Порекло презимена, село Старо Корито (Књажевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Старо Корито, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацим Порекло становништва села Старо Корито, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацим Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Старо Корито (Књажевац)

Порекло презимена, село Старо Корито (Књажевац)

Порекло становништва села Старо Корито, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово је село на обалама истоимене реке, која полази од Балинаца, а протиче кроз Ст. Корито, Кандалицу и Жуковце. Оно се као пантљика пружа и с једне и с друге стране реке y дужину, а у ширину врло мало. тако, да се може y ширину пребацити каменом. Изнад села су и c једне и с друге стране висови и косе; нај угу је голи вис Китка (Ћитка/, а на северу Висоћи Рт, који се врло стрмо спушта у реку. Са ових голих висова јуре многи поточнћи, који пресецају село. С десне стране утичу, поред омањих, Раздолци и Пичћин Поток, с леве: Падина и Ладисов Поток. Ови потоци и многи поточићи, када  се снег почне топити или падне јача киша, набујају толико, да је село у великој опасности да не однесу куће. И сама река наноси штете кућама поткопавајући их. А куће су већином на пешчаном наносу и камену. Отуда се куће припињу уз брдо, избегавају се потоци, то се тип стално мења. Пошто је корито, у коме је село, врло уско, то и зграда других сем кућа нема.

Отприлике подједнак је број кућа на обема обалама. Село није само са севера и југа ааклопљено, већ се њему на југо–западу налази шумом обрастао Аљин Дел и Главичица, а на северо-истоку Мандарички Рт и Дубавица, Са које се спушта Дубавични Поток.

Клима.

Наложено је источним и западним ветровима. Са истока дува кривац; са југо–истока – бели ветар, са севера – кошава. Кишу доноси југ.

Воде.

Вода са пије у селу са три кладенца: Вељков Кладенац (y доњем крају), Василијин Кладенац и један безимени кладенац у горњем крају. Речна се вода слабо пије, док поточна доста. Вунара нема.

Земље и шуме.

Равнице нигде нема, него су брда и косе разорани. Ако падне киша, потоци и поточићи низ оголелу врлет појуре, земљу снесу, те је читав терен избраздан јаругама и урвинама. Сеје се нешто ражи, овса и мало од осталога жита по овим местима: у Горуњаку, Високом Рту, Видовачкој или Црној Реци, Дречиновачкој Реци, Осоју, Китки (Ћитки), Тесиој Падини, Дубавици и Малој Дубавици, Бојинцима, Бојишту или Селишту, Јесиковцу, Коритским Шумама и Шарбановцима.

Оралија земља је врло слаба, неродна, те једва ако је довољно једној породици од десет душа око 50-55 ралица земље.

Народ редовно купује храну.

„Селске“ шуме има на Голој Чуци (где имају и Балинци и Видовци свој део) и испод села у Причелу, на левој речној обали. Шума је горун, граница, цep, буква a у Видовачкој Реци има руја.

Народ се бави сточарењем: негује стоку (овце и козе) и „млекује“. Продајом стоке и сточних производа (вуне, сира и др.) купује себи хлеб. Стока се у целој околини чува по појатама и државама, где ко има више имања (земље). Појате су често на држави, али и одвојене. Појате су например у Селишту (З п.), Голој Чуци (3 п.), Шар6аиовцима (1 п.), Видовачкој Реци (2 п.), Јесиковцу (2 п.), Коритским Шумама (1 п.). Има појата и у селу.

Сеоске утрине има око села, у месту званом Голћчко (до Дречиноваца) и Мачак. На њу се плаћа утринско.

Тип села.

Старо Корито ос типом нешто разликује од масе заглавских села: оно је, углавном, збијенога типа, али се пружа само у дужину, а у ширину толико, да га. као што је речено, човек може каменом из руке пребацити. Због незгодног земљишта куће су где-где повише удаљене једна од друге. Јужни део села (осојна половина) пресечен је напред поменутим двама потоцима (Падина и Ладнсов Поток) у три краја, који се непосредно један на други настављају. Често између кућа у једном истом крају размак је и по 200–150 корака, али најчешће десет до двадесет корака. Северна, присојна страна села је јаче издвојена у гомилице кућа; тако. са истока озго су најпре Савичи, па онда на 3—400 корака Чичивраговци, који су од Савича одвојени потоком Раздолци. Од Чичиврагонаца издвојили су се на 40—50 корака досељеници око Пичћиног Потока: Пасјачковци и Страињичи, и стариици: Бундичи и Чичивраговци.

Иако нема особито одвојених крајева или мала, ипак се горњи део села зове горњи крај, а доњи – доњи крај.

Највећа је задруга од 18 душа. Обична је од 8-10 душа.

Име села.

Село се зове управо Корита, тако га зову мештани и Заглавак, а село је добило име по облику земљишта (коритасто), на коме је. Старо Корито је „званично“ име селу, да се разликује од Новог Корита, које они зову Загорско Корито.

Старине у селу.

У Видовачкој или Црној Реци било je ненада село Видовци, које се због куге („чуме“) иселило на данашње своје место. Toje место било видовачки атар, али су га полако, полако Ст.–корићанн прекупили, те је сада y њихову атару. Ту се изорава железор.

У Шарбановцима је било село Шарбановци (изнад Локве и Борчиноваца), одакле се одселиле на данашње своје место (и постанак Шарбановаца, у срезу заглавсном).

У Дречиновцима је било село Дречиновци (в. Старине у Виловцима).

Трагови старог рударства, у виду многе згуре, налази се на странама виса Китке и у његову подножју на источној страни села. О њима се ништа не прича. „Можда је тој Латин праил!“.

Постанак села и порекло становништва.

Старо Корито (Корита) је постало, по причању, овако: Отприлике пре 150—180 година, док су Турци владали, био је овде чивлик, а субаша је седео у Кандалици. На овом је месту био велики турски уљаник („трмће’). Из Кандалице се издвоје три породице: Чичивраговци, Бундичи и Дзебичи, дођу на чивлик, и од њих се заселе Корита. Тако је из Кандалице засељене село Старо Корито, што се види и по слави, јер сви старинци славе и овде св. Ђорђа (3. нов.).

Старинсне су, дакле, породице:

-Чичивраговци (13 к.) су највећа и најразграиатија породица у селу. Растурени су по целом селу. Од њих има у Балинцима (Загланак) и у Штипини (Заглавски срез) под истим именом. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Бундичи (11 к.) су, као и Чичивраговци, растурени по целом селу. Зову се и Вељојичи. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Савичи (7 к.) су у горњем крају, у једној гомилици. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Лисичковци (3 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Пашичи (2 к.), славе св. Ђорђа. Мајка им је из Пашинаца у Доњој Каменици (Заглавак), па су по њој и прозвани тако.

-Давидовичи или Давидовци (4 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Влатковци или Младеновци (2 к.), славе св. Ђорђа (З. нов.); једна су сојевина са Давидовцима. Од њих има y Градишту (Заглавак).

-Соћеринци (2 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.); прадед им је Ладисов (Владислав), по коме је прозван поток што протиче поред њихове куће.

-Дзебичи (l к.), славе св. Ђорђа (3. нов.). Зову се и Крађичи.

Само је ова кућа задржала старо презиме, а остале су промениле.

Досељеници су:

-Главњичичи или Руси (3 к.) су старином из Градишта (Заглавак), из породице Марковаца. Пришао им предак на имање женино (накаламак). Славе св. Аранђела а. преслављују св. Ђорђа („на имање“).

-Марковца (1 к.) су из Марковаца у Кандалици (Заглавак). Уљези су. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Пасјаче или Пасјачковци (2 к.) су у првој половини прошлога века пребегли (од дуга) из Пасјаче, села у нишком округу. Славе св. Лазара.

-Страињичи (3 к.) су старином из Балинаца (Заглавак). Риста Карађоз, из породице Страињича, дође овде као прилеп (уљез). Славе Митров-дан, преслављују св. Ђорћа – 3. нов. („на имање’).

Старо Корито је несумњиво млађе село, из 18-ог века, постало из чивлика, а старином из Кандалице. Становништво му је састављено из старих породица, све из 18-ог века, које су и основале село. Доселаца је тек шести део целокупнога становништва. Досељеници су махом из околине (Градишта, Кандалице и Балинаца), а само је једна породица (Пасјаче) из нишкога округа, што је једини случај у целом Заглавку.

Насељавање је до краја осамнаестога века било искључиво прираштајем, а тек у првој половини прошлога века добило је село четири породице доселаца.

Сеоска је заветина Св. Тројица, а Бундичи заветују и св. Ћирика.

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top