Порекло презимена, село Дејановац (Књажевац)

25. август 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Дејановац (по књизи Дејановци), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Дејанонци се налазе на Манојличкој Реци, и то више у присоју, а само 15 кућа у осоју. На десној обали је село испресецано омањим јаругама,  петочићима, то је село у главном на четири рта: нa Тумарици, Јовичком Pтy, Бандолу и Радовици. Изнад села су многи већи и омањи висови, који издаље изгледају као зупци на тестери, а зову се: Горуње, Орлова Падина, Манојлица, Мил–Јаблан, Локва и Дрта-a Делница.

Са ових висова спуштају се многи поточићи, а са Горуња, Орлова Камена и Манојлице поглавито постаје Манојличка или Дејановачка Река. Јужна је коса много нижа и зове се Остран и Црцешка Падина. Са источне је стране село затворено Прљбицом, те је тако село скоро са свих страна, сем западне, затворено висовима и косама. Село је окренуто југу.

Река и потоци не наносе штете селу, пошто су се дубоко укопали у земљу и стење.

Клима.

У селу су најјачи ветрови: долњак. који дува уз реку, са запада, и кривац, или сињоморац дува са северне стране. Доста је јак и југ и прилично досађује; он је топао и доноси најчешће кишу. Место је на врло великој висини, највише у целом Загланку, те је оно не само јако ветровито, и ако доста заклоњено, него је у њему хладније него и у једном селу у Заглавку преке зиме.

Воде.

Око реке има подоста омањих извора као и у ровинама у селу и око села, те се пије само изворска (овде се каже: „живиничка“) вода. Овде онде из стене избија, извире („клије“) вода, али су оне слабе. Бунара, нема, нити се речна вода пије.

Земље и шуме.

Дејановачки је атар понајвеђи у целом Заглавку, али су Дејановци ипак село понајсиромашније. Земљорадњом се народ више бави, али је земља врло танка, кршевита и неродна. Сваки има довољно земље за обрађивање, али бадава кад та земља не рађа. Често и због велике хладноће омане година.  Највише се земље обрађује у свим местима: Дубрава, Ивов Рт, Големи Средиљ, Грецки Рт (т. ј. Градски…), Јешје, Куса Рт, Арначје, Ровиње, Коњарица, Папратна, Нејћина Бара, Престоцки Трап, Коренак, Стричин Камен, Стублица, Ивков Рт, Букове, Плосни Рт, Провалија, Врла Страна, Бођин Дел, Грћиња Падина, Чукова Страна, Лолина Падина, Врђине, Миљинска Чука, Држава и Копривница. Најдаље је Грцки Рт и Куси Рт, источно на два до два и по часа хода од села.

Највише се сеје овас, раж, ређе пшеница и кукуруз, а јечам само на нагнојеној земљи.

Знатно се занимају и сточарством, за шта имају прилично и добре утрине. Стоку чувају за домаћу употребу (за храну, одело), а и за продају, те тако плаћају данак. Појате су око села. Скоро свака кућа има по једну или више (имућнији) појата. Тако има их на пр. у свим местима: Град (10), Грецки Рт (6), Куса Рт (3), Бунски Дел (3), Големи Средиљ (4) и Појате (6). Појате се мештају по пет–шест пута преко године због хране и торења. Стоку чувају старци и деца, одраслији, боља радна снага иде у Румунију, у печаловииу. Иде их око стотине годишње.

Иако у близини села нема шуме, подаље од села има је прилично. Селска је у Врелу (час и по од села) и Бучју, јужно уза село. Има много сајбијеке шуме (приватне својине) у овим местима: Грецки Рт, Куси Рт, Овчана Чука, Ушова Чука, Подлешје, Орлова Падина, Манојлица, Јулин Камен и Чука. Шума је махом горунова и букова. Употребљава се само за грађу, гориво и исхрану стоке (коза и оваца).

Тип села.

Село је збијеног типа. Напред поменутим потоцима и реком село је подељено у пет делова: Калават (у осоју), Tyмарица, Јовички Рт, Нандол и Радовица. Последња су четири у присоју. Између ових делова нема великог размака, често је између њих мањи размак него између појединих кућа у коме крају. Размак је између кућа по 5—20 корака. Село се простире, као већина села у Заглавку, у дужину – правцем речнога тока (исток – запад).

Име села.

Село се зове Дејановци (управо: Деановци), а о постанку његова имена има оваква причица у народу: „Некада је пролазио кроз Заглавак некакав владика, па нигде није могао наћи миро. Над дође у ово село, нађе миро у једноме ораху (,у оре“). Онда он благослови ово село: ,,E, да Бог да ово село навек да сваки! (т. ј. да живи)“. Отуда се село назове Дејановци“. Не зна се да ли се икада друкчије звало.

Старине.

Град. На два до два и по часа хода источно од села, где је избио атар дејановачки између репушничког и папратског атара, налазе се на једном вису, на десној страни Репушничке Реке, развалине од некаквога града, те се и зове тај вис Град (или: Грецки Рт). На њему се познају трагови градских зидина. Народ вели да га зидао „Латин“. Причају да је дете у утроби мајчиној проплакало док је овај град сазидан био: камен је из реке с рукс на руку предаван.

Близу Града, уз Репушничку Реку, налази се Црквиште. Мисли се да је ту била црква, али никаквих трагова нема. Тврди се да су Град и Црквиште били везани путем, који је где–где и подзидан био, па и калдрмисан.

На Тумарици се налази старинске гробље, на коме се налазе и данас камене, положене плоче. Мисли се да су се ту овдашњи становници негда сахрањивали. Сада су ту подигнуте куће.

Близу села, на северо–западу, у Провалији налази се згура, те као да је и овде вађена руда. Згуру зову овде згурија. Згурије има и на Плосном Рту.

У селу је била давно црква св. Марка. На том је црквишту данас капела. На црквишту се одржао само престони, бигровити камен, који је сада у капели. Према цркиишту падина зове се Црквена Падина. Црква је била од слабог материјала, па је спаљена и разрушена.

Постанак села и порекло становништва.

У народу се не зна ништа како је засељоно село Дејановци. Дејановчани и околина сложно тврде: да је ово село најстарије у целом Заглавку. Уз то прича се да је све у старо време било највеће село у целом крају. Једном удари сприја, те вода надође врло велика, многе куће однесе као и многе пивнице по виноградима. Вода се црвенела од многога вина из пивница. Та несрећа натера Дејановчане, те се растурише по целој околини.

Стари људи причају да, се село Дејановци није никад селило на друго место. Југо–источно од села на пола сахата находи се место Равниште, на коме се налази Селиште. О њему се ништа поуздано не прича. Мисли се да је ту можда био какав заселак или крај од Дејановаца.

Узима се да су село заселила најстарије породице Деспотовци и Шутаци или Шутановци.

-Деспотовци (39 к.) су скоро највећа и најразгранатија породица не само у овоме селу, него и у целом Заглавку. Они су се данас толико намножили да се и не узимају у род. Познатији су данас по новијим именима:

-Станисловци (5 к.), Вешичи (6 к.), Џућичи (8 к.), Божиновци или Попадијичи (4 к.), Калавачање (15 к.), названи по месту Калавату на коме су, и Куријичи (l к.). Из овог је племена и много разграната породица Деспотоваца у Д. Каменици, која се, отприлико, пре 200 година саселила. То су данашњи: Братиловци, Кабуловци, Поповци (од Попадијича), Ранђеловци, Гоцинци, Корчинци, Шајтинци или Шајта, Божиновци и Чуравинци. Из ове су породице, по свој прилици, и Божиновци у Алдинцима (Заглавак), којима је старији назив Деспотовци, а заселили су се тамо отприлике у првој половини 18–ог века. Од Куријича Деспотоваца има одсељених у Макреш, у Бугарској (видинска околина). Као да су од њих и Доселци у Добелици (заглавски срез). Сви славе св. Стевана.

-Шутаци (30 к.) су тако исто стара и разграната породица, као и Деспотовци. И њих има расељених по целом Заглавку. Тако нaпример има их у Алдинцима (Штрковчање), у Градишту, Жуковцима, Причевцима итд. Славе Врачеве.

Новије су породице:

-Суруџијичи (5 к.) су по пореклу из Стајћоваца, у Багарској. Доселио се дед данашњих Суруџијича на женино имање као призет. Од њих има у Репушниии и Дрвнику (Заглавак). Славе св. Стевана.

-Грци (4 к.) су старином из Причеваца (Заглавак). Њихов се предак призетио овде у првој половини прошлога века. Они су из породице Крстичи (в. тамо). Славе сада св. Стевана („на имање“) а пређе св. Аранђела.

-Торомејичи, Торомељичи или Торомељци (8 к.) су старином na села Репушнице (Заглавак) из истоимене породице. Пре 60—70 година удала се нека удовица из Торомељича за удовца у овоме селу, и довела мушку децу од којих су данашњи Toромељичи. Славе ов. Николу.

-Османовци (3 к.) су се доселили из села Османова (или: Асмакова), у пиротском округу пре ослобођења (1833 г.) овога краја. Кад су се они преселили, субаша, који је овде седео, одузме од других нешто земље и преда овим.

-Крстичи (l к.) су из истоимене породице у Причевцима (Заглавак). Славе св. Аранђела (8 нов.).

-Чрђичи (2 к.) су досељеници, али се не зна одакле су (Заглавци у Трновцу). Славе св. Николу.

Нема сумње да. је село Дејановци једно од најстаријих у Заглавку. То се види и по традицији народној и по становништву, које води порекло из дубље старине. Нема ниједнога села из кога би било више одсељених. До ослобођења становништво је расло прираштајем, а и на даље заједно са досељавањем (особито призећивањем). Macy становништва чини старо становништва, јср од 92 куће на старинске, ћутуклијско становништво пада око 70 кућа а нешто јаче од двадесет кућа на досељенике.

Сеоска је заветина св. Марко.

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.