Хаплогрупа I2-Z17855 међу Србима

28. јун 2020.

коментара: 3

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић

Последњи пут ажурирано: 29.06.2020.

Хаплогрупа I2-Z17855 је једна од хаплогрупа словенског поријекла присутна у српској популацији. Представља огранак хаплогрупе познатије под називом I2a Dinaric дефинисане SNP-ом YP196. Филогенетски низ за Z17855 изгледа овако:

I2a-M423>L621>YP196>Z17855

Старост хаплогрупе Z17855 се процјењује на око 1600 година. Географско подручје присутности ове гране, показује нешто већу компактност у односу на остале гране хаплогрупе I2a-YP196, што може бити и посљедица релативне младости гране и усмјерености њених носилаца у једном миграционом правцу.

Судећи по данашњем географском распореду њених носилаца, готово да нема сумње да су се преци Z17855 са подручја југозападне Украјине, кретали источним обронцима Карпата ка доњем Дунаву. Овај миграциони правац словенске експанзије може се испратити и преко историјских и археолошких извора. Почетком 6. вијека послије Христа, двије групе Словена (Склавини и Анти) су избиле на границе Источног Римског Царства тј. Дунава, на подручје данашње Влашке. У првој фази миграције, Анти су на поменутом подручју били присутнији, доносећи са собом елементе Пенковске археолошке културе, да би касније Склавини Прашко-корчаковске културе, који су се са сјевера спуштали долином Сирета, постали доминантнији. На тај начин створена је својеврсна хибридна склавинско-антска археолошка култура, позната под називом Ипотешти-Кандешти. Управо међу прашко-корчаковским елементом у словенској археолошкој култури доњег Дунава 6. вијека послије Христа, требамо тражити и носиоце хаплогрупе Z17855. Закључујући на основу  филогенетског стабла, чини се да је ова хаплогрупа највеће грањање доживјела управо по доласку на Балкан, значајно допринијевши етногенези Срба, Бугара и македонских Словена и   учествујући у етногенези савремених несловенских народа Грка, Албанаца и Румуна.

Z17855* Грк, Грчка Македонија ; Секељ, Трансилванија; Бугарин; Украјинац; Срби Шекуларци
Z17855>А1221 Молдавија/Украјина; Бугарин, источна Тракија
Z17855>А1221>BY37207>Y52071 Бугарин, СЗ Бугарска
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846 Бугарин, сјеверна Бугарска
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846>Y151313 Срби, Ибар и Топлица
Z17855>А1221>BY37207>Y39505 Украјинац, ЈЗ Украјина; Пољска
Z17855>A21934 Украјина
Z17855>A21934>BY45676 Грк, јужни Епир; Грк
Z17855>PH3414 Срби Мириловићи
Z17855>A16413 Украјинац, централна Украјина; Бугарин, централна Бугарска
Z17855>A16413>BY153008 Србин, Топлица
Z17855>A16413>BY37212 Румун, Трансилванија
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY99606 Србија;Ист.Македонија
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY66632 Срби, ЦГ (Љешњани Војинићи)
Z17855>BY116090 Турчин, Србин (Источна Србија)
Z17855>Y68571 Рус, југозападна Русија; Рус
Z17855>BY210265 Србин, западна Србија; Грк
Z17855>BY190177 Бугарин, централна Бугарска
Z17855>BY190177>FT154835 Србин, Банија; Румун

По мишљењу српског историчара Тибора Живковића, Словени су средишње дијелове Балканског полуострва трајно населили у другој деценији 7. вијека послије Христа, око 615. године, и то са подручја данашње Влашке тј. доњег Дунава. Том приликом словенским племенима су насељени и дијелови Грчке, Епира и Пелопонеза, а поједина словенска племена су продрла, иако у невеликом броју, и на нека егејска острва. Претпоставља се да се радило о Словенима слободним од аварске власти, који су искористили ослабљеност ромејске одбране због ратова на истоку и продрли преко Дунава на Балкан у великом броју. У овом таласу су се доселила и нека словенска племена која се касније помињу у историјским изворима као што су: Дрогувити и Сагудати западно од Солуна, Ринхини на Халкидици, Велегезити у Тесалији, Вајунити у Епиру, Верзити у Пелагонији, Стримонци око ријеке Струме, Милинзи и Језерити на Пелопонезу. Чини се да је I2a-Z17855 била једна од доминантнијих хаплогрупа управо ове групе Словена.

I2-Z17855 међу Србима

Хаплогрупа I2-Z17855 је међу савременим Србима заступљена у свим етнографским зонама,са разноврсним подгранама, што говори да је прилично рано ушла у процесе српске етногенезе, а свакако прије миграција 15. и 16. вијека. У динарској зони, ова хаплогрупа присутна је наглашеније у источним, зетско-рашким крајевима (Цеклињани Горњаци, Љешњани Војинићи, Шекуларци), док је у Херцеговини присутна понајприје кроз разгранат род који потиче од средњовјековних влаха Мириловића. Из ове матичне динарске зоне, миграцијама су и херцеговачка и зетска грана ове хаплогрупе раширене међу Србима Крајине, Босне и Славоније. Значајно је присуство ове хаплогрупе и међу старим косовско-метохијским Србима, поготово оним породицама за које се документовано може претпоставити да су на подручју Косова и Метохије живјеле и прије Велике сеобе 1690. године (Ковачани у долини Ибра). Поједине гране су заступљене и међу Србима јужне и источне Србије. Занимљиво је да неки од родова Z17855 у динарској зони имају предања о поријеклу из источнијих српских крајева (Мириловићи из Македоније, Цеклињани из Албаније), док неки имају директне генетичке везе са источним крајевима (припадници подгране А20030 Љешњани Војинићи са Македонијом).

Можемо претпоставити да је помјерање тежишта српске државности ка истоку и југоистоку у 13. и 14. вијеку, допринијело значајнијем укључивању хаплогрупе Z17855 у средњовјековну српску популацију, а самим тим и у савремене Србе. Значајна је и разноврсност грана ове хаплогрупе међу Србима, гдје су  су присутне практично све главне гране ове хаплогрупе: Z17855*, А1221, PH3414, A16413 и BY116090. Оквирно би се могло рећи да се присуство хаплогрупе Z17855 међу Србима креће у распону од 5-10%.

 

Садржај преузет са портала poreklo.rs мора имати наведено име и презиме аутора садржаја, као и потпис poreklo.rs са линком ка изворном тексту на порталу Порекло.

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ljiljan Maksimovic

    Odlično Siniša, mada smo od tebe i navikli na ovaj nivo 🙂
    Čestitam na objavljenom članku.

  2. Север

    Који маркери и вредности на тим маркерима карактеришу ову халогрупу?