Poreklo stanovništva sela Staro Korito, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo je selo na obalama istoimene reke, koja polazi od Balinaca, a protiče kroz St. Korito, Kandalicu i Žukovce. Ono se kao pantljika pruža i s jedne i s druge strane reke y dužinu, a u širinu vrlo malo. tako, da se može y širinu prebaciti kamenom. Iznad sela su i c jedne i s druge strane visovi i kose; naj ugu je goli vis Kitka (Ćitka/, a na severu Visoći Rt, koji se vrlo strmo spušta u reku. Sa ovih golih visova jure mnogi potočnći, koji presecaju selo. S desne strane utiču, pored omanjih, Razdolci i Pičćin Potok, s leve: Padina i Ladisov Potok. Ovi potoci i mnogi potočići, kada se sneg počne topiti ili padne jača kiša, nabujaju toliko, da je selo u velikoj opasnosti da ne odnesu kuće. I sama reka nanosi štete kućama potkopavajući ih. A kuće su većinom na peščanom nanosu i kamenu. Otuda se kuće pripinju uz brdo, izbegavaju se potoci, to se tip stalno menja. Pošto je korito, u kome je selo, vrlo usko, to i zgrada drugih sem kuća nema.
Otprilike podjednak je broj kuća na obema obalama. Selo nije samo sa severa i juga aaklopljeno, već se njemu na jugo–zapadu nalazi šumom obrastao Aljin Del i Glavičica, a na severo-istoku Mandarički Rt i Dubavica, Sa koje se spušta Dubavični Potok.
Klima.
Naloženo je istočnim i zapadnim vetrovima. Sa istoka duva krivac; sa jugo–istoka – beli vetar, sa severa – košava. Kišu donosi jug.
Vode.
Voda sa pije u selu sa tri kladenca: Veljkov Kladenac (y donjem kraju), Vasilijin Kladenac i jedan bezimeni kladenac u gornjem kraju. Rečna se voda slabo pije, dok potočna dosta. Vunara nema.
Zemlje i šume.
Ravnice nigde nema, nego su brda i kose razorani. Ako padne kiša, potoci i potočići niz ogolelu vrlet pojure, zemlju snesu, te je čitav teren izbrazdan jarugama i urvinama. Seje se nešto raži, ovsa i malo od ostaloga žita po ovim mestima: u Gorunjaku, Visokom Rtu, Vidovačkoj ili Crnoj Reci, Drečinovačkoj Reci, Osoju, Kitki (Ćitki), Tesioj Padini, Dubavici i Maloj Dubavici, Bojincima, Bojištu ili Selištu, Jesikovcu, Koritskim Šumama i Šarbanovcima.
Oralija zemlja je vrlo slaba, nerodna, te jedva ako je dovoljno jednoj porodici od deset duša oko 50-55 ralica zemlje.
Narod redovno kupuje hranu.
„Selske“ šume ima na Goloj Čuci (gde imaju i Balinci i Vidovci svoj deo) i ispod sela u Pričelu, na levoj rečnoj obali. Šuma je gorun, granica, cep, bukva a u Vidovačkoj Reci ima ruja.
Narod se bavi stočarenjem: neguje stoku (ovce i koze) i „mlekuje“. Prodajom stoke i stočnih proizvoda (vune, sira i dr.) kupuje sebi hleb. Stoka se u celoj okolini čuva po pojatama i državama, gde ko ima više imanja (zemlje). Pojate su često na državi, ali i odvojene. Pojate su naprimer u Selištu (Z p.), Goloj Čuci (3 p.), Šar6aiovcima (1 p.), Vidovačkoj Reci (2 p.), Jesikovcu (2 p.), Koritskim Šumama (1 p.). Ima pojata i u selu.
Seoske utrine ima oko sela, u mestu zvanom Golćčko (do Drečinovaca) i Mačak. Na nju se plaća utrinsko.
Tip sela.
Staro Korito os tipom nešto razlikuje od mase zaglavskih sela: ono je, uglavnom, zbijenoga tipa, ali se pruža samo u dužinu, a u širinu toliko, da ga. kao što je rečeno, čovek može kamenom iz ruke prebaciti. Zbog nezgodnog zemljišta kuće su gde-gde poviše udaljene jedna od druge. Južni deo sela (osojna polovina) presečen je napred pomenutim dvama potocima (Padina i Ladnsov Potok) u tri kraja, koji se neposredno jedan na drugi nastavljaju. Često između kuća u jednom istom kraju razmak je i po 200–150 koraka, ali najčešće deset do dvadeset koraka. Severna, prisojna strana sela je jače izdvojena u gomilice kuća; tako. sa istoka ozgo su najpre Saviči, pa onda na 3—400 koraka Čičivragovci, koji su od Saviča odvojeni potokom Razdolci. Od Čičivragonaca izdvojili su se na 40—50 koraka doseljenici oko Pičćinog Potoka: Pasjačkovci i Strainjiči, i stariici: Bundiči i Čičivragovci.
Iako nema osobito odvojenih krajeva ili mala, ipak se gornji deo sela zove gornji kraj, a donji – donji kraj.
Najveća je zadruga od 18 duša. Obična je od 8-10 duša.
Ime sela.
Selo se zove upravo Korita, tako ga zovu meštani i Zaglavak, a selo je dobilo ime po obliku zemljišta (koritasto), na kome je. Staro Korito je „zvanično“ ime selu, da se razlikuje od Novog Korita, koje oni zovu Zagorsko Korito.
Starine u selu.
U Vidovačkoj ili Crnoj Reci bilo je nenada selo Vidovci, koje se zbog kuge („čume“) iselilo na današnje svoje mesto. Toje mesto bilo vidovački atar, ali su ga polako, polako St.–korićann prekupili, te je sada y njihovu ataru. Tu se izorava železor.
U Šarbanovcima je bilo selo Šarbanovci (iznad Lokve i Borčinovaca), odakle se odselile na današnje svoje mesto (i postanak Šarbanovaca, u srezu zaglavsnom).
U Drečinovcima je bilo selo Drečinovci (v. Starine u Vilovcima).
Tragovi starog rudarstva, u vidu mnoge zgure, nalazi se na stranama visa Kitke i u njegovu podnožju na istočnoj strani sela. O njima se ništa ne priča. „Možda je toj Latin prail!“.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Staro Korito (Korita) je postalo, po pričanju, ovako: Otprilike pre 150—180 godina, dok su Turci vladali, bio je ovde čivlik, a subaša je sedeo u Kandalici. Na ovom je mestu bio veliki turski uljanik („trmće’). Iz Kandalice se izdvoje tri porodice: Čičivragovci, Bundiči i Dzebiči, dođu na čivlik, i od njih se zasele Korita. Tako je iz Kandalice zaseljene selo Staro Korito, što se vidi i po slavi, jer svi starinci slave i ovde sv. Đorđa (3. nov.).
Starinsne su, dakle, porodice:
-Čičivragovci (13 k.) su najveća i najrazgraiatija porodica u selu. Rastureni su po celom selu. Od njih ima u Balincima (Zaglanak) i u Štipini (Zaglavski srez) pod istim imenom. Slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Bundiči (11 k.) su, kao i Čičivragovci, rastureni po celom selu. Zovu se i Veljojiči. Slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Saviči (7 k.) su u gornjem kraju, u jednoj gomilici. Slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Lisičkovci (3 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Pašiči (2 k.), slave sv. Đorđa. Majka im je iz Pašinaca u Donjoj Kamenici (Zaglavak), pa su po njoj i prozvani tako.
-Davidoviči ili Davidovci (4 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Vlatkovci ili Mladenovci (2 k.), slave sv. Đorđa (Z. nov.); jedna su sojevina sa Davidovcima. Od njih ima y Gradištu (Zaglavak).
-Soćerinci (2 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.); praded im je Ladisov (Vladislav), po kome je prozvan potok što protiče pored njihove kuće.
-Dzebiči (l k.), slave sv. Đorđa (3. nov.). Zovu se i Krađiči.
Samo je ova kuća zadržala staro prezime, a ostale su promenile.
Doseljenici su:
-Glavnjičiči ili Rusi (3 k.) su starinom iz Gradišta (Zaglavak), iz porodice Markovaca. Prišao im predak na imanje ženino (nakalamak). Slave sv. Aranđela a. preslavljuju sv. Đorđa („na imanje“).
-Markovca (1 k.) su iz Markovaca u Kandalici (Zaglavak). Uljezi su. Slave sv. Đorđa (3. nov.).
-Pasjače ili Pasjačkovci (2 k.) su u prvoj polovini prošloga veka prebegli (od duga) iz Pasjače, sela u niškom okrugu. Slave sv. Lazara.
-Strainjiči (3 k.) su starinom iz Balinaca (Zaglavak). Rista Karađoz, iz porodice Strainjiča, dođe ovde kao prilep (uljez). Slave Mitrov-dan, preslavljuju sv. Đorća – 3. nov. („na imanje’).
Staro Korito je nesumnjivo mlađe selo, iz 18-og veka, postalo iz čivlika, a starinom iz Kandalice. Stanovništvo mu je sastavljeno iz starih porodica, sve iz 18-og veka, koje su i osnovale selo. Doselaca je tek šesti deo celokupnoga stanovništva. Doseljenici su mahom iz okoline (Gradišta, Kandalice i Balinaca), a samo je jedna porodica (Pasjače) iz niškoga okruga, što je jedini slučaj u celom Zaglavku.
Naseljavanje je do kraja osamnaestoga veka bilo isključivo priraštajem, a tek u prvoj polovini prošloga veka dobilo je selo četiri porodice doselaca.
Seoska je zavetina Sv. Trojica, a Bundiči zavetuju i sv. Ćirika.
IZVOR: Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)