Poreklo prezimena, selo Repušnica (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Repušnica, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Maleno selo Repušnica, potpuno planinsko, nalazi se usred visokih planina, u jednoj sllopčini. Na severu je losa Drum; na istoku – Veselinova Čuka, a sa južne kosa Debela Lipa. Kroz selo protiče Daućina Reka, koja dolazi sa Pisane Buke, a odmah ispod sela prima s leve strane Malu Reku, koja izvire na Ivanovoj Livadi; još niže, na 10 -15 minuta, prima u se sa desne strane rečicu Barni Dol, koji izvire na Topuzanovu Grobu iz dva kraka: Peinov Dol i Bazova Padina.

Selo je više u prisoju (19 k.), nego y ocojy (12 k.). Reka mu ne nanosi štete.

Vode.

U selu se pije izvorska voda — sa tri bezimena kladenčića, ali se više pije, kako zimi tako i leti rečna voda, jer je vrlo bistra, čista i hladna.

Klima.

Selo je zaklonjeno od vetrova, ali je najjači i najviše dosađuje selu krivac, istočni vetar, i beli vetar, koji duva sa jugo–zapadno strane. Sa zapada duva zalac, koji je hladan, danju oblači a noću vedri. Kišu donose sva tri ova vetra. Inače, ovde je vrlo hladno, jer je potpuno gorsko selo (kao u Aldincima).

Zemlje i šume.

Ima vrlo malo zemlje za obdelavanje, pa i to je po visovima. Mahom je zemlja pod šumom i u proplancima pod livadama. Pa ipak oko celog sela ima prljušs zemlje: na Drumu, Veselinovoj Čuci, Debeloj Lici, Kućama (pod Stražom), gde su i dobre livade. Zemlja je nerodna i za jednu porodicu trebalo bi 70–80 ralica zemlje.

Narod više živi od stočarstva. Svaka kuća ima ovce i koze, koje pasu oko sela po selskoj i privatnoj utrini. Utrine nešto bolje ima u Rudini i iza Kuća. Bačijanje se vrlo dobro drži. (God. 1903. behu dve bačije sa po 300—350 brava u sagmalu). Od stoke se živi: prodaje se vuna, stoka, sir, te se za dobiveni novac kupuje hrana. Potrebno je najmanje 100—190 ovaca i koza pa da se održi jedna porodica. Ali se ono stoke što ima teško održava, jer slobodne utrine nema dovoljno.

Ima 11 pojata: U Veselinovoj Čuci (2 p.), na Drumu (3 p.), y Debeloj Lipi (3 p.), u Gorunu i Strižinoj Padini (Z p.).

Selo je sve u šumi kao i cela mu okolina. Divna je bukova šuia, ređe gorunova, ali se ne upotrebljava ni za šta drugo, već samo za ogrev, građu (domaću potrebu) i stočnu hranu. Državna jo šuma u Brusnici, Pisanoj Buci i između Pisane Buke, Veselinove Čuke i Ivanove Livade.

Tip sela.

Selo je jako zbijenog tipa i ako je podeljeno rekom. Ne deli se na krajeve ili male, niti po porodicama.

Ime sela.

Repušnica je dobila ime po repuhu (tussilago retasites), koga je ovde negda bilo vrlo mnogo, te ga i danas prilično ima, i škodi ovcama (nabijs se y vunu).

Starine u selu.

Ispod sela u Kamenitoj Arnici misli se da je bila crkva (vidi Starine u Dejanovcima).

Između Male Reke i Dzukine Reke ima nekakvo starije groblje. o kome se ništa pouzdano ne tvrdi. „Možda su tu Srbi kopali“, vele seljaci.

Uz reku je vodio stari put (otuda ime kosi Drum, iznad sela) preko Pisane Vuke.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Mesto gde se sastaju Barina Reka i ona sastavljena iz Dzukine i Male Reke, zove se Stanci. Desno od Stanaca je Carski Dol (ili: Sarska Dol). Priča se da je tu bilo selo Repušnica, i to onda kada je bilo od 3-4 kuće. Odatle se preseli selo na današnje mesto, i to poglavito zbog oskudice u vodi.

Po starini mogu se poređati ovako porodice:

-Toromeljiči (7 k.) su najveća i najraširenija porodica u selu, i smatra se kao najstarija familija u selu. Oni su starinom iz Klještice, sela blizu Berilovaca, u pirotskom okrugu. Oni su zaselili selo krajem osamnaestog veka (ili početkom devetnaestog). Iz nje ima odseljenika u Dejanovcima, gde se tako isto zovu. Slave sv. Nikolu.

-Jovanovci (6 k.) su prešli iz Stajćovaca, sela u Bugarskoj. Zaselili se odmah posle Toromeljiča. Slave sv. Alimpiju.

-Kurijiči ili Kurijinci (4 k.) su doselci, ali se ne zna odakle su. Doselili su se u prvoj polovini prošloga veka. Slave sn. Nikolu.

-Nešiči (3 k.) su starinom iz Stajćovaca u Bugarskoj. Doselili su se kad i Kurijiči. Slave sv. Alimpiju.

-Džadžiči (3 k.) su prešli iz Ropljane, sela u Bugarskoj, u isto doba, otprilike, kad i Nešnči. Slave sv. Alimpiju.

-Mučibapci (3 k.) su se preselili iz Gabrovince, u zaglavskom srezu. Zovu se i Tričkovci. Slave si. Đorđa (3. nov.).

-Gabrovničanje (2 k.) su tako isto nazvani po selu Gabrovnici, y zaglavskom srezu, iz koga su došli pre 40–50 godina. Tamo su rasprodali svoje imanje i ovde prikupili. Slave sv. Nikolu.

Mučibapci i Gabrovničani još se nose pirotske (bele haljine, zarubljene šubare itd.) i kod njih se jače oseća pirotski govor.

-Surudžijiči (l k.) su starinom iz Dejanovaca (Zaglavak). Došli su pre 30—40 godina. Slave sv. Stevana (vidi Surudžijiči u Dejanovcima).

-Prevalci (1 k.) su skoro prešli na Prevale u Bugarskoj (blizu Berkovice). Slave Mitrovdan.

-Crnovrščanje (l k.) su iz Crnog Vrha u pirotskom okrugu. Slave sv. Alimpiju.

Repušnica je vrlo mlado selo. Zaselili su ga Toromeljiči krajem 18-og ili početkom 19–og veka. Svo je stanovništvo, prema tome, doseljenik i to skoro sve na onda neoslobođenog pirotskog okruga i Bugarske. Kada je prisajedinjen stari gurgusovački okrug Srbiji, oseti se pokret stanovništva u celom skoro pirotskom, berkovačkom, trnskom kraju, tražeći za sebe slobode. Tim je data prilika da se još jače nastavi raseljavanje u tim krajevima, što se, razume se, najjače opaža u susednom gurgusovačkom kraju. Repušničko je stanovništvo doseljeno najviše tada. Dakle, u prvoj iolevšš 19-og veka stanovništvo je umnoženo doseljavanjem, a nadalje priraštajem.

Seoska je zavetina sv. Trojica.

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.