Порекло презимена, село Балинац (Књажевац)

25. август 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Балинац (по књизи Балинци), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Балинци су у једној склопчини од косара и висова, a скоро на извору Балиначке Реке. На истоку од села су висови: Самотица, Гарван, Големо Дрво; на северу је једна коса са Големог Дрва, која се зове Радавски Дел) ; на југу су: коса („дел“) Главурине, Писаница и Липов Чукар, који се к селу зове Коларије: само је на западу село отворено.

Са ових висова и коса теку многобројни поточићи, из који: постаје Балиначка Река (протиче кроз Ст. Корито, Кандалицу, Жуковце и утиче у Алдиначку Реку). Највећи су: Црквена Падина, који долази са Писанице; Шипче Арниче, извире из Сакотице; Радансћи Дол, долази са Гарвана; Широка Падина, тече од Големог Дрва, и Бретњавица, који извире са безимене косе која cе протеже од Големог Дрва на Радав(н)ећи Дел. Сви су се они дубоко урили између омањих коса, које се између њих спуштају тако да теку радијално, спуштајући се са југа, истока и севера, док се скоро испод самог села не састану и чине реку.

Село је, према томе, нешто више од саставака ових потока, поглавито између Бретњавице, Широке Падине, Рљдљнског Дола и Шипчег Ариича, а нешто кућа има око и испод саставака. Село је окренуто југу и западу (управо: југо–западу). Куће су на пескуши, где–где на камену.

Косари су између потока, на којима је село, доста стрменити; потоци између њих бујни, особито кад надођу, али зато не наносе штете селу будући су се дубоко урезали у земљу.

Клима.

У селу је најјачи источни ветар, кривац; са севера дува хладан ветар — студенко или кошава. Кад се „збоду“ југ и кошава, пада киша. Зими је овде врло хладно; снег напада и по читав метар дебљине, а почиње падати врло рано, као у Радичевцпма.

Воде.

Пије се изворска вода. Извора има врло много, скоро на сваком кораку, који се овде зову кладенци. И у најближој околини има доста јаких извора например Самовалац у Горњим Балинцима; Брод над селом; Балинчичи у Доњим Балинцима; Извор у Црквеној Падини. Бунара нема, а речна и поточна вода се не пије.

Земље и шуме.

Атар Балиначки релативно доста је велики, али је скоро само брдо. Иако је земљиште брдовито, ипак има земље и осредње родности, али је највећи део врло танка, неплодна земља. Врло често је избраздано дубоким јаругама, падинама, потоцима, који непрестано сносе оно танког слоја земље. To долази отуда што је шума тако упропашћена да је скоро нигде у околини нема сем нешто приватне, кржљаве шумице.

Жито, особито раж и овас сеје се у местима која се зову: Било, Гола Чука, Долњи Балинци, Горњи Балинци, Пољане, Обршине, Витоњина, Лешје, Црквена Падина, Барна Падина, Голема Шиба, Радавци, Ливадје, Старо Селиште.

Хлеб се и најроднијих година купује. Да се исхрани једна породица треба око 50 ралица земље.

Готово свака кућа има по мало и стоке, оваца и коза, која се чува око села. Али пошто за њу нема довољно добро паше, то је све мање. Сеоска je утрина у Раниној Чуци, Голој Чуци, Старом Селишту и.т.д. За чување ове стоке свака кућа има појату („повату“). Има у околини око 80 појата, например у Ливадју (4 п.), Санотици (10 ), Г. Балинцима (10), Д. Балинцима (10), Голој Чуци (11), Тиљевику (12), Витоњини (10 ), Црепљарнику (3), Шипчем Арничу (1), Дедину Делу (1).

Појате се, као и свуда, померају ради торења, особито торови („трљаци“). Бачијање се, због немања утрине, скоро изобичајило.

Тип села.

Многобројни потоци, који парају село, издвојили су га у неколико крајева, који не носе нарочита имена. Тако: један крај је између реко и Брстњавице под Матејевим Ртом; други између Бретњавице и Широко Падиие; трећи између Широке Падине и Раданског Дола, а четврти између Раданског Дола и Шипчег Арнича. Све ове крајеве раздвајају само поменути потоци, те је између њих често мањи размак него између појединих кућа. Иако је земљиште, где су куће, врло стрменито, те и незгодно за груписавање, ипак је село више забијеног типа. Најзбијенија је средина села, коју заузимају оснивачи села (из Дрвника), а крајеви су већ разбијеиији, особито онај крај између Бретњавице и реке, где су Чичивраговци, који су од села удаљени на 400–500 корака. Најзбијенији је пак крај измећу Широке Падиие и Раданског Дола, који заувимају Стојановци, Чикчрци, Дошљинци и Торзијичи, и овај део при саставцима између Раданског Дола и Шипчег Арнича (ту је општина), где су Сретковци. Моравци и др. Често од једне породице има y свима крајевима. Ако ови крајеви немају имена, ипак се често чује да се горњи део села зове горњи крај, а доњи – долњи крај. Најчешће се крајеви зову по именима већих породица, например Стојановци, Чакврци, Савијанци, Сребричи, Гојковичи, Чичивраговци, Џодичи, Сретковци и др.

Највећа је задруга од 17 душа.

Име села.

Изнад села се налази коса Балинци (Горњи и Доњи), по којој је и село добило име.

Старине у селу.

Близу села на западу находи се место Старо Селиште. али се не зна које је село и када овде било. Ту је, прича се, била држава деда Страиње.

У селу има једна црквица, која је подигнута 1892. г. на мосту Капела, где је пређе био крст, посвећен св. Арх. Михаилу. Подигао ју о своме трошку месни свештеник Игњат Поповић за успомену себи и својој жени Ђурђи. Ту је, где је црква, било балиначко гробље, па је због близине измештено.

Постанак села и порекло становништва.

Западно од Балинаца, уза село, према Раданском Долу, је једно селиште, на коме је давно било некакво село, а ово je село, зна се поуздано, из Дрвника постало. Дрвник је на врло припртом и уском земљишту, те се тешко може ширити ма на коју страну. Прича се, да је на месту где су данашњи Валинци, била врло густа, горостасна шума, у којој су биле појате (државе) дрвничке. Зна се добро да је породица Страињичи имала ту највише земље. Због тога што су им овуда биле државе, њиве, ливаде, и особито због припртости и тескобе у Дрвнику, Страињичи се иселе овде и заснују ново село Балинци. Страињичи, као оснивачи, захватају данас средину села.

Најстарија је, дакле, породица у селу:

-Страињичи (29 к.), јако разграната породица која је засновала село из Дрвника. Данас су Страињнчи познати као:

-Сребричи (7 к.), Гојковичи или Поповичи (5 к.), Стевановци (З к.), Каракачинци или Карчинци (5 к.), Сретковци (7 к.), Јовановичи или Пандурци (2 к.). Славе Митров-дан.

-Моравци (5 к.) су као и Страињичи из Дрвника. Зову се тако јер су у једно време били пребегли у Мораву, па се опет неки од њих вратили у своје село. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Чичивраговци (7 к.) су дошли из старинске породице Чичивраговаца у Ст. Кориту (Заглавак) крајем 18–ог или почетком 19-ог века. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Терзијичи (16 к.) су старином из Црнога Врха, у пиротском округу. Дошли су, отприлико, кад и Чичивраговци. Од њих има у Шарбановцима (Заглавак). Славе св. Луку.

-Стојановци (15 к.) су пореклом из Стањинаца, у пиротском округу (в. Стојановци у Штитарцима — Заглавак). Славе св. Николу.

-Џоћичи (6 к.) су старином из Ст. Корита. Слава св. Ђорђа.

-Савијанцима (5 к.) је старина Савија (Софија или софијски предео) у Бугарској. Почетком прошлога века дође као „бећарин“ неки Коста, овде се ожени и заснује савијанску породицу. Славе св. Аранђела (8. нов.).

-Дошљинци (3 к.) су дошли из Инова, села у пиротском округу. Славе св. Николу.

-Чакарци* (5 к.) су дошли из Берчиноваца (Заглавак). Славе Врачево.

-Стојковци (2 к.) су старином из Видоваца. у Заглавку (в. Масковци у Видовцнма). Славе Врачеве.

-Дићар (1 к.) породица је из Дрвника. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Горњоломци (l к.) су дошли из Горњег Лома у Бугарској. Славе св. Николу.

Село је од врло младих села, из друге половине осамнаестог века. Постало је из држава дрвннчких као и многа друга села. Страјињичи су први заселили село, а одмах за њима су до краја 18-ог века, досељене ове породице: Моравци, Чичиврагоеци, Терзијичи, Стојановци и Џоћичи. И даље је становништво увећавано досељавањем (Савијанци, Дошљинци, Стојковци, Дибар и Горњоломци), али у мањој мери. Према томе, становништво је крајем 18-ог века увећано досељавањем, а на даље, до ослобођења, нешто досељавањем а више прираштајем. Досељеници су из Бугарске, пиротског округа и околине. Интересантно је да овде има једна породица из средачке области.

Сеоска је заветина се. Аранђел и Ђурђевдан.

*У тексту се појављују мени непозната слова – вероватно старословенске азбуке – тако да сам према сопственом нахођењу стављао друга слова, за која сам сматрао да су адекватна замена.

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.