Poreklo stanovništva sela Papratna, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Papratna se nalazi na desnoj obali Repušnnčke Reke a neznatnim delom na levoj, te je selo u prisoju. Pruža se u dužinu, rečnim tokom. Kao u kakvom koritu, selo je sa jugoistočne strane zatvoreno kosom Ussk Ravnište. a sa severo-zapada kosama Main Del, Vosići Del i Levoeište, koje se strmo spuštaju iznad sela. Sredinom sela protiče Levovski Potok ili Levovski Dol, koji je vrlo bujai i sa Levovišta snosi kamen, šljunak i pesak, te grozi donjem kraju sela. Stoga se donji kraj pribija više uz kosu. Reka, što protiče kroz selo, ne nanosi štete selu.
Kuće su u gornjem kraju na kamenu a y donjem na peskuši, rečnom i potočnom nanesu i kamenu.
Vode.
U selu ima dva šopura, izvora; bunara nema. Od jeseni pa do Đurđevadne najviše se pije rečna voda, inače sa ovih šopura, od kojih je jedan y gornjem kraju a drugi u donjem. Pa i leti se vrlo često nije sa reke, jer su šopuri vrlo slabi.
Klima.
Ovde je vrlo hladno, skoro kao i u Repušnici. Osobito je hladan i jak vetar krivac, koji duva niz reku, sa ogranka Stare Planine. Kišu donosi jug.
Zemlje i šume.
Zemlja je brdovita, kamenita i pod šumom, te je vrlo nerodna. Sva je zemlja oko sela u svim mestima: Levovište, Ravni Trap, Drenje, Dve Buće, Drum i Lilina Ostrika. Najudaljenije je mesto za pola časa hoda. Seje se obično raž, ovas, ređe kukuruz, ječam i pšenica.
Više se narod bavi negovanjem koza i ovaca. Utrine ima u celoj okolini, osobito u Rudinici, Visokom Delu i Levevištu. Svaki seljak ima pojatu, i one su u okolini sela, po imenevanim mestima.
Seosko šume ima u mestu Dve Buće. Inače, oko celog sela ima dovoljno šume, koja je mahom bukova. Zapadni i jugo–zapadni deo sela. je dosta odgoljen, te i siromašan u šumi.
Tip sela.
Levovski Potok je primetno podelio selo u dva skore jednaka kraja: gornji kraj i donji kraj. Njih samo potok rastavlja (30—40 koraka), inače je selo zbijenog tipa. Gornji kraj zahvataju Maglenovci a donji — Obradovci i Sakulavci.
Onaj deo sela (4 k.) preko reke (u osoju) nije zbijen, već su kuće prsle prema celoj dužini sela. Selo se pruža u dužinu.
U selu ima oko 80 kuća.
Ime sela.
Selo se zove Papratna, a ime je dobilo po biljci poprat (pteris aquilina L.), koji je negda bujao u celoj okolini, te se od njega nisu mogla brda orati. Danas ga je manje, i ograničen je na stenovita mesta.
Starine u selu.
Iznad sela na levoj obali reke na četvrt časa hoda, nahodi se mesto Hejino Selište. O njemu se veli da je tu bilo selo nekakve Neje! Ima nekakvih rupčaga na tom mestu, ali se ništa bliže o njemu ne zna.
Jugo–istočno od sela kosom išao je drum ka Pisanoj Buki, te se i zove Drum.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
O postanku sela Papratne priča se ovo: Gde je danas Papratna, u ranije doba nije bilo selo, nego je ovde sedeo samo Turčin subaša. Da bi za sebe dobio čifčije, on stane nagovarati seljake iz sela Pričevaca u Zaglavku, da ostave svoje selo i svoga subašu, pa da dođu k njemu, „daću vam“, rekao je on „zemlje koliko hoćete i kakve god hoćete“. Taj se subaša zvao Suliman. I doista, mnogi ga poslušaju. Među prvimaje došao neki Nikola Sakulavac, te otuda, vele seljaci, Sakulavci danas imaju najbolju zemlju u selu. Od Nikole su današnji:
-Davnjanovci (Davnjan je sin Nikolin a ded današnjim Davnjanovcima). Za Sakulavcima su dolazili redom današnji:
-Vlatkovci, slavo Vračevo,
-Maglenovci ili Miljanovci, slave Vračeve, i:
-Obradovci, slave takođe Vračeve.
Samo jedna kuća dođe iz Repušnice (u Zaglavku) iz porodice:
-Nešiči, slave sv. Đorđa (3. nov.).
IZVOR: Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)