Хаплогрупа I2

28. март 2019.

коментара: 69

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:

Хаплогрупа I2 је данас једна од најмногобројнијих и најраширенијих хаплогрупа на европском континенту, и вероватно најстарија хаплогрупа настала у Европи. Највише проценте бележи у Југоисточној Европи, пре свега међу јужнословенским народима. Више од једне трећине Срба припада овој хаплогрупи (~33-36%), а посебно високе проценте бележи код херцеговачких Срба (преко 40%).

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ:

Хаплогрупа I2 настала је пре неких 25.000-30.000 година (Yfull), највероватније на простору Европе. Проистекла је, заједно са својом сестринском хаплогрупом I1, из хаплогрупе I, која је била заступљена већ код носилаца Граветијенске културе, једне од најранијих скупина људских популација које су насељавале Европу. Хаплогрупа I2 била је доминантна код европских познопалеолитских и мезолитских ловаца-сакупљача, који су се након последњег глацијалног максимума (пре око 16.000 година) раселили широм Европе, а појављивала се и у свим каснијим периодима, додуше у не тако високим процентима.

SNP МУТАЦИЈЕ: M438

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Хаплогрупа I2а је карактеристична пре свега за европске народе, мада се у траговима налази и у неким суседним областима, као што су Блиски Исток и Ценрална Азија, међутим то је највероватније последица миграција у ближој прошлости. Данас се, у виду великог броја својих подграна, јавља код готово свих европских народа, у мањем или већем постотку. Највеће постотке достиже у јужнословенским, и њима суседним земљама: Босни и Херцеговини (~55%), Хрватској (~38%), Србији (~33%), Црној Гори (~31%), Румунији (~28%), Македонији (~24%), Словенији (~22%), Бугарској (~22%), Мађарској (~18%) и Албанији (~13,5%). Високе проценте бележи и у Молдавији (~24%), Белорусији (~18,5%), Словачкој (~17,5%) и Украјини (~13,5%). (Eupedia). Убедљиво највећи део хаплогрупе I2 у наведеним државама чини, релативно говорећи, веома млада подграна Y3120 (позната и као I2-Slavic-Carpatian, раније I2-Dinaric), која се везује за ширење словенских племена у раном средњем веку. Једина област у остатку Европе која бележи висок проценат хаплогрупе I2 је Сардинија (~39,5%), међутим за разлику од раније наведених области, код становника Сардиније убедљиво доминира грана L158/M26, која је од гране Y3120 удаљена преко 18.000 година. (Yfull)

I2b: L416

За сада забележена код свега неколико људи у свету, са удаљених подручја (Немачка, Шкотска, Италија, Иран) па се о њој за сада ништа конкретније не може рећи.

I2c: L596

Такође прилично ретка грана, која се још током палеолита поделила на две гране, које су данас географски прилично јасно подељене. Грана I2c1-S6635 је скоро искључиво европска, заступљена највише у северној и западној Европи, а пореклом је по свој прилици из Скандинавије, где је пронађена у скелету мезолитског ловца-сакупљача. Са друге стране, грана I2c2-Y16649 највеће постотке бележи на подручји Анадолије и Јужног Кавказа, код Јермена, Турака и Грузина, а пореклом је највероватније од европских ловаца-сакупљача који су прешли у Анадолију и утопили се у претке раних анадолских земљорадника.

I2a2a: M436>M223

Ово је најзаступљенија грана I2 у највећем делу Западне и Северне Европе. Подграна M284 се јавља скоро искључиво у Великој Британији и Ирској, где је присутна још од неолита, а у траговима се јавља и у Француској, Немачкој, Португалу и Норвешкој. Грана CTS10057>Z161 је најбројнија подграна испод М223, и јавља се у облику своје подгране L801 претежно код германских народа, у Немачкој, Данској, Холандији и Енглеској. Грана CTS10057>L701 је такође најзаступљенија у Западној Европи, мада се у мањем проценту јавља и у Централној и Источној Европи. Њена подграна L701>P78>A427 јавља се код неких српских родова (нпр. код дела рода Ковачана из околине Лепосавића), и може се рећи да је ово најзаступљенија подграна М223 код Срба.

I2a2b: M436>L38

Једна прилично ретка грана, заступљена у значајнијем проценту пре свега у централној-западној Европи (северна Италија, Швајцарска, југозападна Немачка, Холандија и Белгија, Велика Британија). По свему судећи носиоци ове подгране припадали су староевропском становништву, које се у раном бронзаном добу утопило у надолазећа индоевропска племена, а у каснијим периодима се ширила Европом најпре као део (Прото) келтских племена, а касније вероватно и као део појединих германских племена.

I2a1a1: P37>CTS595>L158

Ова подграна је широко распрострањена, пре свега у Западној Европи, а највише постотке достиже на Сардинији (~39,5%), и међу Баскима (~5%), две специфичне и изоловане популације. Занимљиво је да управо Сардињани и Баски бележе и највеће проценте аутосомалне компоненте која је била карактеристична за најраније неолитске земљораднике, па је вероватно да је ова грана била заступљена код носиоца мегалитских култура југозападне Европе (Иберијско полуострво, јужна Француска, северна Италија, Корзика и Сардинија) током касног неолита и енеолита (бакарног доба).

I2a1a2: P37>CTS595>S21825

Заступљена је у веома малим процентима скоро искључиво у Западној Европи, а највећи део припада јако младој подграни L233, чији најскорији заједнички предак је живео пре неких 2100 година, и која је претежно ограничена на простор Велике Британије.

I2a1b1: P37>M423>L161.1

Колоквијално називана и I2-Isles, у највећем проценту се среће код Ираца (5-10%) и Шкота (1-5%), мада се у траговима среће широм Европе, од Шпаније до Скандинавије, Балкана и Балтичких земаља.

I2a1b2: P37>M423>L621

Ово је најмногобројнија грана хаплогрупе I2, из које проистиче и подграна CTS10228, најзаступљенија код Срба и осталих јужнословенских народа. I2a-CTS10228 или како се раније често називао “динарик“, због његове процентуалне заступљености у динарском басену, је уједно и најзаступљенија хаплогрупа међу Србима. Старије гране „динарика“ су пронађене међу становништвом западне Европе, тачније у сливу реке Рајне. Старост ове гране је, на основу Yfull-a 3.800 година. Сам I2a-CTS10228 се дели на I2a-CTS10228*, грана којој за сада припада Немац из Алзаса и I2a-Y3120 (YP196), којој припада 99% целе I2a-CTS10228. Како  везујемо I2a-CTS10228 за етногенезу Словена, а очито I2a-CTS10228* у тој етногенези није учествовао, можда је реалније да говоримо о словенској етногенези користимо искључиво  I2a-Y3120, који је мигрирао ка централној и источној Европи. Старост ове гране, на основу Yfull-a, је 2.200 година.  Као што можемо да видимо, то је прилично млада грана, која је у генетском смислу, произашла из „уског грла“ (bottleneck).

I2 -Y3120 се дели на 4 основне гране:

1) Y18331

2) Y4460

3) Z17855

4) S17250

I2-Y18331 је занимљива грана, јер нам тренутни резултати говоре да она није учествовала у етногенези Словена, већ се са простора источне Европе, инкорпорирала у грчки етнос, а вероватно преко грчког етноса и у јеврејску заједницу. Тако да данас ову грану налазимо искључиво међу припадницима грчког и јеврејског порекла. Грана је стара око  2.100 година. Скоро у потпуности је представљена кроз грану А2512, која се даље дели на:

1)    А7134

2)    А10959

Грана А7134 се даље дели на: В61, која је присутна код Чуваша и А14877, која је ексклузивно грчка. Старост гране је процењена на 1.650 година.

Грана А10959 је стара 2.000 година и дели се на : Y66192, која је присутна код Грка и Y23115 која је ексклузивно јеврејска. Y23115 се дели на гране:  А13655  и А11523. Обе су распрострањене међу јеврејском заједницом на истоку Европе.

Можемо закључити да ова грана Y18331 из области Закарпатја, око краја старе ерe ушла у грчки етнос, а да се затим ширила, ушавши и међу Јевреје источне Европе и Чуваше, у последњих 1.000 година.

………………………………………

I2-Y4460 је грана која је заступљена у највећем броју код источних Словена, али се јавља и међу западним. Добро је заступљена и у Молдавији и Румунији. Од јужнословенских народа, има је у добром проценту међу Словенцима, као и у нешто мањем проценту међу Бугарима. На „штокавском“ подручју је има у траговима и вероватно је део неких каснијих миграција. Грана је стара око 2.200 година. Дели се на гране:

1)    Y70430

2)    B57

3)    SK1241

Грана Y70430 је врло слабо распрострањена. За сада се јавља код Белоруса и једног понтијског Грка из Трабзона у Турској. Можемо претпоставити да је матица била у области Црног мора и то на њеним северним обалама.

Грана SK1241 се јавља међу источним Словенима, а има је и у Мађарској. Старост гране је око 2.200 година. Дели се на Y31845 и Y93886. Подграна Y93886 се јавља искључиво у Белорусији.

Најбројнија грана која проистиче из Y4460 је Y3106. Распрострањена је на ширем подручју источне и централне Европе. Старост гране је око 2.200 година. Дели се на гране:

1)    Y3118

2)    Y91535

3)    S8201

4)    A6105

5)    FGC63213

Грана Y3118 је најбројнија, и распрострањена је на широком подручју источне Европе, пре свега Белорусије, Пољске, Украјине, Литваније, Финске, Русије и Румуније. Старост гране је око 2.200 година. Дели се на А13916 и Y5598. Грана А13916 се дели на подгране: Y90421, А21812 и Y25010.  Подграна Y90421 је заступљена на североистоку Европе. Подграна А21812 се јавља код Пољака и Казака белоруског порекла, а Y25010 се јавља код Белоруса и Финаца. Старост гране је око 1.450 година.  Дакле, цела А13916 гравитира ка Белорусији и ка северу до Финске. Грана Y5598 је претежно распрострањена у Украјини. Старост гране је око 2.200 година.

Грана Y91535 је прилично ретка и јавља се међу Белорусима.

Грана S8201 је такође распрострањена на истоку Европе, пре свега у Белорусији. Старост гране је процењена на око 1.550 година.

Грана А6105 је распрострањена на широком словенском простору, преко централне и источне Европе. Заступљена је и у Словенији, где чини добар део свих грана I2a-CTS10228. Старост гране је око 2.000 година.

Подграна FGC63213 се за сада јавља код Литванаца и Украјинаца, па се и за њу може рећи да јој је матица у Белорусији.

На основу горе изнесеног се може закључити да је Y4460 раширена на широком простору централне, источне и северне Европе, пре свега међу словенским становништвом, чија је највећа разноврсност, а самим тим и матица, на простору Белорусије.

……………………………………………….

I2- Z17855 је заступљена међу становништвом источне Европе, пре свега Румуније, Украјине и Русије. Код јужних Словена се јавља претежно у централнобалканским областима и то код Бугара, Македонаца, Срба и Грка. Ова хаплогрупа се добро уклапа у сеобу Словена, који су преко доњег Дунава населили простор источног Балкана, северне Грчке, стигавши до Пелопонеза. Сама грана је стара око 1.600 година. Дели се на:

1)    A1221

2)    A21934

3)    PH3414

4)    A16413

5)    BY116090

6)    Y68571

7)    BY190177

Грана А1221 је присутна код источних Словена, као и на простору централног Балкана, код Бугара и Срба. Грана је стара око 1.450 година. Грана  BY37207 се дели на две подгране: Y52071, која је присутна у источној Европи и A19454, која је присутна на централном Балкану. Обе ове подгране су старе око 1.000 година. Грану А19454 карактерише вредност 12 на маркеру DYS533. Од српских родова припада јој део рода Ковачана.

Грана А21934 је присутна код Грка, који гравитирају према Тесалији. На основу маркера припадника ове гране, старост гране је око 1.500 година. Узимајући у обзир старост ове гране, она се може повезати са словенским племенима из раног средњег века на простору северне Грчке и Тесалије. Посебно место међу тим племенима која су настанила Тесалију у раном средњем веку били су Велегезити.

Грана РН3414 је посебно занимљива код Срба, јер јој за сада припада велики род Мириловића, који иначе има предање о пореклу из Македоније. И у Македонији, Грчкој, као и југу Србије, постоје хаплотипови који се могу сматрати блиским Мириловићима. Ову грану карактеришу маркери DYS385=14-14 и DYS448=21.

Грана А16413 је за сада ексклузивно „српска“, јер се јавља искључиво код Срба. Претежно су са подручја Црне Горе, али и југоисточне Србије. Грана је стара око 1350 година. Дели се на: А16413* којој припадају Божовићи из И. Колашина (DYS635=22 и DYS481=27/28), Цеклињани-Горњаци и део Ковачана са вучитрнског Косова и Топлице (DYS19=17 и DYS481=27)  и А20030 којој припадају Љешњани-Војинићи и родови у Топлици. Грана је стара око 1.350 година. Љешњани-Војинићи припадају веома младој грани BY66632. Карактерише их маркер DYS385=15-16.

Z17855* (за сада без низводно утврђених подграна) је присутна на широком појасу од источне Европе до Турске. Код нас је присутна како на југу Србије, тако и на западу. У Црној Гори овој групи припада део Шекуларца. Има је у значајном броју и међу српским родовима на југоистоку Србије.

На основу свега изнетог можемо закључити да се грана Z17855 ширила са словенским племенима почетком VII века, највероватније преко доњег Дунава, и да је била значајније заступљена код словенских племена на подручју Македоније и Тесалије.

…………………………………………………

I2-S17250 је заступљена претежно код јужних Словена, али је присутна и код других словенских народа у централној и источној Европи. Старост ове гране је процењена на око 1.800 година. Дели се на:

1)    BY82079

2)    Y5596

3)    Y4882

4)    PH908

Грана BY82079 јавља се код Белоруса.

Грана Y5596 се јавља на широком простору од Чешке до Русије, пре свега код словенских народа, али је присутна и код етничких Немаца и Мађара, вероватно словенског порекла. Грана је стара око 1.600 година. Дели се на:

1)    А14973

2)    Z16971

Грана А14973 јaвља се на простору Галиције, код Украјинаца, Мађара и Пољака. Грана је стара око 1.100 година.

Подграна  Z16971 је знатно већа подграна. Јавља се на простору централне и источне Европе. Стара је око 1.550 година. Дели се на ниже подгране:

1)    А2423 присутна у Украјини и Русији

2)    А815 стара око 1.550 година, присутна у централној и источној Европи, од Немачке, преко Словачке, до Украјине и Русије.

3)    A16681, грана стара око 1.300 година

Грана Y4882 је присутна на широком простору централне Европе, источне Европе и западног Балкана. Старост гране је око 1.800 година. Дели се на:

1)    Y16473

2)    Z16969

Грана Y16473 јавља се код Чеха и Пољака. Старост гране је око 1.800 година.

Грана Z16969 је већа грана у оквиру Y4882. Јавља се на широком подручју централне и источне Европе, али и код нас. Дели се на гране: А21222, А10230, А1328, А7358 и А12505.

Подграна А21222 се јавља код Немаца и Швајцарца.

Подграна А10230 је највећа грана у оквиру Z16969. Старост гране је око 1.700 година. Дели се на две основне гране. Прва је PLE07 која је ексклузивно пољска грана, стара око 1.600 година. Друга грана је А811, стара je око 1.450 година и присутна je код Немаца, Чеха, Срба и  Руса.

Подграна А1328 се такође јавља на истоку Европе, али и код Срба. А1328* (без утврђене дубље подгране) јавља се у Словачкој и код Срба. Гране испод А1328>BY30333 су присутне у Украјини и Белорусији.

Подграна А7358 се јавља код Украјинаца и Пољака.

Подграна А12505 је стара око 1500 година. За сада се јавља код једног Швеђанина и Пољака.

Грана I2-PH908  „Динарик Југ“, како је некада био радни назив ове хаплогрупе, појединачно представља најбројнију хаплогрупу међу Србима и креће се од 25-30%. Прилично је равномерно распоређена на читавом српском простору. Свој максимум достиже у областима које су у раном средњем веку биле насељене Србима: Паганија, Захумље, Травунија, Рашка, Босна. По прорачуну на  YFull-у, старост гране I2-PH908 је око 1800 година, односно предак свих данашњих I2-PH908 је живео крајем II века нове ере.

I2-РН908 од осталих грана I2-Y3120, одваја вредност DYS448=19, док остале гране, скоро по правилу, имају на овом маркеру вредност 20. Постоје одступања и независне мутације код појединаца, али они су на нивоу статистичке грешке.

SNP низ за I2-PH908 изгледа овако: CTS10228>Y3120>S17250>PH908.

Такође је постојала и потреба да се и сама РН908 подели, па су администратори I2a пројекта са FTDNA, након већег броја тестираних, дали врло опрезно поделу на основу маркера DYS561, где је модална вредност 16, а постоје гране са вредношћу 15. Сада знамо да је ова подела прилично јака.

Дакле, I2-PH908 се може поделити на две главне гране на основу поменутог маркера:

1. DYS561=16

2. DYS561=15

У оквиру ове гране DYS561=16 можемо уврстити пронађене подгране:

1.     DYS557=17

2.     DYS557=16

Грану DYS557=16 можемо поделити на:

1.     Y51673

2.     А13912

3.     Y144303

4.     BY135769

У оквиру А13912 постоје за сада две подгране: А13912* и А13908. И овде можемо опрезно предложити одређујући маркер за ову грану, а то би био DYS439=11, па би маркери који одређују ову грану могли бити  DYS448=19>DYS561=16>DYS439=11 (мада управо у овој грани имамо одступање на маркеру DYS561, јер је вредност 15). Јавља се код Бугара, Хрвата и Мађара, а вероватно и код Срба, с обзиром да један број тестираних поседује споменуте маркере. Грана је стара око 1.300 година (https://www.yfull.com/tree/I-A13912/).

Грану Y144303 можемо поделити на Y144303* и А22770. Ова група се јавља код једног исељеника са ових простора, док се А22770/А22771 јавља код двојице међусобно  блиских Хрвата из велебитског Подгорја. СНП низ би био РН908>DYS561=16>557=16>Y144303. Грана је стара око 1400 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y144303/).

У оквиру групе DYS557=17, разликујемо:

1.      Y52621

2.      Y56203

3.     BY191170

Грани DYS557=17*припадају многи српски родови, међу којима су сигурно најбројнији Никшићи. Присутна је и код других родова на читавом српском простору, који своје порекло везује за Херцеговину.

Грану Y56203 карактеришу маркери DYS19=14 и DYS640=12, па би за њу одређујући маркери били DYS448=19>DYS561=16>DYS557=17>DYS19=14. Старост гране је око 1400 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/). Ова грана показује „пољско-јужнословенску“ везу. Овој грани припадају многи родови из Херцеговине, пре свега сконцентрисани у долини Неретве. Овој грани припадају поред једног Пољака и Белорус, велики број Срба, Хрвати, Бугарин, Румун, Мађар, Грк. Овој грани такође припадају и Тарски Никшићи, чија је матица Потарје у околини Мојковца, заправо њеној подграни Y134578, која је испод Y56203. Карактерише их маркер DYS643=11. Грана је стара око 1.000 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y134578/).

Цела ова грана PH908>DYS561=16>DYS557=17  је добар кандидат за становништво средњовековног Захумља (Захумљани).

У оквиру гране DYS561=15 се могу издвојити следеће подгране:

1) Z16983

2)  A5913

3)  Y84307

4) Y32084

Грана Z16983 се одликује маркером DYS391=10. СНП низ би био PH908>DYS561=15>DYS391=10. Старост гране је око 1.550 година (https://www.yfull.com/tree/I-Z16983/). Дели се на подгране:

1.     Z16983*

2.     А493

Док се Z16983*јавља међу Србима и Украјинцима, a подграна А493 се може везати за чешко-немачки простор, али је има и међу Србима и може се поделити на:

1.     А493*

2.     Y6651

3.     А8740

Грана А5913 се осим код Срба јавља и међу Украјинцима и Русима. Старост гране је око 1500 година (https://www.yfull.com/tree/I-A5913/). Може се поделити на:

1.     А5913*

2.     А22312

3.     А16863

Док се А22312 може везати за Србе, А16863 је присутна на украјинско-руском подручју. Одређујући маркери за А22312 би могли бити GATAH4=11 и DYS570=16.

Грана Y32084 се јавља на простору Украјине, Бугара и међу Србима. Старост гране је око 1750 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y32084/). Ова грана се може поделити на:

1.     Y32084*

2.     РН3310

Y32084* се јавља код Бугара, док се РН3310 јавља код Срба и Украјинаца. РН3310 се дели на:

1.     РН3310*

2.     А20333

3.     РН1012

Грани DYS561=15* од већих српских родова припадају Озринићи.

Ово је тренутно стање што се тиче филогенетског стабла РН908, које ће се сигурно временом мењати и још дубље профилисати.

 

СТАРИ НАРОДИ:

Као хаплогрупа која је у Европи присутна преко 30.000 година, може се слободно рећи да је хаплогрупа I2, у облику својих многобројних грана, била у мањем или већем проценту присутна међу свим старим популацијама и народима који су насељавали Европу од палеолита и неолита, преко бакарног, бронзаног и гвозденог доба, све до антике и средњег века, а потврда за то је пронађена у преко две стотине древних скелета из наведених периода који су до сада тестирани, о чему ће бити више речи испод.

Посебно ћемо истаћи код нас најзаступљенију грану Y3120, јер се она по свим тренутно расположивим подацима са великом сигурношћу може повезати са словенским племенима и њиховим ширењем у раном средњем веку. Мапа распрострањености ове гране скоро перфектно осликава и распрострањеност словенских народа, а тамо где се словенска племена нису насељавала нема ни припадника ове гране у иоле значајнијем проценту. У прилог словенском пореклу ове гране иде и чињеница да је највећа разноврсност њених подграна управо на простору тромеђе Украјине, Белорусије и Пољске, на простор где већина археолога и историчара и смешта прапостојбину Словена.

На основу старости гране Y3120, географског распореда њених раније издвојених “рођачких” грана, као и на основу неких археолошких налаза и историјских извора, постоји могућност да је грана Y3120 у централну-источну Европу, односно на простор који се сматра матицом раних Словена, доспела са западнијег подручја, и то могуће као део неког од германских племена. Зашто се као највероватнији кандидат за једно такво племе сматрају Бастарни биће детаљније објашњено у будућем засебном тексту.

У оквиру гране Y3120, најбројнија подграна PH908 је најзаступљенија на простору Балкана међу јужнословенским народима, па се може основано претпоставити да су је донела управо јужнословенска племена током средњег века. Грана PH908 највеће проценте данас бележи на простору Херцеговине и јужне Далмације, а то је управо територија Травуније, Захумља и Паганије коју су по доласку на Балкан населили Срби, као што у свом делу “О управљању царством” сведочи Константин VII Порфирогенит. Наравно, како је грана PH908 настала неколико стотина година пре почетка словенских сеоба, не може се са сигурношћу тврдити да су је на ове просторе донели искључиво Срби, један део је могао доћи и са другим сродним словенским племенима. Међутим, на основу историјских навода, догађаја и миграција, и дистрибуције и заступљености ове гране и њених подграна међу савременим становништвом ових простора, сасвим је извесно да један велики део припадника гране PH908 јесте дошао са Србима.

 

 

ДРЕВНА ДНК:

Захваљујући напретку у истраживању ДНК из скелета старих и по неколико десетина хиљада година, научни радови из последњих неколико година који се баве овом темом пружили су нам увид у структуру и генетско порекло најстаријих становника Европе.

Грана I2c-L596 откривена је у мезолитским скелетима из Скандинавије, али и међу неолитским земљорадницима Анадолије и југоисточне Европе. Пронађена је и међу каснијим бронзанодопским скелетима из Чешке и Немачке.

Грана I2a2a-M223>L701 пронађена је у неолитским скелетима из Украјине, узорцима из бакарног доба из Мађарске, и међу узорцима Јамне културе из Русије и Бугарске. Пронађена је и у каснијим периодима, код једног Скита са територије Молдавије и код једног Сармата са територије Русије.

Грана I2a2a-M223>Z161 пронађена је у мезолитским скелетима културе Лепенског Вира, неолитским скелетима са Иберијског полуострва и из Пољске (Култура кугластих амфора), и скелетима Културе линеарне ерамике (Corded Ware). У каснијим периодима пронађена је међу скелетима Велбарске културе која се везује за источногерманска племена, и међу раносредњовековним лангобардским скелетима из Мађарске.

Грана I2a2a-M223>M284 пронађена је искључиво на територији Велике Британије, највећим делом у скелетима из неолита, али и у неколико скелета из бронзаног доба.

Грана I2a2a-M223>Y6098 пронађена је скоро искључиво на територији Шпаније, у скелетима из неолита, бакарног и бронзаног доба, као и у једном бронзанодопском скелету из Чешке.

Грана I2a1a1-L158 пронађена је међу неолитским и бакарнодопским скелетима са Иберијског полуострва, скелетима бакарног доба из Мађарске (Баденска култура) и северне Италије (Ремедело култура), као и међу скелетима бронзанодопске културе Звонастих пехара (Bell Beaker) из Мађарске и Португала.

Грана I2a1a2-S21825 пронађена је у палеолитским и мезолитским скелетима западне Европе (Белгија, Француска, Швајцарска), али и међу каснијим ловцима-сакупљачима Шведске, Мађарске (Корош култура) и Литваније (Нарвска култура).

Грана I2a1b-M423* (негативна на све данас постојеће подгране) пронађена је у скелетима мезолитских ловаца-сакупљача из Луксембурга (Loschbour), Шведске (Motala3, Motala12) и Норвешке (Steigen).

Грана I2a1b1-L161.1 пронађена је у мезолитском скелету из Литваније, неолитским скелетима са Иберијског полуострва, из Велике Британије, Шведске и Немачке.

Грана I2a1b2-L621 пронађена је у једном средњовековном скелету из Пољске, а једини древни скелет за који је утврђено да припада “словенско-карпатској” грани Y3120 пронађен је на археолошком налазишту Сунгир у Владимирској области у Русији, датиран је у средњи век (1100-1220 н.е.), и припада дубљој подграни Y3120>S17250>Y5596>Z16971>Y5595>А16681.

 

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

 На основу тестирања блиских сродника по мушкој линији, са великом сигурношћу може се тврдити да хаплогрупи I2 припадају, и припадале су следеће истакнуте личности:

Грана I2a1b2-L621>CTS10228>Y3120 (непозната дубља подграна)

Ђорђе Петровић (1768 – 1817), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Командовао је устаничком војском у победи против турске војске током битке на Мишару и у опсади Београда 1806. године. После слома устанка 1813. године прешао је у Аустрију, а потом у Русију. По повратку у Србију јула 1817. године убијен је по налогу кнеза Милоша Обреновића.

Грана I2a1b2-L621>CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Живојин Мишић (1855 – 1921), српски и југословенски војвода (фелдмаршал), учесник српско-турских и Балканских ратова, и Првог светског рата. Један од најистакнутијих војсковођа Првог светског рата, и један од најзаслужнијих за победе српске војске у Кумановској, Брегалничкој и Колубарској бици. Носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Ордена Белог орла, као и француског Ордена Легије части.

Јанко Вукотић (1866  – 1927) , озринићки сердар, дивизијар Црногорске војске, председник владе, војни министар и начелник штаба Врховне команде Краљевине Црне Горе током Првог светског рата, генерал-ађутант краља Николе, армијски генерал, члан Војног савета и ађутант краља Александра I Карађорђевића у војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Новак Ђоковић (1987), српски професионални тенисер. Од стране многих тениских критичара, бивших играча и саиграча сматран једним од најбољих тенисера у историји.  У досадашњој каријери освојио је 15 гренд слем титула, 5 титула на завршном Мастерс купу и 32 титуле из АТП Мастерс 1000 серије. Такође је освојио и бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу, а са репрезентацијом Србије и Дејвис куп 2010. године.

Предраг “Саша” Даниловић (1970), бивши југословенски и српски кошаркаш. Са репрезентацијом Југославије освојио је четири Европска првенства (1989,1991, 1995 и 1997) и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. Био је члан најуспешније генерације КК Партизан, која је 1992. освојила титулу шампиона Европе, а Даниловић је проглашен за најкориснијег играча (MVP) фајнал-фора. Од стране ФИБЕ проглашен је и за најбољег кошаркаша Европе 1995. године.

Петар Кочић (1877 – 1916) , српски песник, писац и политичар. Захваљујући својој популарности међу обичним народом, као национални и социјални револуционар изабран је за посланика аустоугарског провинцијског Босанског сабора у Сарајеву, а због проповедања беспоштедне борбе против Аустрије и остатака феудалног ропства био је често хапшен и кривично гоњен. Био је и покретач листа “Отаџбина” у Бања Луци. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, а његовим најпознатијим делом сматра се сатирична комедија “Јазавац пред судом”.

Жарко Лаушевић (1960), српски и југословенски филмски глумац, најпознатији по филмовима Шмекер, Официр с ружом, Браћа по матери, Бој на Косову и Нож, као и по телевизијским серијама Сиви дом и Корени.

Грана I2a1b2-L621>CTS10228>Y3120>Z17855

Момчило „Момо” Капор (1937 – 2010) , српски сликар, књижевник и новинар. Нека од најпознатијих дела су му Белешке једне Ане, Фолиранти, Провинцијалац, Исток-Запад и Хало Београд. Превођен је на француски, руски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и уметности Републике Српске од 1996. године.

Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864) , српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначкоСтекао је и неколико почасних доктората. Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице.

АУТОРИ: Милош Милетић, Никола Вукосављевић, Јован Бојанић, Милан Радуловић, Лука Јелић и Милан Рајевац

 

Извори података:

Литература:

  • Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data; Kushniarevich et al. 2015
  • Y chromosome genetic data defined by 23 short tandem repeats in a Serbian population on the Balkan Peninsula; Kačar et al. 2019
  • Molecular diversity of 23 Y-chromosome short tandem repeat loci in the population of Tuzla Canton, Bosnia and Herzegovina; Babić et al. 2016
  • A glance of genetic relations in the Balkan populations utilizing network analysis based on in silico assigned Y-DNA haplogroups; Šehović et al. 2018
  • Y-Chromosome Haplogroups in the Bosnian-Herzegovinian Population Based on 23 Y-STR Loci; Dogan et al. 2016
  • Genomic Diversity and Admixture Differs for Stone-Age Scandinavian Foragers and Farmers; Skoglund et al. 2014
  • Ancient human genomes suggest three ancestral populations for present-day Europeans; Lazaridis et al. 2014
  • Population genomics of Bronze Age Eurasia; Allentoft et al. 2015
  • Upper Palaeolithic genomes reveal deep roots of modern Eurasians; Jones et al. 2015
  • Eight thousand years of natural selection in Europe; Mathieson et al. 2015
  • Ancient genomes link early farmers from Atapuerca in Spain to modern-day Basques; Gunther et al. 2015
  • Parallel palaeogenomic transects reveal complex genetic history of early European farmers; Lipson et al. 2017
  • The population genomics of archaeological transition in west Iberia: Investigation of ancient substructure using imputation and haplotype-based methods; Martiniano et al. 2017
  • The genetic prehistory of the Baltic Sea region; Mittnik et al. 2017
  • Ancient genomes show social and reproductive behavior of early Upper Paleolithic foragers; Sikora et al. 2017
  • The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by Admixture with Early European Farmers; Jones et al. 2017
  • Understanding 6th-century barbarian social organization and migration through paleogenomics; Amorim et al. 2018
  • 137 ancient human genomes from across the Eurasian steppes; Damgaard et al. 2018
  • The genomic history of southeastern Europe; Mathieson et al. 2018
  • The Beaker phenomenon and the genomic transformation of northwest Europe; Olalde et al. 2018
  • A genomic Neolithic time transect of hunter-farmer admixture in central Poland; Fernandes et al. 2018
  • Population genomics of Mesolithic Scandinavia: Investigating early postglacial migration routes and high-latitude adaptation; Gunther et al. 2018
  • Ancient genomes suggest the eastern Pontic-Caspian steppe as the source of western Iron Age nomads; Krzewinska et al. 2018
  • Four millennia of Iberian biomolecular prehistory illustrate the impact of prehistoric migrations at the far end of Eurasia; Valdiosera et al. 2018
  • Population Replacement in Early Neolithic Britain; Brace et al. 2019
  • The genomic history of the Iberian Peninsula over the past 8000 years; Olalde et al. 2019
  • A western route of prehistoric human migration from Africa into the Iberian Peninsula; Gonzalez-Fortes et al. 2019
  • Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer Ancestry in the Iberian Peninsula; Villalba-Mouco et al. 2019
  • Population history from the Neolithic to present on the Mediterranean island of Sardinia: An ancient DNA perspective; Marcus et al. 2019
Avatar photo

Аутор чланка:
Милан Рајевац

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (69)

Одговорите

69 коментара

  1. Potomak Kelta

    Koji izvori govore da su Zahumljani, Travunjani i Neretljani Srbi osim cara Konstantina? U svim ostalim viantijskim izvorima oni se navode odvojeno, i u samom tom spisu DAI na nekoliko mesta navode se odvojeno. Da li vi autori znate da je rani srednji vek doba plemenske Evropa čije glavno obeležje čine nestabilni savezi plemena kao klice budućih naroda .To je vreme poznog opštegslovenskog jezika i velike srodnosti svih slovenskih plemena, tako da ne možemo govoriti u ranom srednjem veku o Srbima kao formiranom narodu sastavljenom od plemena, već isključivo političkoj kategoriji. Sasvim je jasno da je prostor dominacije PH908 bilo politički podeljen na nekoliko država/plemenskih teritorija. Dubina te podele osetila se snažno i u kasnom srednjem veku kada su sve primorske kneževine bile posmatrane odvojeno od srpskih zemalja u tituli srpskih vladara. O Hrvatima neću ni da trošim reči. Nigde nije zabeleženo da se jedna etnička grupa na plemenskom nivou napravi 5 plemenskih teritorija i samo jednu nazove svojim etničkim imenom. Sama činjenica da je iz “nekršene” Srbije nastalo tako brzo veliki broj izdvojenih plemenskih teritorija koje će ostaviti dubog trag u političkoj geografiji od nekoliko vekova svedoči da se srpski plemenski savez raspao jer nije bio etnički (čitaj plemenski) homogen. Ne treba isključiti da je PH908 došao u i u prvom talasu pre Srba i Hrvata. Ko je proterao Romane na Jadran od Duborovnika do Salone po caru Konstantinu? Neki Avaro- Sloveni (čitaj Sloveni) Koje su države nastale u tom potezu: Travunija, Zahumlje, Paganija.Slučajno nije prozvano Srbija? Neće biti. Kako ih većina latinskih izvora naziva?Sklavinima. Veća je mistika tako oštra dominacija PH908 u planinama i simbioza sa pravim Vlasima, nego sa kim su došla u 7 veku. Ne bih svodio Južne Slovene na Srbe i Hrvate kao na neki etnički vodonik i helijum iz kojih su nastali svi kasniji identiteti. Naročito što su Srbi i Hrvati došli kao zapadnoslovenska plemena sa prostora koji je bio plemenski takođe raznovrstan i obeležen raznim plemenskim savezima, pa su se zabola kao klinovi u prvi talas Slovena.Postoji i savremeno tumačenje da su Srbi pokupili panonske Slovene (protoštokavce) u vreme krize avaraskog kaganata i jednom delu nametnuli ime i dovukli u Dalmaciju. Najmanje je verovatno da su činili jezgro srpskohrvatskog plemena jer prostor dominacije PH908 politički atomiziran gde su Srbija i Hrvatska samo dva elementa.
    Šteta što je članak napisan u teorijskom okviru srpskog nacionalizma jer ima mnogo veći potencijal. Koliko god se vidi trud da se članku prida nepristrasan i stručan ton, izbija jasna slika koja sugeriše da su PH908 poreklom Srbi i da su zapravo svi Bošnjaci Hrvati Crnogorci sa tom podgranom odrođeni Srbi. Naravno ovo nigde ne piše ali odgovor se sam nameće. Trebalo bi ovaj članak koji je bogat fondom činjenica o genetskim podacima, arheološkim i istorijskim malo unaprediti i osavremeniti u teorijskom pogledu i baratati sa nekoliko hipoteza. Naročito iz ugla savremene antropologije i njenih otkriće u oblasti etniciteta. Nema potrebe za dokazivanjem srpskog porekla PH908 u BiH HR i CG, jer je to uzaludan posao, a još manje za stvaranjem elitističkog kompleksa kod Srba koji su PH908 jer se time zanemaruje 70% onih koji nisu PH908. Može se stvoriti samo još veća odbojnost prema istoriji, tradiciji genetičkoj genealogiji onih Srba koji nisu nacionalisti. I najzad treba da budete pošteni i da napravite ogradu da je članak ipak amaterski od strane ljubitelja istorije, porekla, genetičke genealogije, a ne zvaničan stav nauke. Čisto zbog lakovernih ljudi laika koji ne mogu da prepoznaju koliko je ova tema veoma kompleksna i teška u procesu uparivanja etničkih grupa, kultura i bioloških populacija.

    .

    • Miroslav

      Moram da priznam da posle lepo uvoda, da ste me veoma razočarali. Naveliste da sem Porfirogenita nema drugih izvora koji Srbe navode na prostoru Zahumlja, Neretljanske, Travunije i Duklje, a kada su vam ljudi ukazali da ih ima i to poprilično, vi ste to samo ignorisali. I ne samo to, nego ste nastavili dalje istom pričom, i na kraju završili u ovom komentaru na jednim veoma, da se lepo izrazim, razočaravajućim potezom ponovnog potezanja te priče kako ste vi ovde jedini koji znate da genetika ne čini narod, kao da ste otkrili toplu vodu, a ne samo da su autori ovih članaka na to ukazivali, i ne samo to da su ljudi u komentarima već pre vas na to ukazivali, nego ste posegnuli za jednim veoma “jeftinim” potezom pripiši drugima ono što nije tačno, pa negiraj. Narodi su se formirali u srednjem veku, ali je bilo naroda formiranih i pre i posle 7. veka. To nije fiksna kategorija. Srbi su, kao i Hrvati, kao već oformljena etnička zajednica došli na Balkan, zatekli malobrojnije tamošnje Slovene i utopili ih brzo u svoju etničku grupu. Zahvaljujući geografiji, a verovatno i podelama u njihovom narodu (analogija na raspad Srpskog carstva kada se formiralo takođe dosta oblasnih državica, što se ne bi sličan postupak desio i kada su došli Srbi na Balkan), i kasnije se ujedinjavali i formirali veće. Krajem 13. i 14. veka, utapaju Vlahe koji tada nisu bili niti su imali veze sa Slovenima. Ti Vlasi o kojimavi govorite i koje brkate, zato što ne znate da barate vremenskim periodima, su Vlasi poput Nikšića – Srbi koji su živeli u brdskim krajevima gde je krenuo kontra-smer zahvaljujući staležu, a ne entičkoj pripadnosti, pošto su mahom svi nosili srpska imena i govorili srpski. Ne skačite sa teme na temu i sa perioda na period – to što je nešto tako bilo u VII veku, ne znači da je ista situacija u XIV veku. Narod se razvija – tokom vremena se prešlo od Srba koji su kao narod, odnosno slaba etnija došli na Balkan, ali nosili svoje ime, preko Srba kao već formiranijeg naroda sa dubokim uticajem na prostore Zahumlja gde još ban Matej Ninoslav u 13. veku navodi da tamo žive Srblji i Vlasi, preko Raške i Duklje koje su krcate srpskim pomenima i snažne srednjevekovne i izrazito srpske države. Sa druge strane, Bosna se kreće od prvobitno srpske teritorije, ka svojoj nezavisnosti i postepenom razvijanju sopstvenih osobenosti u identitetu, pa ponovo za vreme 14. veka nazad ka izrazitijem srpskom identitetu što se vidi u poveljama i titulama njihovih vladara, a kasnije sa periodom Osmanlija i dugom tradicijom srpskog osećaja koje je pravoslavno stanovništvo u srednjoj i zapadnoj Bosni imalo.
      Sa druge strane, nigde ovde ne vidim da iko dokazuje da je I2a-PH908 srpskog porekla – naprotiv, ljudi ovde govore da se pripadnici I2a-PH908 vezuju i za Srbe, zahvaljujući rasprostranjenosti ove populacije upravo na teritorijama koje naseljavaju Srbi u srednjem veku, kako gore neko reče, od Toplice do Hercegovine. To za sva vremena ruši tezu da I2a-PH908 nije bio deo slovenskih Srba koji su došli na Balkan. Takođe, navodi se da su Srbi došli na Balkan dominantno sa I2a-PH908 ali i drugim granama i haplogrupama koje su ovde navođene, tako da niko ne ignoriše preostalih 70% Srba. Već, radovi koji se ovde ističu, jesu naučni i svi članci su bazirani na mnogobrojnoj literaturi za koju možete da sednete i počnete da čitate, da vidite kako zaista nauka dobro ovakve stvari ističe, a ne da se bavite nacionalističkim frazama gde se Srbi negiraju gde god je to moguće, u šta veruju lakoverni ljudi i pored tolikih istorijskih činjenica koje im se ponude. Nacionalizmu nema mesta u nauci. Nauka je lep pregled dala toka formiranja Srba kakvi su danas – od prvobitne slovenske mase koja je već nosila naziv Srbi i koji svakako teško da može biti čisto politički (šta god to značilo i ranom srednjem veku kod slovenske mase koja nije imala formirane države kao što su to imali Romeji i drugi) i koja je dominantno bila I2a-PH908, kao i drugih grana, sa R1a i njenim granama i koja je izvor štokavice koja se formirala postepeno u srednjem veku na prostorima današnje Srbije, Crne Gore i Bosne, pa su relativno brzo utopili zatečene Slovene (Scklaveni), pa su tokom 7-11. veka formirali državice koje su naizmenično bile dominantne (prvo Srbija (Raška i Bosna), pa apsolutna dominacija Duklje koja je takođe nosila srpsko ime, što se da videti iz mnogobrojnih pomena i izvora), pa ponovo nazad do Nemanjića koji su i sami poticali iz “Dalmacije i Dioklitije” otačašstva Nemanjinog i prave dedovine njegove kako navode žitija, pa do raslojavanja na Bosnu i Srbiju i ponovo jačanja srpskog identiteta nazad do osmanskih osvanja, pa do izdvajanja Muslimana Srba i njihovog toga ka današnjim Bošnjacima i na kraju do onih Crnogoraca koji su krajem 20. veka počeli da negiraju išta vezano za Srbe. Lep, obiman i jasan tok koji se ne može opisati u komentaru, a i da ne odlutamo od teme. Sve najbolje.

  2. Branko

    Potomak Kelta, dobro si primijetio da ekipa autora ili ne umije ili ne želi da tumači našu vrlo zanimljivu prošlost izvan srpskog ideološko-nacionalističkog okvira. Autorski tekst nudi dosta zanimljivog materijala, ali avaj, po ko zna koji put ošteti ga taj iracionalni nacionalistički refleks i prokleta borba za “naše” teritorije.

    • Јанко

      За ваше хрватске територије не знам, али свакако знам да се на нашим територијама људи пишу као Срби од средњег века до самог дана данашњег. И знам да их управо националисти све учене људе који наводе толике изворе и историографију, називају некаквим “националистима” и не знам киме, само зато што на историографију гледају из неког политичког угла, као да се плаше истине, па свуда виде параноично некакве “националстичке Срве”.

  3. Kor

    Могу се сложити са Мором да је помало тенденциозно повезивати PH908 са Србима, као што је тенденциозно и његово повезиванје те хаплогрупе са простором Беле Хрватске и консеквентно- Хрватима. Ми та питања нећемо бити у стању да исправно тумачимо све док се не сазна (ако се уопште сазна) ко су били протохрвати и протосрби. Неозбиљно је становништво које се налазило на простору некадашње Беле Хрватски сврставати у некакве Хрвате, пошто се ту првенствено радило о општесловенској маси која је дошла под власт војничке елите племена Хрвата које можда уопште није имало генетику коју највећим делом имају савремени Хрвати. Шта год да су били становници који су по Порфирогениту населили област источно од Цетине (за које он тврди да су Срби), они очигледно већински деле исто порекло без обзира да ли се ради о данашњим Србима и Хрватима. Иначе, мислим да би препирку са ових страница потребно пренети на форум, где би било много удобније дискутовати, а и мудрије из административно-хигијенских разлога :).

  4. Kor

    @Potomak Kelta “Nigde nije zabeleženo da se jedna etnička grupa na plemenskom nivou napravi 5 plemenskih teritorija i samo jednu nazove svojim etničkim imenom. ” Овде се пре свега ради о топономимском моделу називања територија које нема никакву везу са етницитетом који га настањује. Захумље, Хум, Неретва и Паганија су по свакој врсти логике морале бити насељена становништвом истог корена.

    • Potomak Kelta

      Kor

      Etnonimi mogu nastati iz toponima. Postojala su brojna slovenska plemena po toponimima: Moravljani (Morava), Obodriti(Od),Strumljani (Struma), Vislani (Visla) Poljani (polje), Bužani(verovatno po reci Bug) itd. Evo pojavila se teza u Hrvatskoj sa Filosofskog fakulteta u Splitu prošle godine da su i Hrvati etnonim dobijen verovatno iz toponima kao oznaka za stanovnike grada i da nije imalo uopšte plemensko ime u početku.
      Što se tiče primorskih kneževina gde dominira PH908 oni su etnički bili Sklaveni i tako su prepoznati u većini izvora, podeljeni u svoje plemenske državice koje su formirali po doseljavanju. Sloveni koji su naselili primorske kneževine nisu svoje zemlju nazvali srpska zemlja, nego humska, dioklitijska itd i to je prva indicija koja stavlja pod sumnju njihovo srpsko poreklo. Taj otisak u političkoj geografiji bio je vidljiv do duboko u srednji vek. Naročito humski identitet je bio jak čak i jači od dukljanskog!.Humljane su prisvajali i Nemanjići i Kotromanići .Tek od 14 i 15 veka humski identitet nestaje.Ali to nije ni važno i druga je tema.

      Ja lično mislim da PH908 neka slovenofona grupacija koja je dominantno našla utočište u Dinarskim planinama i stopila se etnički sa Vlasima, uzimajući vlaško ime za svoje a predajući jezik. Samo izolacija u nepristupačnim Dinarskim planinama može da objasni osnivački efekat i njihovo difuzno širenje kasnije ka ravnici.Zašto su pobegli u planine ako su bili deo pobedničke najezde Slovene? To je pitanje u kome treba tražiti uzrok i put njihove migracije. Da li su oni uleteli za vreme seobe naroda kao neka manja grupa u Dinarske planine preko Karpata ili Panonije bežeći od većih neprijateljskih grupa (npr. Avara) što grčki i latinski izvori nisu uspeli da registruju ili je drugi uzrok, ili su bili utočište bežeći od feudalizacije u 10 veku koji sprovodila Vizantija ili je to trajalo vekovima to su prava pitanja.

      • Јанко

        Где се другде Захумљани, Дукљани, Травуњани и други називају Србима? Очигледно нисте чули за Јована Скилицу, Ајнхарда (индиректан помен, јер спомиње Далмацију и то у мало ширем контексту, ал свакако да не мисли на Рашку само), Кекавмена и многе друге. Не, бркате име које настаје по државици где је народ формиран у односу на име које народ носи, у етничком смислу. Осим тога, нигде није забележено да једна етничка група направи пет територија? Па јужни словени су управо специфични јер су се доселили на Балкан у време када су управо настајали њихови етноси у јачем смислу народа. Па не настају територије захваљујући ентичкој групи самој, већ и захваљујући географији и другим утицајима. Природно је и нормално што су територија Рашке и Босне чиниле Србију, с обзиром на то где се протезала. Такође, природно је било и да због утицаја Византијских далматинских градова настане Дукља, као и Травунија. Природно је и да се у брдовитом пределу Херцеговине у околини Мостара издвоји Захумље. А када се и узме у обзир да Срба није било много, очито је јасно да се радило о истом народу који је као малобројан формирао током времена своје државице. Ми не знамо јесу ли они истог момента формирали државице. Између осталог, и сами сте себи “лупили контру” – ево исто питање – дакле, немогуће је да Срби формирају више државица – а како је онда могуће да ти Склавени формирају те државице? Дакле, иста логика ради када се не ради о Србима, али обавезно не ради када се ради о Србима? Фасцинантно.
        Све у свему, свакако знамо да по генетици, чак и да то ваше буде тачно, опет I2aPH908 је свакако везан за и Србе и ту се прича завршава, с обзиром на толики број аргумената. А како знамо и по толиким изворима који становнике тих државица називају Србима, не видим опет који је проблем и о каквом то националистичком оквиру и сличним бајкама се овде прича? Нигде није забележено да други народ у својој државици називају именима суседног народа и то у толиком броју. И то у време када та друга држава нема утицаја на њих, већ управо обрнуто (нпр Дукља када је држала ове државице – па пре ће бити логичније да се Дукљанско име наметне свима, а не обрнуто). И опет, они и у периодима независности, сачуваше српско име, чак и да Немањићи називају управо Захумље, Дукљу и Травунију својим дедовинама. Сви који дођу одатле Срби, сви извори их наводе као Србе, исту идентичну генетику деле као Срби данас њихови потомци, али не могу да буду Срби. Не разумем. Такође, уопште нису побегли у планине. Па ево, Бока Которска и то Луштица врви од PH908, а врвела је и тад. И управо су се Словени највише повлачили у планине у време касног средњег века, а не обрнуто.

  5. Adam Najstariji

    Prema Sedovu Srbi, Hrvati i Rusi su potomci Anta. Sa donjeg Podunavlja prodrli su u srednje, a odatle jedan deo na Balkan, a drugi sve do danasnje Austrije, Ceske i istocne Nemacke gde su zatekli druga ranije naseljena slovenska plemena.

    I-PH908 se najcesce javlja u tri podrucja: poljsko-ukrajinskom, balkansko-panonskom i cesko-nemackom, sto se moze videti na https://www.google.com/maps/d/viewer?hl=pl&mid=131mHMXo8l7tgnlMT-bC5JY1iDg0&ll=54.708493245973514%2C18.725239118421086&z=4

    Cesko-nemacko podrucje ima prema raspolozivim podacima manji broj podgrupa I-PH908 nego ostala dva, pa verovatno nije mesto sa kog je potekla. Verovatno potice iz Poljske ili Ukrajine. Odatle se sirila ili onako kako Sedov opisuje seobe Anta ili su se odvojile dve grupe, jedna prema zapadu, druga na jug. Teoretski moguce je da je deo grupe nastanjene u Ceskoj i Nemackoj odlucio da se pridruzi svojoj braci na jugu, kako to tvrdi Porfirogenit.

    Prema Yfull-u grane I-PH908 medu danasnjim Srbima i Hrvatima imaju najblizeg zajednickog pretka koji ziveo pre oko 1800 godina koga dele sa ostalim Slovenima koji pripadaju toj grani. To znaci da su se razdvojile pre doseljenja Srba i Hrvata. Pripadnici grane I-Y144303 iz Hrvatske i Austrije imaju pretka od pre 1400 godina; pripadnici grane I-A13912 iz Hrvatske i Bugarske imaju pretka od pre 1550 godina; pripadnici grane I-A13912 iz Hrvatske i Bugarske imaju pretka od pre 1550 godina; pripadnici grane I-PH3310 iz Srbije, Srpske i Ukrajine imaju pretka od pre 1550 godina itd. Izgleda da srpski i hrvatski PH908, prema ovim podacima, i nisu toliko bliski, barem ne blizi nego sto su ostalim slovenskim.

    Pretraga na https://yhrd.org/search/search za minimalni haplotip 15 12 27 23 10 12 12 15,20 daje rezultat “1 match of 743 Haplotypes in Chemnitz, Germany [German]”, isto kao i minimalni haplotip 15 12 27 23 10 12 12 15,20. Ovi haplotipi su bliski haplotipima haplogrupe J-M205 sa Balkana, Madarske i Transilvanije i mozda ukazuju da je I-PH908 iz Poljske i Ukrajine prvo migrirao na ta podrucja, a zatim zajedno sa J-M205 u istocnu Nemacku.

  6. Adam Najstariji

    Ispravka haplotip 15 12 27 23 10 12 12 15,19.3

  7. Potomak Kelta

    ами сте себи „лупили контру“ – ево исто питање – дакле, немогуће је да Срби формирају више државица – а како је онда могуће да ти Склавени формирају те државице? Дакле, иста логика ради када се не ради о Србима, али обавезно не ради када се ради о Србима? Фасцинантно.
    Odgovor: Srbi nisu mogli da naprave više država jer su bili pleme i regionalno ime. Vi Janko pripisujete Srbima osobine koje su imali Sloveni u 7 i 10 veku. Srpski jezik tada još uvek nije bio formiran. Sve države koje su Južni Sloveni napravili zvale su se Sklavinije od Grčke do Pananonske nizije, a ne Srbinije. Jezik koji su zvali u 9 veku je slovenski, a ne srpski.
    Priča u DAI o poreklu Zahumljana Travunjana Pagana je politički mit Vlastimirovića da drže u pokornosti te zemlje. Humljani sebe nisu zvali Zahumljanima to je egzonim koji je došao iz Srbije, Neretljani nisu sebe zvali Paganima, nego Srbi iz Srbije. Jasno je odakle je narativ došao. Isto je i za Travuniju gde se govori da je Travunija oduvek bila pod vlašću srpskog arhonta. Dakle opet, narativ koji ide u prilog srpkim arhotnima koji su u to vreme saveznici Vizantije. Ni Humljani ni Dukljani ni Travunjan ni Pagani ne bi mogli da prave nezavisne arhontije da su bili svesni srpskog porekla i dolaska na Balkan pod srpkim arhontom, jer bi morali potpasti pod vlast i zavisiti od srpskog arhonta.Viševići iz Humske zemlje nisu pamtili da su Srbi sa Visle, nego od drugog plemena. Za Dukljane ni ne kaže da su srpskog porekla.
    Duklja je bila katolička zemlja, a latinskim izvorima od 7 do 15 veka dominiraće slovensko ime za stanovnike zapadnih Južnih Slovena od Istre do Drača. Tako da je ta tradicija uticala sigurno i na etničku svest Dukljana.Uostalom u Letopisu popa Dukljanina veliko kraljevstvo ot prva je kraljevstvo Slovena, a pisano je na osnovu predloška na slovenskom jeziku! U prepisu Krmčije Svetoga Save u Zeti jezik se zove slovenski, a ne srpski. Srpsko ime došlo je sa srpskom državom srpskom crkvom i Srbima iz srpske zemlje, a ne pomorske, sa razvojem kulta srpskih vladara, svetitelja, državne i crkvene organizacije itd. Celokupna naša kolektivna svest i istorijska sećanje su isključivo raškog porekla. PH908 je verovatno došao sa Slovenima i to je dovoljno. Ulaziti u plemenske podele i dokazivati šta je srpsko a šta hrvatsko u PH908 je besmisleno. Kao i posrbljivati ni krive ni dužni Slovene u pomorkskim zemljama koje su se vekovima borile da budu nezavisne i od Srba i od Hrvata sve dok na kraju pod silom zakona jačeg nisu potpali pod njihov uticaj.

  8. nemi posmatrac

    Dok god svi vi raspravljate o genetici na ovim prostorima konstantno koristeci opsteprihvacenu “Kurgan hipotezu” o doseljavanju Slavena/Slovena/Sklavena/Skiava/Sorba/Serba/Srba etc. na Balkan u 6.-7- veku – i dok god se na “Anatolijsku hipotezu” i “Hipotezu kontinuiteta” gleda kao pseudo teorije – tu nema nikakvog pomaka na temi ko smo i odakle smo.

    • That international guy I told you about

      Koji tačno interes bi po tebi imali romejski (“vizantijski”) i germanski hroničari od VI do XI veka da izmišljaju nekakvu selidbu Slovena u VI veku koja se po tebi uopšte nije dogodila? Da bi dali lažnu sliku? Obmanama se imperija ne administrira.

      Naravno, niko normalan ne tvrdi da tih par desetina, a tokom više od 1 veka možda i više stotina hiljada, Slovena koji su došli nisu imali živahan odnos sa balkanskim domorocima (češće domorotkinjama) s kojima su izrađali decu, ali to ne znači da selidbe uopšte nije bilo.

  9. Adam Najstariji

    Pomenute hipoteze se ticu porekla Indoevropljana, a ne porekla Srba ili Slovena na Balkanu. Ne koriste se hipoteze da bi se raspravljalo o genetici, vec se genetika koristi da bi se proverila ispravnost pojedinih hipoteza. Genetika pokazuje da je haplogrupa I verovatno nastala u Evropi, nema je u Indiji, a na Bliskom Istoku je ima tek neznatno. Tesko je zamisliti da su indoevropske jezike prosirili nosioci haplogrupe I od Evrope do Indije. Haplogrupa R je verovatno nastala u Aziji, a negde na putu od Azije ka Evropi su nastale haplogrupe R1a i R1b. Raspored njihovih podgrupa poklapa se sa sirenjem indoevropskih jezika, a da li su u Evropu stigli preko Anatolije, kroz stepu severno od Crnog Mora ili i jednim i drugim putem tek treba utvrditi.

    Srbi i ostali Juzni Sloveni pretezno imaju haplogrupe I-Y3120, R1a i E-V13. Vremena kada su ziveli zajednicki preci nosilaca tih haplogrupa na Balkanu i u Istocnoj Evropi, za haplogrupu I-Y3120 vecinom padaju u razdoblje od pre 2200 do 1400 godina, slicno je i sa R1a, dok su za E-V13 uglavnom stariji. To ukazuje da se u tom razdoblju odigrala seoba pripadnika I-Y3120 i R1a izmedu ta dva podrucja. Neki smatraju da se i E-V13 sirila sa Slovenima, ali za sada izgleda da je vecina njenih nosilaca na Balkan dosla sa Ilirima. Odakle su zapocele te seobe, moze se zakljuciti na osnovu prisustva starijih grana tih haplogrupa. I-Y3120 verovatno potice sa gornjeg Dunava i Rajne, R1a iz Istocne Evrope, E-V13 sa gornjeg Dunava, mada se ni donji ne moze iskljuciti. Hipoteza bi bila da se pre oko 3000 godina E-V13 sa gornjeg Dunava prosirila sa Ilirima na Balkan i na Karpate, nekoliko stotina godina kasnije istim putem dolazi I-Y3120 sa Keltima ili Germanima, na Karpatima se srece sa R1a, ucestvuje u stvaranju Slovena, a zatim jos nekoliko stotina godina kasnije sa njima ulazi u istoriju i stize na Balkan.

    • haplosapiens

      Adame, molio bih da objasnite ljudima kojim prevoznim sredstvima su se ljudi tek tako seljakali po svim tim prostranstvima?

      Kazete da se genetika koristi da bi se proverila ispravnost hipoteza, pa zasto se onda ne drzite genetike kao baze? Po kom osnovu su “Slaveni” dosli na Balkan ako vi kazete da se po prisustvu starijih grana haplogrupa moze zakljuciti nesto o seobama?
      Na mnogim mestima se navodi (pa i na Eupediji) da je I2a1 linija prisutna i napredovala jos u Starcevo kulturi, a to znaci najmanje izmedju 6000-4500 pne, a na tom podrucju je i danas jedna od glavnih linija. Takodje isto vazi i za E-V13.

      Po svim genetskim (a i arheoloskim) prikazima, ja kao laik mogu sam zakljuciti da je jezgro bilo na Balkanu. I da je kretanje naroda, grupno ili individualno kretalo odavde. (A velika je verovatnoca da se kretanjem iz tog jezgra kretao i razvitak, orudja, jezika, itd. Mada to su jos dublje teme.)

      I drugo, potpuno mi je nejasno zasto Ilire odvajate od Srba, Hrvata i ostalih na Balkanu, i navodite njihovo kretanje tamo-vamo, koje potom tim seljakanjem inicira nastajanje Slavena!? Sve te gluposti citam ceo zivot…
      Iliri jesu Slaveni, tj. Srbi, Hrvati i Slovenci…a i narod u Bosni, koji mogu samo da se podele na Srbe i Hrvate (ako bi ih vec delili, nikako na neki novokomponovani naziv za one muslimanske veroispovesti, – Bosnjaci). Sam naziv Iliri je preteca svih ovih drzavica danas, ako cemo tako gledati, – naziv naroda koji je ziveo i zivi na podrucju bivse Jugoslavije. A nauka i dokumenti dokazuju da se podrucje “Ilira” skoro stoprocentno poklapa sa bivsom drzavom.
      Isto tako se na istom podrucju poklapa i haplogupa I2a1.

      Ne zelim kao laik “lupetati” vise nego sto mogu, ali hteo bih dodati kako bi bilo lepo da vi, a i ostali koji jos nisu, otvorite oci i pocnete razmisljati svojom glavom, pa dalje logikomi tako dalje, i generalno razmisljajte vise van okvira.

      • Adam Najstariji

        Neki su isli peske, neki su jahali, neki su se vozili u kolima, neki su plovili. Slovenska flota monoksila spustila se niz Dunav, pa uz obalu Crnog Mora
        dosla do Carigrada da bi ucestvovala u opsadi zajedno sa Avarima i Persijancima. Pomenuti Porfirogenit je detaljno opisao putovanje monoksilima od Novgoroda do Carigrada. Takode je napisao da se od Beograda do Soluna putuje 8 dana, a od Bele Hrvatske do mora 30 dana. Takvi podaci verovatno poticu od nekog ko se tuda seljakao. Naravno, nisu isli tek tako, vec kao i danas u potrazi za boljim zivotom ili da ga sacuvaju.

        Genetika, na primer, pokazuje da haplogrupu I-Z16983 imaju pojedinci iz Srbije, BiH, Finske, Italije, SAD, Nemacke i Ceske i da svi poticu od jednog
        muskarca koji je ziveo pre oko 1650 godina. Haplogrupu I-Y125026 imaju pojedinci iz Rusije, Rumunije, Poljske, Srbije, Hrvatske i Grcke i svi poticu od
        jednog muskarca koji je ziveo pre oko 1550 godina itd. Logika kaze, morale su postojati neke seobe izmedu tih zemalja, ako u njima zive ljudi zajednickog porekla. Pitanje je odakle su krenule i kada su se desavale? Neko moze reci da su to neki gasterarbajteri, zaostali ratni zarobljenici, izbeglice koje su bezale od Turaka. Ali ako ih vec ima toliko mnogo, zasto nema haplogrupa starih samo nekoliko stotina godina prisutnih na svim tim prostorima.

        Haplogrupu I-Y3120 ima oko trecina Srba i Hrvata i mnogi drugi Sloveni i svi poticu od muskarca koji je ziveo pre oko 2200 godina. Retko se javlja kod
        neslovenskih naroda, ali je ima u oblastima gde su nekada ziveli Sloveni, na primer u Rumuniji i na jugu Albanije. Na osnovu ovoga moze se zakljuciti da su ovu haplogrupu sirili Sloveni. Ona potice od haplogrupe I-L621 stare oko 11100 godina. Gotovo svi muskarci koji imaju stariji marker L621, ali nemaju mladi marker Y3120 zive u Zapadnoj Evropi, narocito u gornjem toku Rajne i Dunava. To su te “starije grane” koje sam pominjao. Najsrodniji onima sa Y3120 je iz Alzasa i ima zajednickog pretka sa njima koji je ziveo pre oko 3800 godina. Odatle se moze zakljuciti da su verovatno pre 3800 do 2200 godina preci I-Y3120 migrirali iz Zapadne Evrope na istok. Moguci su i drugi scenariji, van tog vremenskog okvira, sa zaobilaznim stazama, ali to ukljucuje mnogo vise seljakanja. Mogao bih da pustim masti na volju ili sanjam kako su se spustili niz Rajnu, preko Britanije presli u Ameriku, zatim preko Aljaske do Sibira, po kom su Srbi dobili ime, dok su neki odlutali do Arahozije i postali Hrvati. Kad otvorim oci, razmislim svojom glavom, najkraci put niz Dunav mi izgleda logicno.

        Neko moze reci da su “starije grane” I-L621 prvobitno zivele na Balkanu pa se odselile u Zapadnu Evropu, a oni koji su ostali mutirali u I-Y3120, a zatim
        se deo njih odselio u Istocnu. Uklapa se u danasnji raspored haplogrupa, dakle moguce je, ali koliko je verovatno? Pitanje je zasto bas niko od “starijih grana” nije ostao na Balkanu, a njihova “mlada” braca jesu? Zasto su krenuli ka divljoj Zapadnoj Evropi, a nikom hiljadama godina nije palo na pamet da krene ka civilizovanom Bliskom Istoku kao sto su to uradile pojedine grane E-V13 i J-L283.

        Haplogrupa I-L621 potice od haplogrupe I-M423 stare oko 18200 godina. Opet, oni koji imaju marker M423, ali nemaju marker L621, vecinom zive u Zapadnoj Evropi, tj. “starije grane” I-M423. Cela prica se ponavlja, samo jos dalje u proslost, sa jos manjom verovatnocom da je Balkan izvor te haplogrupe. Osim toga I-M423 je otkrivena u mezolitskim nalazistima u Zapadnoj Evropi, ali do sada na Balkanu nije. Sama haplogrupa I2 bi vec mogla da potice sa Balkana, jer neke njene “starije grane” su prisutne u okolini, kao I-L596 u Maloj Aziji.

        Na https://www.poreklo.rs/2018/06/15/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/ moze se videti da arheogenetski nalazi Starcevacke i Vincanske kulture u Srbiji pripadaju haplogrupi G2a. Na https://umap.openstreetmap.fr/en/map/ancient-human-dna_41837#6/45.468/25.598 moze se videti da su u okolnim zemljama u neolitu bile prisutne jos i haplogrupe H, C i druge. Ima cak i I2, ali do sada nije nadena I-M423 ili neka od njenih podgrana. U nalazima kulture Lepenskog Vira uglavnom su R1b i I2a2. Ima i nalaza haplogrupa I, I2 i jedan I2a1 ( I-P37), teoretski je moguce da su to u stvari I-M423, ali da zbog ostecenja nisu prepoznati, ili M423 nije ni testirana. Jedino sto odsustvo dokaza nije dokaz prisustva.

      • Adam Najstariji

        E-V13 je pronadena u arheogenetskom nalazu iz neolita u Spaniji, mada ni taj nalaz nije bas siguran. Na Balkanu su nadene srodne grane, ali ne i E-V13.

        Danasnji nosioci E-V13 rasuti su od Zapadne Evrope do Bliskog Istoka, a svi poticu od muskarca koji je ziveo pre oko 4800 godina. E-V13 je verovatno bila retka u neolitu i rasirila se tek u metalno doba. Prema naucnim studijama to je sirenje krenulo sa Balkana, po rezultatima sa FTDNA i YFull-a iz Zapadne Evrope. Medutim, vecina danasnjih grana E-V13 ( i J-L283) na Balkanu su deo ekspanzije koja je pocela pre oko 3000 godina verovatno iz gornjeg Podunavlja.

        To se poklapa sa sirenjem Halstatske kulture na istok. Njeni nosioci ce na Balkanu ucestvovati u stvaranju onih koje Grci i Rimljani opisuju kao “Ilire”,
        a na istoku Evrope ce ucestvovati u stvaranju onih koje ce nesto kasnije biti opisivani kao “Sloveni”. Kako su tada ti ljudi sami sebe zvali, ne zna se.

        Recimo da stanovnike gornjeg Podunavlja pre 3000 godina nazovemo narod A, Balkana narod B, a oblasti izmedu Karpata i Baltika narod C. Veci deo naroda A i narod B su na Balkanu usli su u sastav “Ilira”, manji deo naroda A i narod C u Istocnoj Evropi usli su u sastav “Slovena”. Tako izgleda kada se gledaju haplogrupe Y hromozoma. A posto je od naroda B ostalo veoma malo haplogrupa, mislim da je ono sto su Grci i Rimljani opisivali kao “Ilire” uglavnom bio narod A. “Sloveni” imaju vise C nego A po poreklu, zato kazem da su “Iliri” ucestvovali u stvaranju “Slovena”, a ne kazem da su “Iliri” “Sloveni”.

        Podrucje “Ilira” ne ukljucuje samo bivsu Jugoslaviju, vec i severnu Albaniju, gde nema mnogo I2a1. Podrucje ( Juznih) “Slovena” se bolje poklapa sa I2a1.

        Evo i neke statistike za balkanske i italijanske I-Y3120 objavljene na YFull-u. Kada se rasporede po pribliznom vremenu kada je ziveo njihov najskoriji zajednicki predak sa nekim Istocnim ili Zapadnim Slovenom, 10% pada izmedu 2200 i 2000 godina, 51% izmedu 2000 i 1700 godina, 36% izmedu 1700 i 1400 godina, a 3% pre manje od 1400 godina.

      • Milos

        Vrlo bi mudro bilo da “otvaranje ociju” preispitate a narocito kada to upucujete ljudima koji su temu mnogo detaljnije proucavali od vas. Procitajte nesto od Tibora Zivkovica pa cete mozda i uspeti da razumete o cemu prica Potomak Kelta. Puno ljudi procita ponesto i daje sebi zaa pravo da otvara oci drugima…

  10. Adam Najstariji

    Pomenuto je da genetika ne pokazuje da li neko sebe naziva Slovenom ili Vlahom, Srbinom ili Hrvatom. Pitanje je, sta genetika pokazuje?

    Sin nasleduje ocevu haplogrupu, a ako se desi mutacija, imace novu subhaplogrupu. Tako ce jedan muskarac tokom nekog duzeg perioda vremena dobiti potomstvo sa nekoliko razlicitih subhaplogrupa. U predindustrijsko doba, skoro svi narodi su imali visok natalitet, ali i mortalitet. Povoljni zivotni uslovi omogucavali su prezivljavanje veceg broja potomaka, a nepovoljni su mogli i da prouzrokuju izumiranje. Povoljnim periodima odgovaraju brojna grananja subhaplogrupa u stablu haplogrupe. Nepovoljnim odgovaraju “gola” mesta na stablu, bez mnogo grananja. Nepovoljni periodi mogu prouzrokovati i brisanje pojedinih haplogrupa sa stabla, skrivajuci prethodne povoljne periode.

    Ako se u nekom periodu na stablu haplogrupe odvajaju brojne subhaplogrupe koje ce se kasnije naci na razlicitim mestima, moze se zakljuciti da su povoljni uslovi doveli do porasta broja stanovnika u oblasti gde su nastale, a prenaseljenost je prouzrokovala seobe.
    One su se najverovatnije odigrale u povoljnom periodu ili odmah nakon njega.

    Subhaplogrupe nomada se mogu naci u udaljenim oblastima, dok se ce subhaplogrupe stacionarnog stanovnistva, obicno poljoprivrednika nalaziti u bliskim oblastima. Neorganizovane seobe, kada svako sam bira gde ce otici, dovode do rasprsenosti subhaplogrupa na velikom prostoru, dok organizovane “seobe naroda”, seobe koje imaju vodstvo ili zajednicki cilj dovode do koncentracije subhaplogrupa u pojedinim oblastima.

    Seobe nisu samo posledica povoljnih uslova zivota, one ih i stvaraju. Neki govore o “opstanku najprilagodljivijih”, drugi o “opstanku najsrecnijih”, ali izgleda da je bitan i “opstanak najpokretljivijih”. Ako neka zajednica dugo ostaje na istom mestu ili se seli samo u jednom pravcu, lako moze postati zrtva neke lokalne katastrofe: erupcija vulkana, cunami, najezda skakavaca, rat, kuga, hiperinflacija, piramidalna sema, dok sirenje u vise pravaca daje vise sansi za prezivljavanje. Seoba u ovom slucaju prethodi grananju subhaplogrupa. Izgleda da je to razlog sto neke haplogrupe cvetaju, a druge se se suse i izumiru. Zato je i I-Y3120 danas mnogo brojniji nego zapadnoevropske podgrupe I-L621 koje su se manje selile.

    Na primer, pripadnik I-A13912* iz Bugarske ima zajednickog pretka od pre oko 1550 godina sa trojicom I-Y30729 iz Hrvatske, a oni imaju zajednickog pretka od pre oko 600 godina. U istoriji se mogu naci razliciti dogadaji koji mozda objasnjavaju ovo srodstvo. Austrougarski vojnik zarobljen 1914 u Srbiji, oslobodili ga Bugari 1915. Timocani koji su od Bugara prebegli Francima. Ucesnici Bodinovog pohoda na Bugarsku. Srbi koji su u vreme Caslava odvedeni u Bugarsku, dok su drugi pobegli u Hrvatsku itd. Ako se uzme u obzir da je vreme grananja subhaplogrupa verovatno povezano sa seobama, onda su dva objasnjenja najizglednija. Jedno je da su se razdvojili neposredno pre doseljavanja Slovena na Balkan, a drugo da se to desilo u vreme turskih osvajanja. Ako hrvatski pripadnici I-Y30729 nisu znali pre testiranja da su u srodstvu, njihova grana je plodnija od bugarske I-A13912*, znaci da se vise selila, pa je polazna tacka verovatno bliza Bugarskoj.