Poreklo stanovništva sela Balinac (po knjizi Balinci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Balinci su u jednoj sklopčini od kosara i visova, a skoro na izvoru Balinačke Reke. Na istoku od sela su visovi: Samotica, Garvan, Golemo Drvo; na severu je jedna kosa sa Golemog Drva, koja se zove Radavski Del) ; na jugu su: kosa („del“) Glavurine, Pisanica i Lipov Čukar, koji se k selu zove Kolarije: samo je na zapadu selo otvoreno.
Sa ovih visova i kosa teku mnogobrojni potočići, iz koji: postaje Balinačka Reka (protiče kroz St. Korito, Kandalicu, Žukovce i utiče u Aldinačku Reku). Najveći su: Crkvena Padina, koji dolazi sa Pisanice; Šipče Arniče, izvire iz Sakotice; Radansći Dol, dolazi sa Garvana; Široka Padina, teče od Golemog Drva, i Bretnjavica, koji izvire sa bezimene kose koja ce proteže od Golemog Drva na Radav(n)eći Del. Svi su se oni duboko urili između omanjih kosa, koje se između njih spuštaju tako da teku radijalno, spuštajući se sa juga, istoka i severa, dok se skoro ispod samog sela ne sastanu i čine reku.
Selo je, prema tome, nešto više od sastavaka ovih potoka, poglavito između Bretnjavice, Široke Padine, Rljdljnskog Dola i Šipčeg Ariiča, a nešto kuća ima oko i ispod sastavaka. Selo je okrenuto jugu i zapadu (upravo: jugo–zapadu). Kuće su na peskuši, gde–gde na kamenu.
Kosari su između potoka, na kojima je selo, dosta strmeniti; potoci između njih bujni, osobito kad nadođu, ali zato ne nanose štete selu budući su se duboko urezali u zemlju.
Klima.
U selu je najjači istočni vetar, krivac; sa severa duva hladan vetar — studenko ili košava. Kad se „zbodu“ jug i košava, pada kiša. Zimi je ovde vrlo hladno; sneg napada i po čitav metar debljine, a počinje padati vrlo rano, kao u Radičevcpma.
Vode.
Pije se izvorska voda. Izvora ima vrlo mnogo, skoro na svakom koraku, koji se ovde zovu kladenci. I u najbližoj okolini ima dosta jakih izvora naprimer Samovalac u Gornjim Balincima; Brod nad selom; Balinčiči u Donjim Balincima; Izvor u Crkvenoj Padini. Bunara nema, a rečna i potočna voda se ne pije.
Zemlje i šume.
Atar Balinački relativno dosta je veliki, ali je skoro samo brdo. Iako je zemljište brdovito, ipak ima zemlje i osrednje rodnosti, ali je najveći deo vrlo tanka, neplodna zemlja. Vrlo često je izbrazdano dubokim jarugama, padinama, potocima, koji neprestano snose ono tankog sloja zemlje. To dolazi otuda što je šuma tako upropašćena da je skoro nigde u okolini nema sem nešto privatne, kržljave šumice.
Žito, osobito raž i ovas seje se u mestima koja se zovu: Bilo, Gola Čuka, Dolnji Balinci, Gornji Balinci, Poljane, Obršine, Vitonjina, Lešje, Crkvena Padina, Barna Padina, Golema Šiba, Radavci, Livadje, Staro Selište.
Hleb se i najrodnijih godina kupuje. Da se ishrani jedna porodica treba oko 50 ralica zemlje.
Gotovo svaka kuća ima po malo i stoke, ovaca i koza, koja se čuva oko sela. Ali pošto za nju nema dovoljno dobro paše, to je sve manje. Seoska je utrina u Raninoj Čuci, Goloj Čuci, Starom Selištu i.t.d. Za čuvanje ove stoke svaka kuća ima pojatu („povatu“). Ima u okolini oko 80 pojata, naprimer u Livadju (4 p.), Sanotici (10 ), G. Balincima (10), D. Balincima (10), Goloj Čuci (11), Tiljeviku (12), Vitonjini (10 ), Crepljarniku (3), Šipčem Arniču (1), Dedinu Delu (1).
Pojate se, kao i svuda, pomeraju radi torenja, osobito torovi („trljaci“). Bačijanje se, zbog nemanja utrine, skoro izobičajilo.
Tip sela.
Mnogobrojni potoci, koji paraju selo, izdvojili su ga u nekoliko krajeva, koji ne nose naročita imena. Tako: jedan kraj je između reko i Brstnjavice pod Matejevim Rtom; drugi između Bretnjavice i Široko Padiie; treći između Široke Padine i Radanskog Dola, a četvrti između Radanskog Dola i Šipčeg Arniča. Sve ove krajeve razdvajaju samo pomenuti potoci, te je između njih često manji razmak nego između pojedinih kuća. Iako je zemljište, gde su kuće, vrlo strmenito, te i nezgodno za grupisavanje, ipak je selo više zabijenog tipa. Najzbijenija je sredina sela, koju zauzimaju osnivači sela (iz Drvnika), a krajevi su već razbijeiiji, osobito onaj kraj između Bretnjavice i reke, gde su Čičivragovci, koji su od sela udaljeni na 400–500 koraka. Najzbijeniji je pak kraj izmeću Široke Padiie i Radanskog Dola, koji zauvimaju Stojanovci, Čikčrci, Došljinci i Torzijiči, i ovaj deo pri sastavcima između Radanskog Dola i Šipčeg Arniča (tu je opština), gde su Sretkovci. Moravci i dr. Često od jedne porodice ima y svima krajevima. Ako ovi krajevi nemaju imena, ipak se često čuje da se gornji deo sela zove gornji kraj, a donji – dolnji kraj. Najčešće se krajevi zovu po imenima većih porodica, naprimer Stojanovci, Čakvrci, Savijanci, Srebriči, Gojkoviči, Čičivragovci, Džodiči, Sretkovci i dr.
Najveća je zadruga od 17 duša.
Ime sela.
Iznad sela se nalazi kosa Balinci (Gornji i Donji), po kojoj je i selo dobilo ime.
Starine u selu.
Blizu sela na zapadu nahodi se mesto Staro Selište. ali se ne zna koje je selo i kada ovde bilo. Tu je, priča se, bila država deda Strainje.
U selu ima jedna crkvica, koja je podignuta 1892. g. na mostu Kapela, gde je pređe bio krst, posvećen sv. Arh. Mihailu. Podigao ju o svome trošku mesni sveštenik Ignjat Popović za uspomenu sebi i svojoj ženi Đurđi. Tu je, gde je crkva, bilo balinačko groblje, pa je zbog blizine izmešteno.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Zapadno od Balinaca, uza selo, prema Radanskom Dolu, je jedno selište, na kome je davno bilo nekakvo selo, a ovo je selo, zna se pouzdano, iz Drvnika postalo. Drvnik je na vrlo priprtom i uskom zemljištu, te se teško može širiti ma na koju stranu. Priča se, da je na mestu gde su današnji Valinci, bila vrlo gusta, gorostasna šuma, u kojoj su bile pojate (države) drvničke. Zna se dobro da je porodica Strainjiči imala tu najviše zemlje. Zbog toga što su im ovuda bile države, njive, livade, i osobito zbog priprtosti i teskobe u Drvniku, Strainjiči se isele ovde i zasnuju novo selo Balinci. Strainjiči, kao osnivači, zahvataju danas sredinu sela.
Najstarija je, dakle, porodica u selu:
-Strainjiči (29 k.), jako razgranata porodica koja je zasnovala selo iz Drvnika. Danas su Strainjnči poznati kao:
-Srebriči (7 k.), Gojkoviči ili Popoviči (5 k.), Stevanovci (Z k.), Karakačinci ili Karčinci (5 k.), Sretkovci (7 k.), Jovanoviči ili Pandurci (2 k.). Slave Mitrov-dan.
-Moravci (5 k.) su kao i Strainjiči iz Drvnika. Zovu se tako jer su u jedno vreme bili prebegli u Moravu, pa se opet neki od njih vratili u svoje selo. Slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Čičivragovci (7 k.) su došli iz starinske porodice Čičivragovaca u St. Koritu (Zaglavak) krajem 18–og ili početkom 19-og veka. Slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Terzijiči (16 k.) su starinom iz Crnoga Vrha, u pirotskom okrugu. Došli su, otpriliko, kad i Čičivragovci. Od njih ima u Šarbanovcima (Zaglavak). Slave sv. Luku.
-Stojanovci (15 k.) su poreklom iz Stanjinaca, u pirotskom okrugu (v. Stojanovci u Štitarcima — Zaglavak). Slave sv. Nikolu.
-Džoćiči (6 k.) su starinom iz St. Korita. Slava sv. Đorđa.
-Savijancima (5 k.) je starina Savija (Sofija ili sofijski predeo) u Bugarskoj. Početkom prošloga veka dođe kao „bećarin“ neki Kosta, ovde se oženi i zasnuje savijansku porodicu. Slave sv. Aranđela (8. nov.).
-Došljinci (3 k.) su došli iz Inova, sela u pirotskom okrugu. Slave sv. Nikolu.
-Čakarci* (5 k.) su došli iz Berčinovaca (Zaglavak). Slave Vračevo.
-Stojkovci (2 k.) su starinom iz Vidovaca. u Zaglavku (v. Maskovci u Vidovcnma). Slave Vračeve.
-Dićar (1 k.) porodica je iz Drvnika. Slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Gornjolomci (l k.) su došli iz Gornjeg Loma u Bugarskoj. Slave sv. Nikolu.
Selo je od vrlo mladih sela, iz druge polovine osamnaestog veka. Postalo je iz država drvnnčkih kao i mnoga druga sela. Strajinjiči su prvi zaselili selo, a odmah za njima su do kraja 18-og veka, doseljene ove porodice: Moravci, Čičivragoeci, Terzijiči, Stojanovci i Džoćiči. I dalje je stanovništvo uvećavano doseljavanjem (Savijanci, Došljinci, Stojkovci, Dibar i Gornjolomci), ali u manjoj meri. Prema tome, stanovništvo je krajem 18-og veka uvećano doseljavanjem, a na dalje, do oslobođenja, nešto doseljavanjem a više priraštajem. Doseljenici su iz Bugarske, pirotskog okruga i okoline. Interesantno je da ovde ima jedna porodica iz sredačke oblasti.
Seoska je zavetina se. Aranđel i Đurđevdan.
*U tekstu se pojavljuju meni nepoznata slova – verovatno staroslovenske azbuke – tako da sam prema sopstvenom nahođenju stavljao druga slova, za koja sam smatrao da su adekvatna zamena.
IZVOR: Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)