Ovo je samo jedinstveno u Zaglavku time, što u njemu i danas narod nikako ne upotrebljava kola, pošto se njima ne može služiti. Zimi leti ovde rade samo saonice, a gde ne mogu ni sve da se upotrebe, tu se prevoz vrši durašnim zaglavekim konjićima; gde pak ni oni ne mogu da posluže, tu čoiek zalaže svoja leđa, naprimer snosi drva, prenosi snoplje na obramicu („na kobilku“). Njive su ove oko sela u svim mestima: Mel-Drvnik, Pribilica, Golema Kruša, Rudolac„ Orlova Padina, Lešje i „Preko Del“.
Nije dovoljno ii 60 ralica zemlje zajednu porodicu od 10 duša.
Zemljoradnjom se, zbog nerodnosti zemljine, manje bave nego li stočarstvom. Stočarstvo je, uz pečalevinu, jedino koje unekoliko pomaže i olakšava život u ovom jadnom, sirotom i zabačenom selu. Svaka kuća ima po 40-50 brava ovaca i veza (prosečno). Stoka se prodaje za hranu. Neguje se svuda oko sela po vrletima, osobito u Vinjagi i Perkašu (na 1 čas ispod sela), „selskim“ utrinama. Svaka kuća ima svoju pojatu, ili ako ne to, onda kod kuće tor (trljak) za stoku. Pojate su naprimer u Pribiljici (3 p.), Korenacu (3 p.), Bojinovici (3 p.), Slatinama (2 p.) itd. Bačijanje se održava još.
Tip sela.
Napred pomenuti potoci i još mnogi omanji koji se probijaju, osobito kišnih dana, kroz selo, učinili su zajedno sa oblikom zemljišta, da kuće nisu zbijene kao što je to obično kod ostalih zaglavskih sela. Razmak je 30-50 koraka, pa i više. Ima dva kraja koje rastavlja Drvnički Potok: Mrsni Potok i Kovačevište. Kovačevište je vrlo malo (3—4 kuće).
Ime sela.
Zapadno od sela nahodi se mesto Mil–Drvnik, po kome je, veli se, i selo dobilo ime: Drvnik.
Starine u selu.
U okolini Drvnnka, osobito na Pisanici i u Krušju, ima zgure, te se misli, da je nekada. ovuda vaćena ruda. (Uporedi ime mestu Rudnik sa ovim mišljenjem).
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Kako je postalo selo Drvnik, narod ništa ne zna. Opšte je mišljenje da je selo vrlo staro, i da je iz njega postalo selo Balinci (v. postanak Balinaca). Malen prostor na kome se mogu podizati kuće, opkoljen skoro sa svih strana visovima, pokazuje da ovo selo nije moglo nikada biti kakvo jako naselje. Takvo, u sred visova i kosa, moglo je poslužiti kao utočište gonjenima od obesti turske ili kao stočarsko mesto, a nikako kao mesto, koje svojom pitomom i rodnom okolinom privlači. Otuda se zbilo u ove vrleti mnogo više doseljenika, nego što je starinaca, kao što će se iz pregleda malo čas videti.
Kao starinci (,ćutuklije“) jedini su:
-Rikmanovci (7 k.). Misli se da su oni zaselili selo. te je onda ova porodica vrlo stara. Iz sve su porodice Strainjiči u Balincima (Zaglavak), Perkiči u Štipini [srez zaglavski), kao i vrlo jaka, razgranata porodica Šujinci ili Tabakovci (ili i: Gmitrinci) u Malom Izvoru, u srezu i okrugu timočkom, kamo su se. odselili od 1815.—1833. od obesti turske. Iz ovoga se vidi da je ova porodica ne samo stara, nego i vrlo razgranata. Slave Mitrovdan.
Ostalo je stanovništvo sve doselac ili „bežanac“. Tako:
-Skornjiči (14 k.) su se doselili, otprilike, u drugoj polovini osamnaestog veka iz sela Ragodeša y pirotskom okrugu. Prvi njihov predak – doseljenik Petko dođe u Gornju Kamenicu a iz Gornje Kamenice u Drvnik. U Gornjoj Kamenici kao da će Glavšinci biti iz ove porodice, iako se tamo smatraju kao starinci. Hoce pirotske, zarubljene šubare. Slave sv. Alimpiju.
-Karpuzovci (3 k.) su došli kad i Skornjiči. Starina im je y Bazovu, selu u pirotskom okrugu. Slave sv. Jovana.
-Zagorci (4 k.) su starinom iz Prevale, sela u Bugarskoj. Majka im se preudala ovde prošloga veka, i dovela mušku decu, od koje su ovi Zagorci. Zovu se i Kukavci. Slave sv. Đurđic (3 nov.).
-Selinčanje ili Tornjiči (5 k.) su došli iz Aldinaca, otprilike kad i Zagorci. Oni su iz porodice Miljćiča, po svoj prilici od Severinjćiča (Selinčanje možda iskvareno od Ceberinjćiči!) Slave sv. Đurđic (3. nov.).
-Surudžijiči (1 k.) su u sredini prošloga veka došli iz Dejanovaca. Slave sv. Stevana.
-Gabrovničanje (1 k.) su iz Gabrovnice, u srezu zaglansnom. Slave sv. Nikolu.
-Odadžijiči (1 k.) su iz istoimene porodice u Aldincima. Slave sv. Alimpija.
Drvnik je. po svemu izgleda, iz starijeg doba, svakako je postalo pre 18-og veka. Ovo je od ređih sela, bez selišta. Stanovništvo je sastavljeno mahom iz doseljenika, jer od 35 kuća, koliko ima u selu, na ćutuklije pada samo 7 kuća, a ostalo na doselce (razmera 1 : 4). Doseljavanjem je umnoženo krajem 18-og i početkom 19-og veka, kada su i odseljeie odavde mnoge porodice. Od oslobođenja ovoga kraja (1833) stanovništvo je raslo mahom priraštajem, jer se stanovništvo umnožilo u to doba samo dvema doseljeničkim porodicama (uljezima). Najviše je doseljenika iz pirotskog okruga i današnje Bugarske, a neznatan iz okoline.
Seoske su zavetine: Đurđevdan i Petkovica, a Skornjičp zavetuju i sv. Ćirika.
IZVOR: Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)