Порекло презимена, село Врх (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врх, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекло становништва села Врх, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Врх (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Врх (Бијело Поље)

Порекло становништва села Врх, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село испод Коритске висоравни, на странама потока који ту извире из доста великог врела. Куће су на горњим положитијим стенама и заравнима.

Земље и шуме.

Око њих су ливаде са њивицама под јарим житима. Гдавни сеоски потеси су: Додина, Градац (под Градину), Космаче, Окутњице, Водице, Баре, Осоје, Јеленска Коса и Шабаново брдо. Шуме и утрине око села су: Рашиће, Митровице, Поткрш, Подглавица, Турава, Вртаче.

Воде.

Главне воде су: Јавор, Растовача, Студенац и Стублина код Величковића. Појило је јак поток који сгално покреће и воденице. Покрај њега се наилази на воденичишта стријег становништва.

Старине у селу.

Остаци тога становништва су: „Црквина“ у Осоји која је зарасла у шуму. Око ње се виде разбацани тесаници довратника. Још једна црквина је код Величковића куће, поред које је израстао велики глог.

Старо гробље у Долинама носи назив „Мирковића гробље“. Овде су живели и неки Мирковићи, чије трагове налазимо и у Доњем Стублу. Треће старо гробље је у Главачи где се сада сахрањују доцнији досељеници. Сем гробља и црквишта у њима, у Врху су сачувани трагови једног утврђења. Народ га као свуда назива „Јеринин град“ или Градина. Град је подигнут на кречњачком гребену који доминира са једне стране Коритима а са друге долином Бистрице. По своме положају он је био кључна тачка за надзор у једном и у друтом крају. Судећи по остацима утврђење је имало већи значај. Састојало се из простране куле на најистакнутијем делу и бедема који се пружа према источној, приступачнијој, страни у дужшш 60—70 метара.

Порекло становништва.

Као свуда на агаларском поседу становнишгво се и у овом селу често смењивало.

-Крунићи (7 к., сл. Св. Лука). пореклом су из Роваца. Њихов предак се наседио у Лозну, затим неко време живео у Костаници,  а одатде се, пре 150 година преселио у Врх на земљу Идризовића из Бијелог Поља. Кр’нићи су се до 1912. године презивали Петровићи.

-Величковићи (7 к., сл. Ђурђевдан), кажу да се њихов предак доселио „из Брда“. И они су прво биди у Лозни, а отуда прешли на земљу Међедовића.

-Балшићи (3 к., сд. Св. Никола), дошли су из суседног засеока Главаче.

Саставни делови Врхова су засеоци: Средње Брдо и Главача.

Средње брдо се дели на Горње и Доње Средње Брдо. У Горњем Средњем Брду становници су:

-Рабрени (2 к.), који су род са Рабренима у другим крајевима, и Јаћимовићи из Костенице. Раније су овде живели Хасићи из Колашина.

У Доњем Средњем Брду сада живе:

-Величковићи (3 к.), досељени из Врха,

-Шарчевићи (2 к., сд. Св. Јован), досељени су најпре у Bpx као и Величковићи, а отуда овде.

Главача је заселак на малој заравни испод брда Главаче. Ту су насељени:

-Балшићи (3 к., сд. Св. Никода). Њихов предак Петар дошао је из Пећарске као свештеник на црквено имање да опслужује цркву у Подврху. Као и у Пећарској давали су свештенике за ширу околину. Из њиховог братства бино је око 30 свештеника. Дешавало се да у једној кући живе у задрузи по три свештеника. Од досељења из Пећарске броје седам појасева: Петар, Аврам, Арсо, Никола, Перко, Павле, Мирослав (35 година). Од истог су рода Балшићи у суседном Мокром Лугу (3 к.) и у Сјеници. Роћаци ових Балшића су Поповићи у Пећарској. Балшићи су се прозвали по томе што по предању потичу од Балшића из Зете. Највероватније ће бити да су они староседеоци или врло давни досељеници.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top