Порекло презимена, село Папратна (Књажевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Папратна, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 19 Порекло становништва села Папратна, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 19 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Папратна (Књажевац)

Порекло презимена, село Папратна (Књажевац)

Порекло становништва села Папратна, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Папратна се налази на десној обали Репушннчке Реке а незнатним делом на левој, те је село у присоју. Пружа се у дужину, речним током. Као у каквом кориту, село је са југоисточне стране затворено косом Усск Равниште. а са северо-запада косама Maин Дел, Восићи Дел и Левоеиште, које се стрмо спуштају изнад села. Средином села протиче Левовски Поток или Левовски Дол, који је врло бујаи и са Левовишта сноси камен, шљунак и песак, те грози доњем крају села. Стога се доњи крај прибија више уз косу. Река, што протиче кроз село, не наноси штете селу.

Куће су у горњем крају на камену а y доњем на пескуши, речном и поточном нанесу и камену.

Воде.

У селу има два шопура, извора; бунара нема. Од јесени па до Ђурђевадне највише се пије речна вода, иначе са ових шопура, од којих је један y горњем крају а други у доњем. Па и лети се врло често није са реке, јер су шопури врло слаби.

Клима.

Овде је врло хладно, скоро као и у Репушници. Особито је хладан и јак ветар кривац, који дува низ реку, са огранка Старе Планине. Кишу доноси југ.

Земље и шуме.

Земља је брдовита, каменита и под шумом, те је врло неродна. Сва је земља око села у свим местима: Левовиште, Равни Трап, Дрење, Две Буће, Друм и Лилина Острика. Најудаљеније је место за пола часа хода. Сеје се обично раж, овас, ређе кукуруз, јечам и пшеница.

Више се народ бави неговањем коза и оваца. Утрине има у целој околини, особито у Рудиници, Високом Делу и Левевишту. Сваки сељак има појату, и оне су у околини села, по именеваним местима.

Сеоско шуме има у месту Две Буће. Иначе, око целог села има довољно шуме, која је махом букова. Западни и југо–западни део села. је доста одгољен, те и сиромашан у шуми.

Тип села.

Левовски Поток је приметно поделио село у два скоре једнака краја: горњи крај и доњи крај. Њих само поток раставља (30—40 корака), иначе је село збијеног типа. Горњи крај захватају Магленовци а доњи — Обрадовци и Сакулавци.

Онај део села (4 к.) преко реке (у осоју) није збијен, већ су куће прсле према целој дужини села. Село се пружа у дужину.

У селу има око 80 кућа.

Име села.

Село се зове Папратна, а име је добило по биљци попрат (pteris aquilina L.), који је негда бујао у целој околини, те се од њега нису могла брда орати. Данас га је мање, и ограничен је на стеновита места.

Старине у селу.

Изнад села на левој обали реке на четврт часа хода, находи се место Hејино Селиште. О њему се вели да је ту било село некакве Неје! Има некаквих рупчага на том месту, али се ништа ближе о њему не зна.

Југо–источно од села косом ишао је друм ка Писаној Буки, те се и зове Друм.

Постанак села и порекло становништва.

О постанку села Папратне прича се ово: Где је данас Папратна, у раније доба није било село, него је овде седео само Турчин субаша. Да би за себе добио чифчије, он стане наговарати сељаке из села Причеваца у Заглавку, да оставе своје село и свога субашу, па да дођу к њему, „даћу вам“, рекао је он „земље колико хоћете и какве год хоћете“. Тај се субаша звао Сулиман. И доиста, многи га послушају. Међу првимаје дошао неки Никола Сакулавац, те отуда, веле сељаци, Сакулавци данас имају најбољу земљу у селу. Од Николе су данашњи:

-Давњановци (Давњан је син Николин а дед данашњим Давњановцима). За Сакулавцима су долазили редом данашњи:

-Влатковци, славо Врачево,

-Магленовци или Миљановци, славе Врачеве, и:

-Обрадовци, славе такође Врачеве.

Само једна кућа дође из Репушнице (у Заглавку) из породице:

-Нешичи, славе св. Ђорђа (3. нов.).

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top