Порекло презимена, село Репушница (Књажевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Репушница, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1 Порекло становништва села Репушница, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Репушница (Књажевац)

Порекло презимена, село Репушница (Књажевац)

Порекло становништва села Репушница, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Малено село Репушница, потпуно планинско, налази се усред високих планина, у једној сллопчини. На северу је лоса Друм; на истоку – Веселинова Чука, а са јужне коса Дебела Липа. Кроз село протиче Даућина Река, која долази са Писане Буке, а одмах испод села прима с леве стране Малу Реку, која извире на Ивановој Ливади; још ниже, на 10 -15 минута, прима у се са десне стране речицу Барни Дол, који извире на Топузанову Гробу из два крака: Пеинов Дол и Базова Падина.

Село je више у присоју (19 к.), него y ocojy (12 к.). Река му не наноси штете.

Воде.

У селу се пије изворска вода — са три безимена кладенчића, али се више пије, како зими тако и лети речна вода, јер је врло бистра, чиста и хладна.

Клима.

Село је заклоњено од ветрова, али је најјачи и највише досађује селу кривац, источни ветар, и бели ветар, који дува са југо–западно стране. Са запада дува залац, који је хладан, дању облачи а ноћу ведри. Кишу доносе сва три ова ветра. Иначе, овде је врло хладно, јер је потпуно горско село (као у Алдинцима).

Земље и шуме.

Има врло мало земље за обделавање, па и то је по висовима. Махом је земља под шумом и у пропланцима под ливадама. Па ипак око целог села има прљушс земље: на Друму, Веселиновој Чуци, Дебелој Лици, Кућама (под Стражом), где су и добре ливаде. Земља је неродна и за једну породицу требало би 70–80 ралица земље.

Народ више живи од сточарства. Свака кућа има овце и козе, које пасу око села по селској и приватној утрини. Утрине нешто боље има у Рудини и иза Кућа. Бачијање се врло добро држи. (Год. 1903. беху две бачије са по 300—350 брава у сагмалу). Од стоке се живи: продаје се вуна, стока, сир, те се за добивени новац купује храна. Потребно је најмање 100—190 оваца и коза па да се одржи једна породица. Али се оно стоке што има тешко одржава, јер слободне утрине нема довољно.

Има 11 појата: У Веселиновој Чуци (2 п.), на Друму (3 п.), y Дебелој Липи (3 п.), у Горуну и Стрижиној Падини (З п.).

Село је све у шуми као и цела му околина. Дивна је букова шуиа, ређе горунова, али се не употребљава ни за шта друго, већ само за огрев, грађу (домаћу потребу) и сточну храну. Државна јо шума у Брусници, Писаној Буци и између Писане Буке, Веселинове Чуке и Иванове Ливаде.

Тип села.

Село је јако збијеног типа и ако је подељено реком. Нe дели се на крајеве или мале, нити по породицама.

Име села.

Репушница је добила име по репуху (tussilago реtasites), кога је овде негда било врло много, те га и данас прилично има, и шкоди овцама (набијс се y вуну).

Старине у селу.

Испод села у Каменитој Арници мисли се да је била црква (види Старине у Дејановцима).

Између Мале Реке и Дзукине Реке има некакво старије гробље. о коме се ништа поуздано не тврди. „Можда су ту Срби копали“, веле сељаци.

Уз реку је водио стари пут (отуда име коси Друм, изнад села) преко Писане Вуке.

Постанак села и порекло становништва.

Место где се састају Барина Река и она састављена из Дзукине и Мале Реке, зове се Станци. Десно од Станаца је Царски Дол (или: Сарска Дол). Прича се да је ту било село Репушница, и то онда када је било од 3-4 куће. Одатле се пресели село на данашње место, и то поглавито због оскудице у води.

По старини могу се поређати овако породице:

-Торомељичи (7 к.) су највећа и најраширенија породица у селу, и сматра се као најстарија фамилија у селу. Они су старином из Кљештице, села близу Бериловаца, у пиротском округу. Они су заселили село крајем осамнаестог века (или почетком деветнаестог). Из ње има одсељеника у Дејановцима, где се тако исто зову. Славе св. Николу.

-Јовановци (6 к.) су прешли из Стајћоваца, села у Бугарској. Заселили се одмах после Торомељича. Славе св. Алимпију.

-Куријичи или Куријинци (4 к.) су доселци, али се не зна одакле су. Доселили су се у првој половини прошлога века. Славе сн. Николу.

-Нешичи (3 к.) су старином из Стајћоваца у Бугарској. Доселили су се кад и Куријичи. Славе св. Алимпију.

-Џаџичи (3 к.) су прешли из Ропљане, села у Бугарској, у исто доба, отприлике, кад и Нешнчи. Славе св. Алимпију.

-Мучибапци (3 к.) су се преселили из Габровинце, у заглавском срезу. Зову се и Тричковци. Славе си. Ђорђа (3. нов.).

-Габровничање (2 к.) су тако исто названи по селу Габровници, y заглавском срезу, из кога су дошли пре 40–50 година. Тамо су распродали своје имање и овде прикупили. Славе св. Николу.

Мучибапци и Габровничани још се носе пиротске (беле хаљине, зарубљене шубаре итд.) и код њих се јаче осећа пиротски говор.

-Суруџијичи (l к.) су старином из Дејановаца (Заглавак). Дошли су пре 30—40 година. Славе св. Стевана (види Суруџијичи у Дејановцима).

-Превалци (1 к.) су скоро прешли на Превале у Бугарској (близу Берковице). Славе Митровдан.

-Црновршчање (l к.) су из Црног Врха у пиротском округу. Славе св. Алимпију.

Репушница је врло младо село. Заселили су га Торомељичи крајем 18-ог или почетком 19–ог века. Сво је становништво, према томе, досељеник и то скоро све на онда неослобођеног пиротског округа и Бугарске. Када је присаједињен стари гургусовачки округ Србији, осети се покрет становништва у целом скоро пиротском, берковачком, трнском крају, тражећи за себе слободе. Тим је дата прилика да се још јаче настави расељавање у тим крајевима, што се, разуме се, најјаче опажа у суседном гургусовачком крају. Репушничко је становништво досељено највише тада. Дакле, у првој иолевшш 19-ог века становништво је умножено досељавањем, а надаље прираштајем.

Сеоска је заветина св. Тројица.

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top