Род Куча

Медун, Google Street View

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 23.10.2018. | Допуњено: 1.12.2021.

Кратки опис рода

Кучи су етнички мешовити српско-албански род коме припада највећи део становништва истоименог племена у Брдима на подручју данашње Црне Горе, као и бројни исељеници широм Црне Горе и Србије. О називу рода постоје различите теорије од којих је најчешћа она да потиче од албанске речи куч која се преводи на српски као црвен. Презиме Куч се први пут спомиње 1330. године на северу Албаније, док се Кучи као племе први пут спомињу 1455. године у Зети.

До сада је уврђено да роду Куча припада чак 13 група сродних братстава из самог племена која имају различита предања о пореклу, а то су Мрњавчићи, Дрекаловићи, Бонкећи, Џукелићи, Никићи и Нуцуловићи, Љухари, Пераловићи, Нилејићи, Бакечевићи, Пуришићи, Јововићи и Јокановићи у Кучима, као и исељени Лапи из Фундине. Овом роду припадају и поједина братства у Црној Гори, Херцеговини и Србији која имају предање о пореклу из Куча, али за која се не зна од ког тачно братства и места потичу, као и неких братстава која уопште немају предање о пореклу из Куча. Међу првима се по бројности издвајају Меховићи из Бихора, а међу другима Бакићи у Васојевићима, Каљићи из Доњег Колашина, Љаљевићи из Бјелопољске области и Бандери и Цириковићи у Плавско-Гусињској области.

О Кучима као територијалном племену су детаљно писали многи аутори, а најзначајнији су радови војводе Марка Миљанова Поповића, Јована Ердељановића и Миљана Јокановића који су вредан извор информација о братствима из Куча иако у то време није било познато да већина Куча припада истом роду. У овом чланку су по први пут коришћени ДНК резултати као основ за разумевање и откривање прапорекла огромне већине припадника овог племена за које се, насупрот предањима, испоставило да је проистекло од истоименог рода. Упоредном анализом племенских предања, родослова, историјских извора и генетике братстава из Куча се данас може доћи до битних закључака до којих споменути аутори нису могли да дођу на основу њима доступних података. Управо то и јесте циљ овог чланка који се превасходно бави расветљавањем порекла, миграција и гранања рода Куча, а не племеном Куча. Сходно томе, о братствима из Куча која не припадају овом роду, племенској историји и сличним темама овде неће бити пуно речи.

Кучи припадају грани E-V13>Z5018>Z16661>BY165837 којој, на основу досадашњих резултата, не припада ниједан други род на нашим просторима. Братства која припадају овом роду чине убедљиву већину становништва у племену Кучи, док су исељеници из Куча бројни у Рожајској области, Бихору, Бјелопољској области и Васојевићима. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 7,18% заступљености према анонимном истраживању.

Овај чланак ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Историјски помени

Презиме Куч се први пут спомиње у 1330. године катуну Љеша Туза у катуну Арбанаса у селу Кушеву, смјештеном на граници Зете са Купелником (данашња северна Албанија). Наиме, један од становника тог катуна био је и Петар Куч. Кучи (Cucci) се као село у области северно од Скадра спомињу први пут у Скадарском земљишнику за 1416. годину, међутим у том селу није забележено истоимено презиме (Cucci) за разлику од неколико села северно од Скадра: Santo Auracio, Egressi soto Podegora, Sordani soto Podegora, Ibardi, Bolsa и Rapisti. Да презиме Куч није специфично само за северну Албанију, показује и податак да је 1431. године забележено село Кучи код Валоне. Јужно од Скадра такође постоји село Кучи, а нешто јужније у Задрими и село Бушати што упућује на то да се ради о исељеницима из катуна Љеша Туза имајући у виду да су у њему живели и Бушати. Не може се са сигурношћу тврдити да су Кучи из околине Скадра основали племе Кучи у Брдима, али тако нешто се основано може претпоставити на основу истог правца миграција које су имали и други родови који се спомињу у катуну Љеша Туза. Кучи се на подручју у Брдима које настањују већ вековима први пут спомињу 1455. године у уговору који је Млетачка Република потписала са представницима зетских села и племена којим су јој се обавезали на верност.

За истраживање порекла рода Куча, као и других родова који су формирани у позном средњем веку, од изузетног су значаја подаци из турских дефтера (пореских пописа). Турске дефтере су преводили Селами Пулаха (на албански језик) и Бранислав Ђурђев (на српски језик), с тим што је Пулаха за разлику од Ђурђева преводио и имена пописаних лица. Како род Куча настањује готово сва села на подручју истоименог племена, у табели која следи ће бити приказани подаци о броју кућа за сва места из нахије Кучи. Поједина села на истоку племенске области Куча, попут Медуна и Фундине, тада су припадала граду Подгорици, због чега је мало вероватно да су Кучи тада становали у њима. С друге стране, нахија Кучи се простирала источније него племе Кучи и обухватала је поједина села која данас припадају Албанији.

Назив према Пулахи Назив према Ђурђеву Садашњи назив на основу доступних података Број кућа 1485. Број кућа 1497. Број кућа 1570.
/ Бањовић(и) Лопари у Коћима или Лопари у Фундини / 39 /
Bankeq Банкећ(и) Доњи Затријебач 11 (А) 29 27
Bardhani Бардањи Бардањи у Климентима 25 (А) / 6
Bytidosi Битидоси Дељани 11 (А) 32 /
Brokina Брођине Броје у Климентима 12 (А) 24 25
Liazorçi Лазорци Лазорци 5 (А) 30 26
/ Лопар(и) Лопари у Коћима или Лопари у Фундини / 9 0
/ Коћ(и) Коћи / 31 /
Pantalesh Панта Љеш Орахово 110 (М) / /
    /     Љешевић(и)     Кути / 37 25
    /     Павловић(и)     Подград / 60 35
    /     Петровић(и)     Берова / 54 25
Radona Радун Косор, Лијешта и Убли 55 (С) 43 25
Stani без превода Брштан у Климентима 24 (С) / /
УКУПНО 253 388 194
Етнички састав насеља 1485. године према Пулахином преводу дефтера где су имена делом албанизована:
(А) – претежно албанска насеља
(С) – претежно српска насеља
(М) – етнички мештовита насеља

Ђурђев наводи да су сва насеља 1485. године пописана као села, а 1497. као катуни изузев Брођина и Радоне (или Радуна) који су и тада били пописани као села. Пулаха је за разлику од Ђурђева за дефтер из 1485. превео и имена пописаних пореских обвезника, али их је у великој мери албанизовао. То посебно долази до изражаја код чисто српских имена којима је додавао слово “и” те је рецимо име “Веселин” записао као “Веселини”. Међутим, упркос томе, већина имена су или типично српска или типично албанска, те албанизована имена представљају проблем само када су у питању календарска имена која су заједничка и Србима и Албанцима јер је тада на основу његовог превода немогуће утврдити имена у оригиналу. Оно што се на основу имена попиисаних може приметити јесте да су Кучи још у 15. веку били етнички мешовито српско-албанско племе. Најбитнија промена до које је дошло између дефтера 1485. и 1497. године јесте што је некадашње село Пантаљеш подељено на три засебна села (Љешевићи, Павловићи, Петровићи), као и настанак села Бањовићи, Лопари и Коћи.

Банкећи су село које под овим именом данас не постоји, али постоји истоимени род који је најбројнији у Затријепчу. Матица овог рода је у Мужечкој (на албанском Мужечк) одакле су се најпре проширили на Рудине и Никмараш са којима Мужечка чини Доњи Затријебач. То је уједно и подручје на које се село Банкећи највероватније односи.

Бањовићи су село названо по данашњем истоименом братству које је према предању најпре живело у Лопарима, селишту које данас припада Коћима, да би одатле прешли у садашње село Лопари које припада Фундини где и данас живе. Село је забележено једино 1497. године. Иако Фундина у 15. веку није припадала нахији Кучи, већ Подгорици, могуће је да се село Бањовићи ипак односи на Лопаре у Фундини јер се ради о издвојеном засеоку на крајњем истоку подручја које данас припада Фундини. Друга могућност је да се под Бањовићима подразумевало некадашње село Лопари које је данас у атару Коћа.

Бардањи и Брштан су некадашња кучка села на десној обали Цијевне из којих су се према предању Мрњавчићи доселили у Орахово. Ова села већ пар векова припадају Климентима, а приликом разграничења Црне Горе и Албаније 1913. године припала су Албанији и налазе се одмах иза границе наспрам Попрата у Затријепчу. Села су налазе на стрмини и изузетно су неповољна за живот те је њима у данашње време преостало свега пар кућа. Пулаха у свом преводу турског дефтера Брштан наводи као Стани, а на албанском се Брштан данас зове Рштани.

Битидоси су село названо по истоименом роду који је забележен још 1314. године у катуну Љеша Туза северно од Скадра. Како се у истом катуну помиње и Петар Куч, највероватније су били део исте миграције са Кучима из околине Скадра ка Брдима. Роберт Елси наводи да се село Битидоси налазило на месту где је данас село Дељани (Delaj).

Броћине су село за које Ђурђев и Јокановић, аутори који су анализирали турске дефтере, нису успели да утврде где се налазило. Међутим, како су се границе нахије Кучи простирале источније него границе племена Кучи, највероватније је у питању село Броје у Климентима које се налази на левој обали Цијевне преко пута Брштана и Бардање.

Лазорце је село које и данас постоји под тим називом у Орахову. Како је приказано одвојено од села Пантаљеш 1485. године, може се закључити да Перићи који су грана Мрњавчића-Петровића тада нису живели у том селу. Огроман пораст броја кућа између 1485. и 1497. године (са 5 на 30) указује на то да су се Перићи управо у том периоду доселили у Лазорце, исто као и Џукелићи о чему ће касније бити више речи.

Лопари су, као што је већ речено, село у Фундини, али уједно и селиште у Коћима. Није познато на које од два Лопара се односи ово село са турских дефтера.

Пантаљеш је село које је највероватније добило назив по Панти, претку Мрњавчића. Матица Мрњавчића на данашњем простору Куча је предео Орахово који се састоји од села Подград, Берова, Кути и Лазорце, а како је једино Лазорце засебно приказано на свим турским пописима из тог периода, може се закључити да се села Љешевићи, Павловићи и Петровићи готово извесно односе на преостала три села у Орахову. Према предању Панта је имао синове Петра, Ђурђа, Тиха, Љеша и Мара, тако да су Љешевићи и Петровићи по свему судећи добили своје називе по двојици његових синова Петру и Љешу. Како је Матица Љешевића село Кути, а матица Петровића село Берова, захваљујући овом попису можемо са великом сигурношћу рећи да су то старији називи ових села. Село Павловићи се вероватно односи на Подград, матицу Ђурђевића, а име је могло добити по Павлу Ђурђевом који се спомиње у дефтеру из 1485. године у селу Пантаљеш.

Радона или Радун је село за које се не може поуздано тврдити где се тачно налазило, али како је по величини друго насеље у нахији и притом једино у којем је било и муслимана који су по правилу живели у најплоднијим селима, може се основано претпоставити да се ради о најжупнијем делу племена који чине Косор, Лијешта и Убли. На подручју северно од Орахова се налази катун Радан који су могуће основали становници ових села.

Марјан Грбичић Болица у свом опису Скадарског санџака из 1614. године спомиње Лала Дрекаловог и Ника Рајичева као војводе веома ратоборних Куча Албанаца католичке вероисповести којих је било 490 кућа и који су имали 1500 ратника: N. 490 Chuzzi Albanesi commandata Lale Drecalov et Neco Raizcov, gente bellicosissima et valorosissima 1500. Иако би се на основу овога могло закључити да су сви Кучи били католици и уједно Албанци, то сигурно није био случај јер сва предања говоре о томе да је још у том периоду племе било делом православно. Међутим, имајући у виду да је Лале Дрекалов рођен као католик и да му је прва жена била Албанка из Кастрата, као и да је тек у другој половини 17. века прешао на православље, овај податак заиста наводи на закључак да су Кучи тада били већим делом католици, а уједно и Албанци.

Предања

О пореклу становништва Куча су писали бројни аутори од којих су најзапаженији радови војводе Марка Миљанова и Јована Ердељановића који су записали бројна предања о пореклу породица из тог племена. Најстарија забележена предања српских аутора о Кучима потичу од Томе Ораовца кога су оба споменута аутора у више наврата цитирала у својим радовима. С обзиром да род Куча чини велики број братстава са различитим предањима, за сваку групу братстава ће бити наведена предања о њиховом пореклу.

Мрњавчићи према предању потичу од Гојка Мрњавчевића, брата краља Вукашина. Гојкова породица је након његове смрти морала да напусти Скадар због доласка Турака, а одатле су се преселили у Брштан (према Ораовцу) или Бардању (према војводи Марку Миљанову) на десној обали Цијевне. Оба села се налазе на крајњем југу данашње племенске територије Климената, међутим у то време су оба села припадала Кучима што потврђују турски дефтери из 15. века. Ту су боравили две генерације и примили католичку веру јер није било православних свештеника, а у исто време су поред српског почели да говоре и албански јер су живели искључиво са Албанцима. С обзиром на лоше услове живота селе се у Орахово у Кучима одакле су убрзо протерали староседеоце. Из Орахова су се даље ширили по другим селима у Кучима.  Мрњавчићи сматрају да су Мрњавчевићи старином из Бјелопавлића где је према њиховом предању живео родоначелник Мрња. Према устаљеном предању које су забележили војвода Марко Миљанов и Ердељановић, Гојко је имао сина Ненаду, Ненада је имао сина Грчу, а он је имао сина Панту од чије петорице синова Мара, Петра, Леша, Ђурђа и Тиха потиче пет основних грана Мрњавчића:

  1. Никезићи (по Никези Марином) са матицом у Безјову (славе Никољдан)
  2. Петровићи (по Петру Пантином) који се деле на Дедиће, Љачевиће и Паљевиће са матицом у Берови, Периће са матицом у Лазорцу, Мартинљаковиће са матицом у Безјову и Бојовиће са матицом у Ублима (у Орахову славе Јесењи Јовањдан, а у Безјову и Ублима Никољдан)
  3. Љешевићи (по Лешу Пантином) који се деле на Главатовиће са матицом у Кутима у Орахову, Љуљановиће са матицом у Кривом Долу, Жиковиће са матицом у истоимном селу у Ублима и Љушовиће са матицом у Колашину (славе Митровдан сем Главатовића у Фундини који славе Никољдан и Љуљановића у Фундини који су муслимани)
  4. Ђурђевићи (по Ђурђу Пантином) са матицом у Подграду у Орахову (славе Митровдан)
  5. Костровићи (по Костру Тиховом) са матицом у истоимном селу у Ублима (славе Никољдан)

Битно је споменути да се у народним предањима не спомињу Петровићи и Љешевићи, већ само братства која су од њих настала. Међутим, на основу турских дефтера се јасно види не само да су постојала та два презимена, већ да су се по њима и звала села која су потомци Петра и Леша настањивали. Војвода Марко Миљанов наводи и да је Грча имао двојицу браће или ближих рођака који су се звали Крсто и Шако, те да од њих потичу албанска племена Кастрати и Шаљани. Према истом предању, од Грчиних потомака који су се иселили у околину Ђаковице потичу Берише са којима су се Кучи највише рођакали од ова три албанска племена. Међутим, на основу досадашњих ДНК резултата ово предање се може одбацити јер Кучи немају сроднике међу тестиранима из тих племена.

Према мање прихваћеном предању које је записао Ораовац, Гојко је имао Гаврила и Марка, Гаврило је имао Ненада, а Марко Гојка. Ненад је имао пет синова Мара, Леша, Тиха, Петра и Панту, док је Гојко имао Ђурђа.

Ердељановић је грешком међу старинце сврстао неколико братстава која су према предању од Мрњавчића, а то су Бојовићи, Нељевићи и Гољевићи у Ублима, Цикнићи у Фундини и Мартинљаковићи у Прикаљу који су досељени из Безјова. Ердељановић за Гољевиће и сам наводи да неки сматрају да су од досељених Мрњавчића, у шта он лично није веровао, док за остала братства не наводи ништа слично, највероватније јер је о њима податке прикупио од већих братстава у окружењу. Најбољи доказ за то су Мартинљаковићи за које наводи да су “живели у Безихову под брдом Мартиником, и народ можда с правом доводи њихово презиме у везу с именом тога брда” иако они презиме носе по свом родоначелнику Мартину Љакову, о чему имају чврсто предање. Ово је уједно и сасвим логично јер је конструкција презимена Мартинљаковић (изведеница од имена сина и оца) типична за албанска братства и јавља се у мањем броју и код Срба који живе са Албанцима. Како су брдо и католичко гробље у Безјову названи по претку овог братства, овде имамо још једну потврду да су Мрњавчићи у Куче дошли као католици, како им и гласи предање. Богишић је 1894. године у свом раду о Кучима за Бојовиће и Нељевиће у Ублима и Мартинљаковиће у Безјову забележио да потичу од Петра Пантова и да су сва три братства дошла из Берове у Орахову где су досељени из Албаније. Миљан Јокановић, који је порекло Куча истраживао у другој половини 20. века, за Нељевиће тврди да су огранак Љуљановића из Кривог Дола. У сваком случају се ради о братству које потиче од Мрњавчића били они огранак Беровјана или Криводољана.

Ердељановић ни Љуљановиће није сматрао за Мрњавчиће, већ за досељенике из Диноше у Грудама, а занимљиво је да је он под тим братством сматрао само Ледињане и део Криводољана насупрот предању по коме сви Криводољани потичу од Љуљана Којковог, унука Љеша Пантиног. Пасови Љуљановића су према Јокановићу следећи: Гојко Мрњавчевић-Ненад-Гаврило “Грча”-Панто-Алекса “Љешo”-Којко-Љуљан-Јован-Иван. Иван је имао петорицу синова: од Вучице, Која (звани Каљо) и Ђурице су Криводољани и Јусуфрамићи у Диноши, од Вука су Нељевићи у селу Прелевићи у Ублима, а од Ћетка су Ледињани. Према предању, Која и Ћетко су се преселили у Љуљан у Диноши, одакле су због сукоба са Грудама прешли у село Ледине у Фундини где је остао Ћетко, док се Која вратио у Криви До. Ердељановић је на основу податка да су Ледињани и део Криводољана дошли из засеока Љуљан у Диноши закључио да Љуљановићи одатле потичу, док се заправо ради само о делу Љуљановића из Кривог Дола који су добили земљу у Диноши. Тако он не наводи да су Која и Ћетко имали браћу, те сматра да су се прибратили Криводољанима. Ердељановић очито није знао за ово предање о миграцији Криводољана у Диношу и одатле у Ледине и назад у Криви До које спомиње и Стеван Дучић у свом делу о Кучима. На основу резултата Николића из Кржање који потичу од Које, може се закључити да Љуљановићи тј. Криводољани у целости припадају роду Куча.

Од Мрњавчића су према предању између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Мицановићи из Пљеваљске области, Затарја и Доњег Колашина, Ђурђевићи из Затарја и Дракуловићи, Колиновићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За Кликовце у Зети је утврђено да насупрот устаљеном предању нису од Мрњавчића и да припадају грани R1a-YP417, већ да су највероватније од Тихомира који су једно време живели у Орахову по доласку из Груда, како гласи друго предање које наводи Јокановић. Такође, за Мекиће из Колашина који су према предању од Мрњавчића-Ђурђевића се испоставило да припадају грани  I2-S17250. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи и Никезићи славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Јесењи Јовањдан.

Дрекаловићи су најбројнија група братстава у Кучима, а потичу од Дрекала који је живео у 16. веку и о чијем пореклу постоји неколико различитих предања. Према устаљеном предању самих Дрекаловића њихов родоначелник је син Јована и унук Ђурђа Кастриота Скендербега. Јован је након смрти свог оца побегао у Италију, док је његова трудна жена најпре отишла у свој род у Кастрате, а одатле према једној верзији прешла у Селце у Климентима, а према другима у Брштан (данас такође у Климентима, а у то време у Кучима) где се родио Дрекале. Одатле је Јованова жена прешла са Дрекалом у Куче где се преудала за Никезу Марина из Безјова, родоначелника Никезића.  С друге стране, Мрњавчићи су одувек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак и да је Дрекале рођени син Никезе Марина. Према трећем предању Дрекалова мајка је била ћерка Мартина Ђона, војводе из Селца у Климентима, која се удала за неког Мрњавчића у Скадру одакле је побегла пред Турцима назад код оца у Селца. И тамо су је наводно пронашли па је отишла у Брштан где се родио Дрекале. С обзиром да Дрекаловићи припадају роду Куча, може се закључити да је предање Дрекаловића о пореклу од Кастриота, поред тога што је крајње нелогично, у потпуности оборено Између два преостала предања која имају потпору у резултатима ДНК тестирања далеко је вероватније да је Дрекале заиста био рођени син Никезе Марина. Занимљиво је да Мугоше из Љешкопоља, који себе такође сматрају потомцима Кастриота, имају предање да је родоначелник Дрекаловића оженио ћерку њиховог родоначелника који се у Љешкопоље доселио из Кастрата преко Куча. С обзиром да су Дрекаловићи сродни осталим Кучима и да припадају грани Е-Z16661, те самим тим не могу потицати од Кастриота, велики су изгледи да су од Мугоша преузели предање о пореклу од Кастриота. Дрекале је према предању био у добрим односима са Турцима у Скадру, те је једном приликом издејствовао да над Кучима не изврше одмазду због неког сукоба. Дреца Дедин из Орахова, који је у то време уз Жија Пералова био кучки војвода, у знак поштовања према Дрекалу препустио му је војводску титулу. Од Дрекала па све до војводе Марка Миљанова Поповића, војводе најпре источног дела племена, а касније и свих Куча, ће бити биране из рода Дрекаловића.

Према предању Дрекаловићи потичу од петорице синова Лала Дрекаловог – Вука, Вујоша, Илика, Чеја и Мија и деле се на следеће гране:

  1. Турковићи
  2. Вујошевићи
  3. Иликовићи
  4. Чејовићи
  5. Мијовићи

Сви славе Никољдан сем Турковића који су муслимани. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код Рожаја, исламизирани Рожајци (Бећирагићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и Вишњићи, Дуровићи и Мулићи у Бихору. Кад су Рожајци у питању, о Алији Кучу и његовој браћи од којих сви потичу постоји више предања, а свима је заједничко да су дошли из Медуна. Нека братства сматрају да потичу од Поповића који тамо живе, док исељени Рожајци у Ђерекарама на Пештеру сматрају да потичу од Хасана Главатовића из Медуна. У самим Кучима не постоји предање код Дрекаловића о томе да ова братства потичу од њих, већ их једино својатају Милићи из Орахова који су грана Мрњавчића-Ђурђевића. Од кога тачно потичу Рожајци вероватно никада неће бити утврђено, али генетика јесте потврдила да припадају роду Куча. С друге стране, за поједина братства која су према предањима пореклом од Дрекаловића је утврђено да не припадају роду Куча. То су  Драгошевићи из Грахова, Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца, Барјактаровићи из Васојевића, као и исламизирани Растодери из Бихора и Калачи из околине Рожаја. Предања и хаплогрупе ових братстава ће бити наведени нешто касније.

Бонкећи из Затријебача су албанска католичка група братстава која према устаљеном предању води порекло од Бона Кећија. О Кећију постоји више верзија предања од којих ће овде бити наведене две најпознатије. Према првој верзији предања коју наводи Ј. Хан, Кечи (како он назива Кећија) је бежећи од Турака дошао у словенски предео, који је касније постао познат као Пипери, и тамо је добио шесторицу синова са следећим именима: Лазар, Бан, Меркот, Кастер, Вас и Пипери. Због сукоба са староседеоцима, петорица браће су побегла у Затријебач, док су остали једино Кечи и Пипери од кога потичу данашњи Пипери. Лазар, Кастер, Вас и Меркот су убрзо потом отишли из Затријепча и од њих потичу Хоти, Краснићи, Васојевићи и Мрке, док је Бан остао у Затријепчу и од њега потичу Бонкећи. Према другој верзији овог предања коју је Н. Радовановић послао војводи Марку Миљанову 1893. године каже се Кећо Понтин дошао низ корито реке Цијевне са шест синова: са првом женом је имао Оздра, Васа, Краса и Пипа, а са другом коју је довео са собом Ота и Бона. Четворица Кећових синова из првог брака су се убрзо раселили на разне стране и од њих потичу Озринићи, Васојевићи, Краснићи и Пипери, док су Ото и Бон остали са родитељима у кориту Цијевне. Касније је Бон отишао у Мужечку у Затријебач и од њега су Бонкећи, а Ото у Гвозден у Трабоин и од њега су Хоти. Бонкећи и Хоти су, за разлику од осталих родова, имали предање о пореклу од Кећа Понтиног. Притом Озринићи, Васојевићи и Пипери за разлику од Хота, нису сматрали Бонкеће за рођаке. Генетика је побила ова предања и не само што је утврђено да српска племена нису сродна Хотима и Бонкећима, што је било и очекивано, већ и они сами међусобно нису сродни јер Хоти припадају грани J2b2-Y21878, а Бонкећи припадају роду Куча. Богишић такође спомиње да сви ови родови потичу од Кећа Понтина, међутим наводи за њега да се доселио из Куршумлије.

Бонкећи се деле на Дацаите, Ђокиће, Ник-Ђерковиће, Никмараше, Дуке, као и неколико братстава из Стјепова. За Цацевиће који су према сопственом предању огранак Никмараша се сматра да су досељени из Љешанске нахије и да су сродни православним Ћушарима из Сјеница и муслиманима Оручевићима у Подгорици. Од Бонкећа су Никочевићи и неколико других братстава у околини Гусиња где су сви прешли на ислам. Бонкећи у Затријебачу славе Малу Госпојину, а у даљој прошлости су славили Никољдан.

Џукелићи из Лазорца у Орахову и Стјепова у Затријепчу важе за старинце у Кучима. Родоначелник Џукелића се према родослову звао Ђуро, због чега ова братства себе називају и Ђуровићима. Од Деде Ђурова су Перишићи у Лазорцу, док од Цаме Ђурова потичу Вуљевићи (са огранком Митровићима) у Лазорцу и поарбанашени Ђонлекићи у Стјепову у Затријепчу. Ердељановић је забележио да се у племену мисли да су Џукелићи у Лазорце дошли из Затријепча. У Лазорцу је према турском дефтеру из 1485. године било пет кућа, а међу пописаним домаћинима се не спомиње Ђуро нити било ко од његових потомака. Како је у Лазорцу 1497. године пописано чак 30 домаћинстава, Џукелићи су се највероватније доселили у то село управо у споменутом периоду (између 1485. и 1497. године). Да ли су се доселили из Затријепча, или је део братства тек касније тамо прешао из Лазорца, за сада остаје непознаница. Сви Џукелићи славе Никољдан, док су Ђонлекићи као и остали Затријепчани крајем 19. века узели да славе Малу Госпојину (Зоју).

Никићи и Нуцуловићи су према предању које је забележио Павле Ровински је 1894. године пореклом из Радетине код Селца одакле се доселио Гога са синовима Ником, Ђељошем, Љуљашем и Дедом. Ника је остао у Лазорцу и од њега су Никићи и њихов огранак Пајовићи који такође набрајају пасове до Нике, а остала браћа су прешла у Коће од њих су Нуцуловићи који су једини остали католици и Албанци. Свега деценију касније, Ердељановић је забележио нешто другачије предање по коме су преци ових братстава досељени у Лазорце средином 18. века из села Бар код Селца у Климентима, а да су пореклом из Кастрата. Према тој верзији су касније из Лазорца, након што су се намножили, четири брата Ник, Ђелош, Љуљаш и Деда прешли у Коће и од њих потичу Нуцуловићи. Никићи и Пајовићи су се према свим предањима посрбили, прешли на православље и преузели славу Јесењи Јовањдан од Перића. Нуцуловићи су све до средине 20. века су славили Стевањдан, док данас славе Св. Антонија. Никићи и Пајовићи су дуго одржавали односе са Климентима о чему говори и предање да су Кучи једном приликом због непријатељства са Климентима натерали једног њиховог угледног братственика да погуби двојицу заробљених Климената због чега су прекинуте пријатељске и родбинске везе које су ова братства са Климентима деценијама по доласку у Лазорце чувала. Јокановић наводи да Брацовићи са Косора сматрају су у сродству са Никићима и Пајовићима, као и Нуцуловићима, а томе иде у прилог и предање које Ердељановић наводи по коме су Брацовићи такође из Радетине код Селца. Међутим, то предање је вероватно новијег датума и представља покушај Брацовића да се вежу за већа братства која такође потичу из Климената јер је Богишић претходно за њих забележио да су досељени из Вукли, а не из Радетине.

Мартинићи-Љухари из истоменог села у Фундини су албанско братство које према предању потиче од досељених Мартиновића са Бајица, што с обзиром на припадност роду Куча свакако није случај. Ердељановић је забележио да се досељени Мартиновићи измешали са староседелачким братством Љухарима који су преузели њихово презиме. Деле се на католике Ђоловиће и Перковиће и муслимане Муховиће. Од Љухара су и исламизовани Шабовићи из Плава којих има и у Доњем Бихору. Већим делом су католици и славе Никољдан, а мањим делом муслимани.

Пераловићи из Косора се сматрају за староседеоце, а ово братство је неколико генерација давало војводе у племену. Жијо, син родоначелника Перала, је први познати племенски војвода из овог братства. Њега је наследио син Рајич, а њега син Нико кога 1614. године Болица спомиње као једног од двојице кучких војвода. Славе Никољдан. Од Пераловића су муслимани Коленовићи из Гусиња и околине.

Нилејићи из Безјова, односно Нилевићи како се данас презивају, важе за староседеоце у Кучима, а од њих потичу Бојовићи у Грнчару код Гусиња, као и муслимани Љуце из Никшића који прешли у Бјелопољску област. Захваљујући резултату Љуца је утврђено да Нилејићи такође припадају роду Куча. За Радовиће који су најстарије и уједно најбројније братство из села Братач код Невесиња се сматра да су најближи рођаци са Љуцама, тако да највероватније такође потичу од Нилејића. Према сопственом предању су пореклом из Куча одакле су се доселили преко Риђана. О томе да су Радовићи из Куча писао је и војвода Марко Миљанов. Сва православна братства која потичу од Нилејића славе Никољдан.

Бакечевићи из Косора и Коћа су староседеоци у племену. Сви су раније били православци, али су се у Коћима временом поарбанасили и прешли на католичанство и тамо се данас презивају Ђељошевић (Ђељошај на албанском). У Косору славе Никољдан, а у Коћима су некада славили Стевањдан, док данас славе Антоновдан.

Пуришићи и њихов огранак Ивачевићи (или Ивановићи, а на албанском Иванај) из Коћа су пореклом из суседног селишта Јабуке. Како су дуго времена у племенској зајединици са Марима у Коћима, Пуришићи су се временом поарбанасили и прешли на католичанство. Славили су Стевањдан, а сада славе Антоновдан.

Јововићи су према сопственом предању које спомиње Јокановић пореклом са Чева у Озринићима одакле су се доселили најпре у Косор, да би одатле прешли у Момче. Из тог места је део братства касније прешао у Горњу Кржању. Ердељановић их је сматрао за старинце што се испоставило као тачно с обзиром да припадају роду Куча. Славе Никољдан.

Јокановићи-Доброшани су братство из Врбице у Кучима где су досељени из Бањкана у Затријепчу. Према предању које наводи Јокановић за своје братство, у Бањканима су живела браћа Ђуро и Гашо Јокановић па се Ђуро иселио у Врбицу, а од Гаша потичу Гашовићи у Бањканима. Јокановићи се рођакају са неколико братстава истог презимена у Херцеговини, међутим како припадају роду Куча, таква предања се могу одбацити. Јокановићи славе Никољдан, а Гашовићи који су се албанизовали и постали католици славе Малу Госпојину, племенску славу Затријепчана.

Лапи или Љапи су исељено староседелачко братство из Фундине о коме нема много података. На основу презимена се може претпоставити да су били Албанци. Од њих потичу Лапчевићи из Александровачке Жупе захваљујући чијем резултату је утврђена припадност овог исељеног братства роду Куча. Лапчевићи славе Никољдан, а може се претпоставити да је исту славу славило и братство Лапи.

Крсна слава

Крсну славу имају не само сва православна, већ и сва католичка албанска братства у Кучима која су овај обичај преузела од Срба. Најчешћа крсна слава у Кучима је Никољдан који славе сва братства у оквиру овог рода која важе за староседелачка, сви Дрекаловићи, део Мрњавчића и католици Љухари. Друга по заступљености слава је Митровдан, слава већег дела Мрњавчића, а трећа слава по бројности је Јесењи Јовањдан кога слави део Мрњавчића и Никићи. Готово сва католичка братства у Затријепчу, укључујући и Бонкеће који припадају роду Куча, славе Малу Госпојину коју они називају Зоја. Братства у Коћима су до половине 20. века славила Стевањдан, а данас славе Св. Антонија. Неколико братстава је променило славу у прошлости о чему је Ердељановић детаљно писао. Тако за Беровјани и Перићи некада славили Митровдан као и већина Мрњавчића, па су према предању почели да славе Јесењи Јовањдан да би могли они и Кућани могли једни другима да иду на славу. Љуљановићи су раније славили Никољдан, а према предању почели су да славе Митровдан да би могли да се посећују са Дрекаловићима на славама. Сва албанска братства у Затријепчу су некада славила Никољдан, да би касније почели да славе Малу Госпојину.

Црквени назив славе Народни назив славе Датум по Јулијанском календару Датум по Грегоријанском календару
Преподобни Антоније Велики Св. Антоније 17. јануар 30. јануар
Рођење Пресвете Богородице Мала Госпођа (Зоја Затријебачка) не празнује се прва субота октобра
Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља Јесењи Јовањдан 23. септембар 6. октобар
Свети великомученик Димитрије Митровдан 26. октобар 8. новембар
Свети Николај, Архиепископ Мириклијски Чудотворац Никољдан 6. децембар 19. децембар
Свети првомученик и архиђакон Стефан Стевањдан 27. децембар 9. јануар

Међу исељеним Кучима су ретки случајеви где су у новим срединама преузимали друге славе. Један од таквих примера су Чампари из Корита који славе Св. Агатоника због чега постоје мишљење да нису сродни Ђаловићима, још једном братству из Куча у Коритима, како им гласи предање.

Црквени назив славе Народни назив славе Датум по Јулијанском календару Датум по Грегоријанском календару
Свети великомученик Георгије Ђурђевдан 23, април 6. мај
Свети мученик Агатоник Св. Агатоник 22. август 4. септембар
Преподобна мати Параскева Петковдан 14. октобар 27. октобар
Обновљење храма Светог вликомученика Георгија Ђурђиц 3. новембар 16. новембар
Сабор Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила Аранђеловдан 8. новембар 21. новембар

Поред крсне славе, сви Кучи прослављају и племенску славу која се још назива и прислужницом, а то је Стевањдан, односно Шћепандан, како ову славу називају у Брдима. Сматра се да су Кучи ову славу узели за племенску јер на дан Светог Стефана победили Турке у бици на Малом Орљеву 1688. године.

Породице

У следећој табели је приказан до сада најпотпунији списак братстава која припадају роду Куча на основу предања о припадности горе наведеним сродним групама братстава према стању из периода између два светска рата. Братства за која је утврђено да насупрот њиховим предањима не припадају овом роду ће нешто касније такође бити наведена.

Братство Насеља Слава
Мрњавчићи
Никезићи ПОДГОРИЦА: Безјово; КОЛАШИН: Колашин; УЛЦИЊ: Зогање; БАР: Веља Горана (Никезићи) Никољдан, у Вељој Горани су муслимани
▪ Дурковићи ПОДГОРИЦА: Присоја, Подгорица Никољдан
▪ Вучевићи

(делом Никезићи)

ПОДГОРИЦА: Безјово; КОЛАШИН: Колашин; БАР: Бар Никољдан
▪ ▪ Дмитровићи
▪ ▪ ▪ Митровићи ПОДГОРИЦА: Горње Момче, Доње Момче Никољдан
▪ ▪ ▪ ▪ Бирови БЕРАНЕ: Маште Никољдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Митровићи БЕРАНЕ: Маште Никољдан
▪ ▪ ▪ ▪ Прелићи ВАСОЈЕВИЋИ; ЧАЧАК: Јежевица Никољдан
▪ ▪ Драговићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Никољдан
▪ ▪ Јанковићи КОЛАШИН: Равни (Доњи Равни), Жирци, Липово Никољдан
▪ Муратагићи ГУСИЊЕ: Крушево муслимани
Дракуловићи ГУСИЊЕ: Гусиње; ПЛАВ: Војно Село, Горња Ржаница Никољдан
▪ ▪ Арсовићи ПЛАВ: Војно Село Никољдан
▪ ▪ Турковићи ПЛАВ: Војно Село Никољдан
▪ ▪ Павловићи
▪ ▪ ▪ Мемедовићи ПЛАВ: Војно Село муслимани
Петровићи
▪ Дедићи “Беровјани” ПОДГОРИЦА: Орахово (Берова); ГУСИЊЕ: Гусиње; УЛЦИЊ: Дарза; КУРШУМЛИЈА: Васиљевац; ПРОКУПЉЕ: Буколорам, Обртинце Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Ивановићи ГУСИЊЕ: Лазе Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Спасојевићи

(делом Дедићи)

КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Дабићи
▪ ▪ ▪ Гудовићи ПОДГОРИЦА: Брскут; БЕРАНЕ: Доња Ржаница; РОЖАЈЕ: Буковица Митровдан
▪ ▪ ▪ Рањковићи
▪ ▪ ▪ ▪ Рајковићи ПОДГОРИЦА: Убли Митровдан
▪ ▪ ▪ Коматине АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница; ПЛАВ: Машница; БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Загорје; ГУСИЊЕ: Грнчар; НОВИ ПАЗАР: Дежева, Нови Пазар, Радаљица Митровдан, у Новом Пазару су делом муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Коматиновићи ПРОКУПЉЕ: Прекашница Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Вуковићи ПРОКУПЉЕ: Прекашница Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Огњеновићи ПРОКУПЉЕ: Прекашница Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Јаковљевићи КРАГУЈЕВАЦ: Рамаћа Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Миловановићи КРАГУЈЕВАЦ: Рамаћа Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Аксентијевићи КРАГУЈЕВАЦ: Рамаћа Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Тошановићи

-Тошићи

КРАГУЈЕВАЦ: Рамаћа Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Лазовићи КРАГУЈЕВАЦ: Рамаћа Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Ристићи КРАГУЈЕВАЦ: Рамаћа Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Нешићи КУРШУМЛИЈА: Данковиће Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Игрутиновићи КУРШУМЛИЈА: Висока Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Комадине НОВИ ПАЗАР: Вучиниће (Живалиће); ПРОКУПЉЕ: Гојиновац, Широке Њиве Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Комадиновићи КУРШУМЛИЈА: Мачковац, Висока, Селиште Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Миленковићи КУРШУМЛИЈА: Мачковац Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Комадинићи ЧАЧАК: Соколићи Митровдан
▪ Љачевићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Берова), Подгорица Јесењи Јовањдан, у Подгорици су муслимани
▪ ▪ Браљићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Берова) Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Стакићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Ђекићи ПОДГОРИЦА: Подгорица (Момишићи) Јесењи Јовањдан
▪ Паљевићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Берова) Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Аровићи ПОДГОРИЦА: Подгорица муслимани
▪ Перићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Лазорце), Подгорица (Маслине [Ново Село]); УЛЦИЊ: Дарза Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Кучи БЕРАНЕ: Бабино Јесењи Јовањдан
▪ Мартинљаковићи
▪ ▪ Мартињаковићи
▪ ▪ ▪ Радосавовићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Птикаљ) Никољдан
▪ ▪ ▪ ▪ Ђурковићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Птикаљ) Никољдан
▪ Бојовићи

“Маковићи”

ПОДГОРИЦА: Убли (Лазовићи) Никољдан
▪ ▪ Јововићи ПОДГОРИЦА: Дуга (Поткрш) Никољдан
▪ ▪ Стевановићи МЕДВЕЂА: Петриље Никољдан
▪ Мацановићи* ГОЛУБОВЦИ: Махала Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Становићи ГОЛУБОВЦИ: Бијело Поље, Гостиљ Јесењи Јовањдан
▪ ▪ ▪ Ркочевићи ПОДГОРИЦА: Подгорица муслимани
▪ ▪ ▪ Ђурчевићи ВРАКА муслимани
Љешевићи
▪ Љуљановићи

“Криводољани”

видети Каљевиће и Ћетковиће
▪ ▪ Перковићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања), Подгорица Митровдан
▪ ▪ ▪ Бућићи ПОДГОРИЦА: Подгорица (Дољани) Митровдан
▪ ▪ Митровићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ Дмитровићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања) Митровдан
▪ ▪ Јовановићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања) Митровдан
▪ ▪ Савићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ Бећковићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ Нељевићи
▪ ▪ ▪ Нелевићи ПОДГОРИЦА: Убли (Прелевићи); ГУСИЊЕ: Гусиње Никољдан, у Гусињу су муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Раичевићи ГУСИЊЕ: Грнчар (Лази) Митровдан
▪ ▪ Каљевићи

(делом Љуљановићи)

ПОДГОРИЦА: Кржања Митровдан
▪ ▪ ▪ Љаљевићи
▪ ▪ ▪ ▪ Љакићи
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Гошовићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Баљушићи
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Бојовићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Прентићи ПОДГОРИЦА: Цвилин, Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Пакевићи ПОДГОРИЦА: Кржања; КУРШУМЛИЈА: Мачја Стена; ВУЧИТРН: Невољане Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Миљићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Шћеповићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања), Подгорица; ЦЕТИЊЕ: Ријека Црнојевића; НИКШИЋ: Никшић; ШАВНИК: Шавник; УЛЦИЊ: Дарза Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Марићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Костовићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Манојловићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Мирковићи ПОДГОРИЦА: Подгорица; ПЕТЊИЦА: Љешница Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Крговићи МОЈКОВАЦ: Штитарица; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Барице, Лијеска, Соколац (Писана Јела), Прошћење, Ресник; ПРИЈЕПОЉЕ: Заступ Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Чабаркапе БИЈЕЛО ПОЉЕ: Барице, Соколац (Писана Јела); ПЉЕВЉА: Ђурђевића Тара, Крупице, Водно, Маоче; ЖАБЉАК: Руданци (Јелина Гора); ПРИЈЕПОЉЕ: Слатина Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Шепићи ПЉЕВЉА: Пушањски До Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Шутовићи МОЈКОВАЦ: Штитарица Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Ћетковићи ЂАКОВИЦА Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Николићи ПОДГОРИЦА: Кржања; УЛЦИЊ: Бриска Гора Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Пајовићи ПОДГОРИЦА: Кржања, Подгорица Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Мркулићи

(делом Мркуљићи)

ГУСИЊЕ: Гусиње, Доља, Грнчар (Лази); ПЛАВ: Војно Село Митровдан, у Гусињској области су муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Рајчетићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Арамбашићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Драшковићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Перовићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Доња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ Зоњићи ПОДГОРИЦА: Цвилин Митровдан
▪ ▪ ▪ Јусуфрамићи ТУЗИ: Диноша (Љуљани); ПОДГОРИЦА: Подгорица; СКАДАР: Скадар муслимани
▪ ▪ Ћетковићи

(делом Љуљановићи)

ПОДГОРИЦА: Фундина (Ледине), Подгорица муслимани
▪ ▪ ▪ Ледињани ТУЗИ: Тузи; ПОДГОРИЦА: Подгорица; РОЖАЈЕ: Радетина муслимани
▪ ▪ Мијовићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања) Митровдан
▪ ▪ ▪ Јањићи видети Митровиће
▪ ▪ ▪ ▪ Николићи УЛЦИЊ: Мал-Брињ Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Вељовићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Јањићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ Крстовићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Аксовићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Митровдан
▪ ▪ Вујошковићи
▪ ▪ ▪ Никићи ПОДГОРИЦА: Кржања (Горња Кржања) Митровдан
▪ ▪ Илићи БЕРАНЕ: Беране Митровдан
▪ ▪ Нушовићи ГУСИЊЕ: Гусиње муслимани
▪ Жиковићи
▪ ▪ Живковићи ПОДГОРИЦА: Убли (Живковићи); ГОЛУБОВЦИ: Матагужи; УЛЦИЊ: Улцињ Никољдан
▪ ▪ ▪ Аџијићи
▪ ▪ ▪ ▪ Аџићи ПОДГОРИЦА: Убли (Живковићи) Митровдан
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Стојановићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац; ПРОКУПЉЕ: Видовача Митровдан
▪ ▪ ▪ Милићевићи КУРШУМЛИЈА: Преветица Митровдан
▪ ▪ ▪ Спасојевићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Митровдан
▪ ▪ ▪ Максимовићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац, Мердаре Митровдан
▪ ▪ ▪ Илићи КУРШУМЛИЈА: Мердаре Митровдан
▪ Љушевићи КОЛАШИН: Колашин муслимани
▪ Главатовићи ПОДГОРИЦА: Фундина (Цикнићи, Рашовићи) Никољдан, мањим делом су муслимани
▪ ▪ Ђурићи СЈЕНИЦА: Међугор, Крајиновиће Никољдан
▪ ▪ ▪ Абдулаховићи СЈЕНИЦА: Сјеница муслимани
▪ ▪ Кучи ПЕЋ: Милованац муслимани
▪ ▪ Гашићи ПЕЋ: Гораждевац, Главичица Никољдан
▪ ▪ Костићи ПРОКУПЉЕ: Међере Ђурђиц
▪ ▪ ▪ Милутиновићи ПРОКУПЉЕ: Међере Ђурђиц
▪ ▪ Вучинићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Кути) Митровдан
▪ ▪ ▪ Ораовци ПОДГОРИЦА: Орахово (Кути) Митровдан
▪ ▪ ▪ Маљевићи ГУСИЊЕ: Гусиње муслимани
▪ ▪ Дракуловићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Кути) Митровдан
▪ ▪ Никочевићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Кути); БАР: Заљево Митровдан
▪ ▪ Пренкићи-

Мартиновићи

НИКШИЋ муслимани
Ђурђевићи ПОДГОРИЦА: Лијешта, Подгорица; ПЉЕВЉА: Ђурђевића Тара, Потпеће (Јакупи); БИЈЕЛО ПОЉЕ: Лијеска, Церово; БЕРАНЕ: Беране; ПРИЈЕПОЉЕ: Слатина, Пријепоље Митровдан у Лијештима, у осталим местима су муслимани
Вујошевићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Подград) Митровдан
▪ ▪ Поповићи ПОДУЈЕВО: Хртица Митровдан
▪ ▪ Синановићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Митровдан
▪ ▪ Ђекићи ГОЛУБОВЦИ: Матагужи Митровдан
▪ ▪ ▪ Јогићи ГОЛУБОВЦИ: Владни муслимани
▪ ▪ Радоњчићи
▪ ▪ ▪ Радончићи

 

ГУСИЊЕ: Гусиње, Крушево, Грнчар (Грнчар, Лази), Досуђе муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Луковићи ПЛАВ: Метех (Комарача, Десни Метех, Лијеви Метех), Плав (Плав, Рудо Поље), Прњавор муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Асанлуковићи ПЛАВ: Метех (Комарача) муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Смакићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Османбегово Село муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Решовићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Синановићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Џанковићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Арслановићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Сејдовићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Ахметовићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Халиловићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Шаћировићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Наиловићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Арифовићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Мујковићи ТУТИН: Надумце муслимани
▪ ▪ ▪ Подбићани ПРИЈЕПОЉЕ: Брвине муслимани
▪ Милићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Подград), Подгорица (Дајбабе) Митровдан
▪ ▪ Рашовићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац, Крчмаре Митровдан
▪ Прељевићи КОЛАШИН: Колашин; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Чокрлије муслимани
▪ ▪ Камберовићи КОЛАШИН: Колашин муслимани
▪ ▪ Тахировићи КОЛАШИН: Колашин муслимани
▪ ▪ Нуковићи КОЛАШИН: Колашин муслимани
▪ ▪ Виличићи КОЛАШИН: Колашин; ПРИЈЕПОЉЕ: Бјелахова муслимани
▪ ▪ Башевићи КОЛАШИН: Колашин муслимани
▪ Аловићи ПОДГОРИЦА: Подгорица муслимани
▪ Дучићи ПОДГОРИЦА: Дучићи; ПЛАВ: Плав Митровдан, у Плаву су муслимани
▪ ▪ Раковићи

(делом Дучићи)

ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Цековићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Ђуровићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Вуљевићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Ивановићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Радовановићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Драговићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Савовићи ПОДГОРИЦА: Дучићи; УЛЦИЊ: Дарза Митровдан
▪ ▪ Митровићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
▪ ▪ Милићи ПОДГОРИЦА: Дучићи Митровдан
Подбићани ПРИЈЕПОЉЕ: Брвине муслимани
Костровићи
▪ Бошковићи ПОДГОРИЦА: Убли (Костровићи) Никољдан
▪ Крковићи ПОДГОРИЦА: Подгорица Никољдан
▪ Крцаловићи ПОДГОРИЦА: Убли (Костровићи), Кржања (Птикаљ), Подгорица; БАР: Бар Никољдан
Рајовићи*
Гољевићи

(делом Голевићи)

ПОДГОРИЦА: Убли (Рајовићи); ГУСИЊЕ: Гусиње Никољдан, у Гусињу су муслимани
Гаровићи* РОЖАЈЕ: Башча; КУРШУМЛИЈА: Куршумлијска Бања Митровдан
▪ Јанковићи РАШКА: Батник Митровдан
Миличани* КРАГУЈЕВАЦ: Вињиште, Белошевац, Ердеч Митровдан
Кевићи*
▪ Јовановићи МАЛИ ЗВОРНИК: Радаљ Митровдан
▪ Теодоровићи МАЛИ ЗВОРНИК: Радаљ Митровдан
▪ Вуковићи МАЛИ ЗВОРНИК: Радаљ Митровдан
Човићи* МАЛИ ЗВОРНИК: Вољевци Митровдан
Недићи*
▪ Илићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Митровдан
Дрекаловићи
Турковићи ПОДГОРИЦА: Подгорица муслимани
Вујошевићи ПОДГОРИЦА: Убли, Маслине, Купусци, Загреда, Мрке (Мијеле); БЕРАНЕ: Заград; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Затон, Припчићи; ПЕТЊИЦА: Љешница;  ГУСИЊЕ: Гусиње Никољдан
▪ Дедићи

(делом Вујошевићи)

ПОДГОРИЦА: Заугао, Подгорица (Забјело) Никољдан
▪ ▪ Ивановићи ПОДГОРИЦА: Брскут Никољдан
▪ Чарапићи ПОДГОРИЦА: Убалац; БЕОГРАД: Бели Поток; ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Крива Река Никољдан, Ђурђевдан у Белом Потоку
▪ ▪ Савовићи

(делом Вујошевићи)

ПОДГОРИЦА: Косор, Момче (Доње Момче, Горње Момче), Кржања (Горња Кржања), Видијење (Купусци) Никољдан
▪ ▪ Остојићи БАРАЈЕВО: Велики Борак Ђурђиц
▪ ▪ ▪ Максимовићи БАРАЈЕВО: Велики Борак Ђурђиц
▪ ▪ ▪ Настићи БАРАЈЕВО: Велики Борак Ђурђиц
▪ ▪ ▪ Павловићи БАРАЈЕВО: Божидаревац Ђурђиц
▪ ▪ Стојаковићи БАРАЈЕВО: Велики Борак Ђурђиц
▪ ▪ ▪ Стојићевићи БАРАЈЕВО: Велики Борак Ђурђиц
▪ ▪ Чупићи СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Ноћај непознато
▪ ▪ Симићи Санковац непознато
▪ ▪ Марковићи БЕОГРАД: Зуце Ђурђевдан
▪ ▪ Стефановићи ГОЦКА: Ритопек Ђурђиц
▪ Божовићи ПОДГОРИЦА: Загреда Никољдан
▪ Никовићи
▪ ▪ Вујадиновићи ПОДГОРИЦА: Момче (Доње Момче, Горње Момче), Кржања (Горња Кржања); ПЕТЊИЦА: Љешница Никољдан
▪ ▪ ▪ Митровићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац Никољдан
▪ ▪ ▪ Вуковићи ПОДУЈЕВО: Баловац Никољдан
▪ ▪ ▪ Петровићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац, Мердаре; ПОДУЈЕВО: Мировац, Баловац Никољдан
▪ ▪ ▪ Мицановићи ПЉЕВЉА: Љуће; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Гранчарево, Бијело Поље, Равна Ријека (Равча Поље) муслимани
▪ ▪ ▪ Бошковићи ПЉЕВЉА: Маоче, Бељковићи, Зекавице муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Адиловићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Коврен, Бабајићи, Блишково, Стожер; ПРИЈЕПОЉЕ: Бродарево муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Баоровићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Коврен, Блишково муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Дурановићи ПЉЕВЉА: Вруља муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Ђозгићи ПЉЕВЉА: Маоче муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Мемићи ПЉЕВЉА: Водно, Вруља, Маоче, Мијаковићи муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Мердовићи ПЉЕВЉА: Кричак муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Муминовићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Блишково; ПРИЈЕПОЉЕ: Оштра Стијена муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Реџовићи ПЉЕВЉА: Видре, Врела, Подборова, Плијешевина (Тикова) муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Ружићи ПЉЕВЉА: Подборова муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Фелаховићи ПЉЕВЉА: Станчани муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ ▪ Бамбури ПЉЕВЉА: Кордовина (Бамбури) муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Раповићи ПЉЕВЉА: Мијаковићи, Станчани, Косаница муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Сердаревићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Горице муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Синановићи ПЉЕВЉА: Водно, Дубочица, Варине; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Горице, Граб муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Цигуљини ПЉЕВЉА: Бељковићи, Варине, Маоче муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Штроке БИЈЕЛО ПОЉЕ: Горице; ПЉЕВЉА: Башчиновићи, Забрђе муслимани
▪ ▪ Рашовићи ПОДГОРИЦА: Момче (Доње Момче, Горње Момче) Никољдан
▪ ▪ Љаковићи
▪ ▪ ▪ Паљевићи ПОДГОРИЦА: Момче (Доње Момче, Горње Момче) Никољдан
▪ Маровићи ПОДГОРИЦА: Заугао Никољдан
▪ Јовановићи КОЛАШИН: Осредци Никољдан
▪ Перишићи ПОДГОРИЦА: Брскут Никољдан
▪ Вулетићи ПОДГОРИЦА: Брскут Никољдан
▪ Премићи ПОДГОРИЦА: Фундина (Премићи) Никољдан
▪ Дрекаловићи АНДРИЈЕВИЦА: Трепча Никољдан
Иликовићи
Петровићи ПОДГОРИЦА: Косор, Биоче; ЛЕСКОВАЦ: Петровац Никољдан
Ивановићи ПОДГОРИЦА: Подгорица (Подгорица, Маслине [Маслине, Поткрајница, Ново Село], Дољани [Златица, Мосор, Грм Дољански, Бурум], Зеленика), Врбица, Фундина, Медун (Доњи Медун), Косор, Сјенице, Видијење (Цварин), Рачице, Под Шкалицом, Ограђеница, На Цуке, Кости; ГОЛУБОВЦИ: Голубовци; БАР: Бар Никољдан
▪ ▪ Омербожовићи ТУЗИ: Омербожовићи; БАР: Бар муслимани
▪ ▪ Шутковићи

(делом Ивановићи)

ПОДГОРИЦА: Подгорица (Дољани), Кости; РОЖАЈЕ: Радетина Никољдан, у Радетини су муслимани
▪ ▪ ▪ Дрекаловићи ТУТИН: Весниће муслимани
▪ ▪ Човићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Стожер; МОЈКОВАЦ: Прошћење; АЛЕКСАНДРОВАЦ: Дашница Никољдан
▪ ▪ ▪ Смиљновићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Јабланово Никољдан
▪ ▪ Павловићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бихор Никољдан
▪ ▪ Пижурице КОЛАШИН: Веље Дубоко, Липово, Селишта; ШАВНИК: Доња Бијела Никољдан
▪ ▪ Миловановићи КУРШУМЛИЈА: Мачја Стена Никољдан
▪ ▪ Степићи КУРШУМЛИЈА: Крчмаре, Врани До Никољдан
Поповићи ПОДГОРИЦА: Убли, Подгорица (Дољани [Поткрш], Маслине [Поткрајнице, Маслине, Ново Село, Скоче]), Врбица, Медун (Доњи Медун, Горњи Медун), Доње Стравче, Фундина (Рашовићи), Пазариште, Ракића Куће; ГОЛУБОВЦИ: Балабани; БЕРАНЕ: Заостро; УЛЦИЊ: Зогање Никољдан
▪ ▪ Рашовићи ПОДГОРИЦА: Фундина (Рашовићи), Медун (Горњи Медун), Подгорица, Ракића Куће; ПЛАВ: Велика; УЛЦИЊ: Дарза Никољдан
▪ ▪ Томовићи МОЈКОВАЦ: Поља Никољдан
▪ ▪ Медуњани ГУСИЊЕ: Гусиње; ПЛАВ: Плав (Плав, Рудо Поље), Брезојевица муслимани
▪ ▪ Анђелићи БЕРАНЕ: Калудра Никољдан
▪ ▪ Божовићи БЕРАНЕ: Главаца, Кирикуће, Праћевац, Бастахе, Горажде, Заград; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Затон, Дубово, Бољанине, Растока, Срђевац, Ботурићи, Корита Никољдан
▪ ▪ Весковићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Костићи, Ивање муслимани
▪ ▪ Ђаловићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Ђаловићи (Ђаловићи, Дупљаци) Никољдан
▪ ▪ Драгићевићи
▪ ▪ ▪ Чампари БИЈЕЛО ПОЉЕ: Ђаловићи (Чампари) Св. Агатоник
▪ ▪ ▪ ▪ Бусарци КНИЋ: Кнић Св. Агатоник
▪ ▪ ▪ ▪ Милосављевићи КНИЋ: Грабовац Св. Агатоник
▪ ▪ Котлице ШАВНИК: Тимар Никољдан
▪ ▪ Ристићи ШАВНИК: Баре Никољдан
▪ ▪ Станићи ШАВНИК: Баре (Баре, Сировац); МОЈКОВАЦ: Прошћење Никољдан
▪ ▪ Тмушићи ШАВНИК: Баре Никољдан
▪ ▪ Рожајци
▪ ▪ ▪ Фетаховићи РОЖАЈЕ: Рожаје; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар муслимани
▪ ▪ ▪ Бећирагићи РОЖАЈЕ: Рожаје муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Адемовићи ТУТИН: Митрова муслимани
▪ ▪ ▪ Ганијићи
▪ ▪ ▪ ▪ Ганићи РОЖАЈЕ: Рожаје, Кољено; ПЛАВ: Плав; НОВИ ПАЗАР: Себечево, Нови Пазар муслимани
▪ ▪ ▪ Камберовићи
▪ ▪ ▪ ▪ Кардовићи РОЖАЈЕ: Рожаје; ТУТИН: Тутин муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Чолаковићи РОЖАЈЕ: Рожаје; ТУТИН: Драга, Мојстир, Чулије, Шпиљани муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Хаџићи РОЖАЈЕ: Рожаје муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Хамзагићи РОЖАЈЕ: Рожаје; ТУТИН: Тутин муслимани
▪ ▪ ▪ Хусовићи РОЖАЈЕ: Кољено муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Бачевићи РОЖАЈЕ: Сеошница (Бачевац) муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Хоџићи РОЖАЈЕ: Сеошница (Бачевац) муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Бачевци НОВИ ПАЗАР: Себечево муслимани
▪ ▪ ▪ Рамовићи
▪ ▪ ▪ ▪ Изберовићи РОЖАЈЕ: Лучице, Бишево муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Лучани РОЖАЈЕ: Лучице муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Ибрахимовићи ТУТИН: Језгровиће муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Лучичани ТУТИН: Језгровиће, Старчевиће муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Махмутовићи ТУТИН: Језгровиће муслимани
▪ ▪ ▪ ▪ Ризвановићи ТУТИН: Старчевиће муслимани
▪ ▪ ▪ Кучевићи СЈЕНИЦА: Жабрен муслимани
▪ ▪ ▪ Адемовићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Аљовићи ТУТИН: Ђерекаре, Тутин муслимани
▪ ▪ ▪ Ахметовићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Дестановићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Ибровићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Куртовићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Суљовићи
▪ ▪ ▪ ▪ Суљевићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Халиловићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Хусовићи ТУТИН: Ђерекаре муслимани
▪ ▪ ▪ Дуљевићи СЈЕНИЦА: Међугор муслимани
▪ Љаковићи
▪ ▪ Лаковићи ПОДГОРИЦА: Врбица, Медун (Доњи Медун); БАР: Добра Вода Никољдан
▪ Вуксановићи ПОДГОРИЦА: Биоче Никољдан
▪ Лазовићи ПОДГОРИЦА: Убли, Доње Стравче Никољдан
▪ Вукославовићи ПОДГОРИЦА: Биоче Никољдан
Чејовићи ПОДГОРИЦА: видети Матовиће и Мићковиће; УЛЦИЊ: Мартићи (Ћурјан) Никољдан, у Ћурјану су муслимани
▪ Матовићи

(делом Чејовићи)

ПОДГОРИЦА: Косор, Убли, Горње Стравче; ПОДУЈЕВО: Мердаре Никољдан
▪ Цамовићи ПОДГОРИЦА: Горње Стравче (Круоса) Никољдан
▪ ▪ Пауновићи Санковић/Мионица, Мердаре/Куршумлија Никољдан
▪ Божовићи ПОДГОРИЦА: Убли, Стравче, Подгорица Никољдан
▪ ▪ Мићковићи

(делом Чејовићи)

ПОДГОРИЦА: Безјово, Подгорица (Маслине [Маслине, Ново Село]), Видијење (Видијење, Цварин); БАР: Бар; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Затон Никољдан
▪ Павићевићи ПОДГОРИЦА: Убли, Мазаница, Горње Стравче (Брезојевице); УЛЦИЊ: Улцињ; ПЉЕВЉА: Пљевља; ГУСИЊЕ: Досуђе; ЛЕСКОВАЦ: Петровац Никољдан
▪ Прељевићи
▪ ▪ Прелевићи ПОДГОРИЦА: Косор, Убли (Прелевићи), Горње Стравче (Круоса), Доње Стравче, Бољев До, Голо Брдо, Подгорица (Подгорица, Маслине, Дољани), Ракића Куће; Лучице, Пипери; БЕРАНЕ: Беране; ПЕТЊИЦА: Љешница; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Затон; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар Никољдан
▪ ▪ ▪ Белојевићи ПОДГОРИЦА: Подгорица (Дољани) Никољдан
▪ Радевићи ПОДГОРИЦА: Косор Никољдан
Радоњићи ПОДГОРИЦА: Косор, Убли, Медун, Видијење (Смоковац, Видијење), Подгорица (Маслине, Дољани); ГОЛУБОВЦИ: Балабани, Голубовци; ТУТИН: Попе Никољдан
▪ ▪ Јоцовићи НИКШИЋ: Границе; ШАВНИК: Тушина; ПЉЕВЉА: Маоче Никољдан
▪ Љатићи ПОДГОРИЦА: Убли Никољдан
▪ Дедићи ПОДГОРИЦА: Убли Никољдан
Мијовићи ПОДГОРИЦА: Лијешта, Раћи, Биоче, Косор, Убли, Горње Стравче (Брезојевице); ГОЛУБОВЦИ: Матагужи, Голубовци; БАР: Бријеге; УЛЦИЊ: Дарза Никољдан, у Бријегама славе Ђурђевдан
▪ Беговићи ПЕЋ: Добри До Никољдан
Вишњићи* БИЈЕЛО ПОЉЕ: Црниш, Метањац муслимани
Дуровићи* БИЈЕЛО ПОЉЕ: Годуша муслимани
Мулићи* БИЈЕЛО ПОЉЕ: Годуша, Бијело Поље, Кукуље муслимани
Дрекаловићи* УЖИЦЕ: Каран Никољдан
Чивовићи* ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Рудник (Прлине) Никољдан
Вучковићи* СМЕДЕРЕВО: Водањ Стевањдан
Шарчевићи* БАТОЧИНА: Баточина Никољдан
Рабасовићи* БАЈИНА БАШТА: Солотуша Никољдан
▪ Милетићи БАЈИНА БАШТА: Солотуша Никољдан
▪ ▪ Благојевићи БАЈИНА БАШТА: Солотуша Никољдан
▪ Александровићи БАЈИНА БАШТА: Солотуша Никољдан
Гентићи* БАЈИНА БАШТА: Солотуша, Гола Глава Никољдан
▪ Стаменићи БАЈИНА БАШТА: Обајгора Никољдан
▪ Филиповићи БАЈИНА БАШТА: Солотуша Никољдан
Бонкећи (Bonkeq)
Ђокићи (Gjokaj) ТУЗИ: Мужечк Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Дацићи (Dacaj) ТУЗИ: Мужечк Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Никђерковићи (Nikgjerkaj)
▪ Ђољевићи (Gjolaj) ТУЗИ: Мужечк Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Николићи (Nikollaj) ТУЗИ: Мужечк, Цијевна Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Никмараши (Nikmarash)
▪ Љуљници (Lulnik)
▪ ▪ Араповићи (Arapaj) ТУЗИ: Никмараш Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
▪ ▪ Маргиљићи (Margilaj) ТУЗИ: Никмараш Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
▪ ▪ Грађевићи ПОДГОРИЦА: Подгорица муслимани
▪ Ђељошевићи (Gjeloshaj) ТУЗИ: Никмараш Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
▪ Ђурашевићи (Gjurashaj) ТУЗИ: Никмараш Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Дукићи (Dukaj) ТУЗИ: Будза Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Ђуравчевићи (Gjuravçaj) ТУЗИ: Будза Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
▪ Пјетровићи ГУСИЊЕ: Гусиње, Доља муслимани
▪ Цурановићи (Curanaj) ГУСИЊЕ: Вишњево Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Чунговићи (изумрли) ТУЗИ: Стјепово Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Ђекићи (Gjekaj) ТУЗИ: Стјепово Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Дедивановићи (Dedivanaj) ТУЗИ: Стјепово Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Ђоновићи (Gjonaj) ТУЗИ: Стјепово Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Љуцовићи (Lucaj) ТУЗИ: Стјепово Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Никочевићи* ГУСИЊЕ: Гусиње, Крушево, Доља, Досуђе (Заграђе) муслимани
Луцевићи* ГУСИЊЕ: Гусиње, Крушево муслимани
Фератовићи* ГУСИЊЕ: Гусиње; ПЛАВ: Војно Село (Будовица) муслимани
Ђешевићи* ПЛАВ: Плав, Брезојевица муслимани
Кусићи* ПЛАВ: Плав муслимани
Џукелићи
Џукелићи
▪ Вуљевићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Лазорце) Никољдан
▪ ▪ Нововићи КУРШУМЛИЈА: Васиљевац, Мачја Стена Никољдан
▪ ▪ Тошовићи ПОДУЈЕВО: Мировац, Хртица Никољдан
▪ ▪ Митровићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Лазорце); УЛЦИЊ: Бриска Гора Никољдан
▪ Ђонлекићи (Gjonlekaj) ТУЗИ: Стјепово Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)
Перишићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Лазорце) Никољдан
▪ Џукеле БИЈЕЛО ПОЉЕ: Ораховица, Љешница (Доња Љешница), Бојишта, Јабучно, Радојева Глава, Ивање, Кичава; МОЈКОВАЦ: Лепенац, Жари; ПРИЈЕПОЉЕ: Брвине муслимани
▪ ▪ Џукелићи ГУСИЊЕ: Гусиње муслимани
Никићи и Нуцуловићи (Nuculaj)
Никићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Лазорце), Подгорица (Маслине [Ново Село]), Кржања; БАР: Бар; УЛЦИЊ: Зогање; ТУЗИ: Владни Јесењи Јовањдан
Пајовићи ПОДГОРИЦА: Орахово (Лазорце), Ракића Куће, Подгорица; УЛЦИЊ: Мал Бриња, Зогање Јесењи Јовањдан
▪ ▪ Ораховци ТУЗИ: Владни муслимани
Нуцуловићи (Nuculaj) ТУЗИ: Коћи; УЛЦИЊ: Зогање Св. Антоније
▪ Уљићи (Ulaj) ТУЗИ: Коћи Св. Антоније
▪ ▪ Реџићи ПЛАВ: Плав (Плав, Рудо Поље), Брезојевица муслимани
▪ Реџовићи ПЕШТЕР муслимани
Мартинићи-Љухари
Ђољевићи (Gjolaj) ПОДГОРИЦА: Фундина (Љухари, Какаричка Гора) Никољдан
Перковићи (Perkaj) ПОДГОРИЦА: Фундина (Љухари, Какаричка Гора) Никољдан
Муховићи (Muhaj) ПОДГОРИЦА: Фундина (Љухари, Какаричка Гора) муслимани
Шабовићи ГУСИЊЕ: Гусиње; ПЛАВ: Плав, Богајиће, Метех, Горња Ржаница; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Журена (Брестовик) муслимани
▪ Феровићи ПЛАВ: Плав муслимани
Пераловићи
Пераловићи ПОДГОРИЦА: Косор, Подгорица Никољдан
▪ Кулићи ПОДГОРИЦА: Подгорица; ТУЗИ: Владне Никољдан
▪ Коленовићи ГУСИЊЕ: Гусиње, Коленовићи, Крушево, Грнчар (Грнчар, Лази) муслимани
Нилејићи
Нилевићи ПОДГОРИЦА: Безјово, Подгорица Никољдан
▪ Радовановићи ПОДГОРИЦА: Подгорица Никољдан
▪ Ристовићи ПОДГОРИЦА: Подгорица Никољдан
▪ Бојовићи ГУСИЊЕ: Грнчар, Доља Никољдан
▪ Радовићи НЕВЕСИЊЕ: Братач, Доња Бијења Никољдан
Љуце БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бијело Поље, Љешница (Горња Љешница), Равна Ријека (Крушево, Равча Поље), Острељ (Побрњица), Мајсторовина (Дио, Прибиловићи), Пали; ПЉЕВЉА: Катун, Нанге муслимани
▪ ▪ Никшићи НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар муслимани
Бакечевићи
Бакечевићи ПОДГОРИЦА: Косор Никољдан
▪ Ђељошевићи (Gjeloshaj) ТУЗИ: Коћи Антоновдан
Пуришићи
Пуришићи ТУЗИ: Коћи Антоновдан
Ивановићи (Иванај) ТУЗИ: Коћи Антоновдан
Јововићи
Јововићи ПОДГОРИЦА: Момче, Кржања (Горња Кржања), Подгорица; ДАНИЛОВГРАД: Даниловград Никољдан
▪ Аџиманићи Никшић муслимани
Јокановићи-Доброшани
Јокановићи ПОДГОРИЦА: Врбица, Подгорица (Подгорица, Дољани, Маслине), Медун (Доњи Медун) Никољдан
▪ Гашовићи (Gashaj) ТУЗИ: Бенкај Мала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Лапи

Лапчевићи АЛЕКСАНДРОВАЦ: Рокци Никољдан
Напомене:
Презиме – братство за које је утврђено да припада роду Куча
Место – место из ког потиче тестирани припадник братства
Слава – слава коју слави тестирани припадник братства
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.
* братства која нису у родословима великих родова
Поједини званични називи се разликују од народних: Криви До је званично Цвилин, Мужечка је званично Мужечк, Бањкани су званично Бенкај, Дељани су званично Дељај, Раћеси су званично Раћи.

За поједина братства која према предањима потичу из Куча је утврђено да су генетички сродни братствима из матице, иако немају предање о сродству ни са једним садашњим братством из Куча.

Братство Насеља Слава

Балијагићи
потичу из Требаљева код Колашина, а према предању су пореклом из Куча

Балијагићи МОЈКОВАЦ: Лепенац муслимани
Цаме ПРИЈЕПОЉЕ: Брвине, Бродарево муслимани

Бекташевићи и Зећировићи
према једном предању потичу из Анадолије, а према другом из Куча

Бекташевићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Лахоло, Недакуси, Расово; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар муслимани
Зећировићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Лахоло; ПЕЋ: Витомирица муслимани

Кучевићи
према предању су пореклом из Куча

Кучевићи ТУТИН: Радуша муслимани

Маџгаљи
потичу из Доњег Колашина, где су према једном предању дошли са Маџгаљевог брда у Кучима

Маџгаљи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Љешница (Доња Љешница), Недакуси; НОВИ ПАЗАР: Рајиновићка Трнава (Доња Трнава), Нови Пазар муслимани

Меховићи
према предању су пореклом из Куча

Меховићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бор, Понор, Затон, Годијево, Лозна, Црхаљ, Радманци, Негобратина, Костеница муслимани

Планићи
према предању потичу из Плане код Колашина, а даљим пореклом са Медуна

Планићи ПРИЈЕПОЉЕ: Поток муслимани

Раџаматовићи/Реџаматовићи/Реџематовићи
према предању су пореклом из Коћа

Реџематовићи ПЛАВ: Прњавор, Метех (Комарача) муслимани
Напомене:
Презиме – братство за које је утврђено да припада роду Куча
Место – место из ког потиче тестирани припадник братства
Слава – слава коју слави тестирани припадник братства
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.
* братства која нису у родословима великих родова

 

Поред братстава из Куча и оних која потичу из овог племена, за поједина братства се такође испоставило да припадају роду Куча иако немају такво предање.

Братство Насеља Слава

Адиловићи
према предању пот* братства која нису у родословима великих родоваичу из Борја код Кукса у Албанији

Адиловићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бистрица, Журена (Брестовик), Корита (Личине), Бијело Поље муслимани
Текбаши ИСТАНБУЛ: Истанбул муслимани

Алијагићи
према предању потичу из Гусиња

Алијагићи
▪ Гусињци
▪ ▪ Гусинци БИЈЕЛО ПОЉЕ: Јабланово, Костеница; СЈЕНИЦА: Шоља; ТУТИН: Долово; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар муслимани
▪ Гусињани РОЖАЈЕ: Ибарац муслимани

Аломеровићи
према предању потичу од Булатовића из Липова код Колашина, што је генетички оборено

Аломеровићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Граб, Бијело Поље; ПРИЈЕПОЉЕ: Заступ, Оштра Стијена муслимани

Бакићи-Топличани
према предању потичу од Васојевића-Новаковића-Бакића

Бакићи КУРШУМЛИЈА: Добри До Аранђеловдан

Бандери и Цириковићи
према предању потичу из Анадолије

Бандери
▪ Смајлевићи ПЛАВ: Плав муслимани
Цириковићи ПЛАВ: Скић муслимани
▪ Ђутовићи ПЛАВ: Плав муслимани
Олевићи ПЛАВ: Плав муслимани
▪ Мулковићи ПЛАВ: Скић муслимани

Гашићи
према предању потичу из Поповог поља

Гашићи ПЕЋ: Лабљане Аранђеловдан

Дердемези
потичу из Мојстира у Бистрици, а према предању су пореклом из околине Колашина

Дердемези СЈЕНИЦА: Гргаје; ТУТИН: Радуша муслимани

Каљићи
према предању потичу од Бјелопавића-Митровића-Калезића

Калићи ПЉЕВЉА: Ђурђевића Тара; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Гранчарево, Кичава, Граб, Томашево, Чоклије, Папе, Лијеска, Потрк (Обод), Љешница (Доња Љешница) муслимани
▪ Хелдићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Мојковац, Лепенац, Потрк (Обод) муслимани
▪ Ланићи непознато муслимани
▪ Жарени непознато муслимани
▪ Чоковићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Церово (Чоковићи), Мајсторовина (Прибиловиће), Јабучно, Оклади, Зминац, Затон муслимани
▪ Гезовићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Љешница (Горња Љешница), Јабучно, Оклади муслимани
▪ Рачићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Потрк (Обод), Љешница (Доња Љешница) муслимани
▪ Купусари МОЈКОВАЦ: Жари (Обод) муслимани
▪ Хасићи
▪ ▪ Ибрахимовићи МОЈКОВАЦ: Жари (Обод); ЛЕПОСАВИЋ: Врачево (Каљин) муслимани
Реџовићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Ивање муслимани
▪ Колашинци ТУТИН: Лукавица муслимани

Каришици
према предању потичу од Васојевића

Каришици БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бијело Поље, Ботурићи; СЈЕНИЦА: Захумско, Тријебине; НОВИ ПАЗАР: Мухово (Доње Мухово), Трнава (Велика Трнава), Нови Пазар Митровдан у Бијелом Пољу, у осталим местима су муслимани

Каровићи
према предању потичу из Колашина

Каровићи
Тарићи СЈЕНИЦА: Кладница муслимани

Качапори
према предању потичу из Рожаја и су сродни Курпејовићима који су из Мораче
(постоји и мишљење, испоставиће се тачно, да су из Куча)

Качапори ТУТИН: Орље, Муровац, Комине; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар муслимани
▪ Муратовићи ТУТИН: Орље муслимани
▪ Мустафићи ТУТИН: Орље муслимани
▪ Авдовићи ТУТИН: Муровац муслимани
▪ Хамидовићи НОВИ ПАЗАР: Кожље муслимани
▪ Рагиповићи ТУТИН: Орље муслимани

Љаљевићи
према предању потичу од Букумира-Љаљовића, што је генетички оборено

Љаљевићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Церово, Припчићи (Припчићи, Љетине), Радојева Глава, Стевановац (Сига) муслимани
Бихорци ТУТИН: Делимеђе муслимани
▪ Банде БИЈЕЛО ПОЉЕ: Кукуље, Љешница (Горња Љешница) муслимани
▪ ▪ Бандићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Мојстир (Доњи Мојстир); ПЕЋ: Радавац; ИСТОК: Ковраге муслимани

Љумићи
потичу из Сјенице, а према предању су пореклом из Љуме у Албанији

Смајовићи СЈЕНИЦА: Дражевиће муслимани

Мартиновићи
према предању потичу од Орловића-Мартиновића и живели су у Колашину

Мартиновићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бијело Поље, Љешница (Горња Љешница, Доња Љешница), Кукуље, Церово, Мајсторовина (Дио), Оклади, Ресник, Лознице, Павино Поље, Соколац, Коврен, Чокрлије, Побретићи, Корита; ПЉЕВЉА: Косаница, Ђурђевића Тара; РОЖАЈЕ: Буковица; СЈЕНИЦА: Бољаре; ТУТИН: Долово, Радуша муслимани
Фехратовићи НОВИ ПАЗАР: Чашић Долац (Брезовица), Муровце муслимани

Миливојевићи
према предању потичу из Старе Србије

Миливојевићи ЛЕПОСАВИЋ: Јариње (Горње Јариње), Бербериште Ђурђевдан

Мујовићи
непознатог су порекла

Мујовићи ТУТИН: Јаребице муслимани

Плазинићи
непознатог су порекла

Плазинићи ЛУЧАНИ: Губеревци Никољдан

Премовићи
према предању потичу из Братоножића

Премовићи ЛЕПОСАВИЋ: Лешак Митровдан

Радевићи-Мезгаљани
према предању потичу од Васојевића-Новаковића-Радевића из Лијеве Ријеке

Радевићи БЕРАНЕ: Мезгаљи Аранђеловдан

Радоњице
непознатог су порекла

Радоњице НОВИ ПАЗАР: Горанџа муслимани

Рамови
непознатог су порекла

Рамови ГУСИЊЕ: Мартиновићи муслимани

Рахићи
према предању потичу од Васојевића-Рајевића-Лопаћана-Ђукића, што је генетички оборено

Рахићи СЈЕНИЦА: Тријебине муслимани

Салиховићи
непознатог су порекла

Салиховићи НОВИ ПАЗАР: Дољани муслимани
Дољанци НОВИ ПАЗАР: Пожега муслимани

Скарепи
према предању потичу од Шаљана из Скарепаче код Рожаја

Скарепи ТУТИН: Покрвеник муслимани

Токовићи
према предању потичу од Зорнића из Кладнице код Сјенице, што је генетички оборено

Токовићи СЈЕНИЦА: Врсјенице муслимани

Трипковићи
непознатог су порекла

Трипковићи ТРСТЕНИК: Стопања Алимпијевдан

Хаџибулићи
према предању потичу од турског официра и досељени су из Ровачког Требаљева

Хаџибулићи ТУТИН: Суви До; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар; РОГАТИЦА: Бегзадићи; СРЕБРЕНИЦА: Пећишта; САРАЈЕВО: Сарајево муслимани
Напомене:
Презиме – братство за које је утврђено да припада роду Куча
Место – место из ког потиче тестирани припадник братства
Слава – слава коју слави тестирани припадник братства
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.

Поједина братства из самог племена Куча, као и већа муслиманска братства са севера Црне Горе која имају предања о пореклу из Куча, највероватније такође припадају роду Куча. За сва досада тестирана братства која важе за староседелачка у Кучима се испоставило да припадају истоименом роду, тако да се основано може претпоставити да исто важи и за преосталих пар братстава која нису до сада тестирана.

Братство Насеља Слава

Аличковићи и Бегановићи

Аличковићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Побретићи, Долац (Медише); МОЈКОВАЦ: Лепенац, Жари (Обод) муслимани
Бегановићи БЕРАНЕ: Бабино (Подрађе); БИЈЕЛО ПОЉЕ: Пода (Биоча), Затон, Ивање, Дубово, Сипање, Лозна, Стубо муслимани

Бабаји

Бабајићи/Бабаићи (раније Бабаји) БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бабаићи, Павино Поље, Граб, Муслићи, Чокрлије; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бијело Поље; ПРИЈЕПОЉЕ: Заступ, Комаран муслимани
▪ Ибричевићи НИКШИЋ: Никшић муслимани

Бакије, Кадићи и Џоговићи

Бакије БИЈЕЛО ПОЉЕ: Пода (Биоча), Затон муслимани
Кадићи ГУСИЊЕ: Гусиње муслимани
Џоговићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Лахоло, Журена, Јабучно, Пећарска (Ушановићи) муслимани

Ђуровићи

Ђуровићи РОЖАЈЕ: Грижица, Башча; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Лозна Никољдан
▪ Милетићи КУРШУМЛИЈА: Куршумлија Никољдан

Колићи

Колићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Кукуље, Припчићи (Љетине), Церово (Запоточје, Церово), Јабучје, Оклади, Бијело Поље, Миоче, Добраково, Гранчарево, Пода (Биоча); ТУТИН: Рудинија, Радуша муслимани

Муслићи

Муслићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Муслићи, Кичава, Граб, Стожер, Шаховићи, Чокрлије; РОЖАЈЕ: Грахово муслимани

Премтићи

Премтићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Дубово (Јасен); БЕРАНЕ: Савин Бор муслимани

Џокићи

Џокићи (званично Миловићи којима су се прибратили) ПОДГОРИЦА: Безјово Никољдан

Шаховићи

Шаховићи БИЈЕЛО ПОЉЕ: Томашево муслимани
Напомена:
Поједина насеља су променила називе између 1913. и 1941. године. Шаховићи су преименовани у Томашево, а Вранштица у Муслиће.

Породице које се везују за братства рода Куча

За поједина братства која имају предања о пореклу од братстава која припадају роду Куча се испоставило да то ипак није случај.

Агићи (R1b-FT140430) су муслимански род из Бишева код Рожаја. Чешће се називају Фејзагићима по родоначелнику Фејзи Агићи за кога се сматра да потиче из Бачевца и да је сродан тамошњим Кучима који имају предање да потичу од Поповића из Медуна који су грана Дрекаловића-Иликовића. За разлику од Куча из Бачевца и Рожаја који заиста припадају роду Куча, то није случај са Фејзагићима који не припадају роду Куча. Деле се на Омеровиће, Муковиће, Реџовиће и Чоловиће.

Алићи, Кујовићи и Хоџићи (R1b-BY38894) су сродна муслиманска братства из околине Бијелог Поља која према предању потичу од Мицановића из Пљеваљске области. Како се за Мицановиће сматра да потичу од Мрњавчића из Куча, предање ових братстава из околине Бијелог Поља вероватно није тачно јер би Мицановићи требало да припадају роду Куча.

Барјактаровићи (I2-A427) из Петњика и Калудре у Васојевићима према предању потичу од Поповића са Медуна који су грана Дрекаловића-Иликовића. С обзиром да Барјактаровићи нису генетички сродни Поповићима, споменуто предање се може одбацити. Од Барјактаровића потичу муслимани Дудићи из Биохана код Тутина. Барјактаровићи славе Никољдан.

Драгошевићи (E-FT104106) из Грахова према већини предања потичу од Дрекаловића из Куча. Њихов родоначелник Драгоје (или Драгош, зависно од извора) се због убиства Турчина након увреде на прослави крсне славе Св. Никола избегао најпре на Чево у Озринићима, а одатле са породицом долази испод Дврсника у Кривошијама где је погинуо у свађи са хајдуцима. Његова жена са четири сина одлази на Граховско поље, а како им Матаруге нису дозволе да се тамо насели, одлазе у Клобук. Даковићи, који су се одвојили од Вујачића у првој половини 19. века, имају предање да су од Шороја Булајићи, од Бороја Вујачићи, а имена преостале браће не знају. Булајићиимају предање да су од Шороја Вујачићи, од Бороја Булајићи, од Луке Вучетићи и Маја Вујовићи и Радовићи у Херцеговини. Од свих споменутих братставаједино Радовићи из Невесиња као и Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, на основу чега се може закључити да је предање Драгошевића о пореклу само делимично тачно и да је дошло до прибраћивања. По свој прилици су досељени Радовићи из Куча донели то предање које су прихватили старинци са којима су живели. Сви славе Никољдан.

Кликовци (R1a-YP417) у Махали и другим селима у Зети су према устаљеном предању од Вујошевића из Подграда у Орахову који су грана Мрњавчића, док постоји и мање прихваћено предање по коме потичу од Тихомира. Како је за Кликовце установљено да за разлику од Вујошевића не припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да Кликовци ипак потичу од Тихомира досељених у Орахово. Огранак Кликоваца су Радовићи из Матагужа у Зети. Оба братства славе Ђурђиц.

Лаковићи и Томановићи (E-FT104106) из Малих Цуца према предању које је забележено почетком 20. века такође потичу од Дрекаловића, али за разлику од Драгошевића, имају нешто прецизније предање и сматрају да су њихови родоначелници Лако и Средан од братства Љаковића. Од Лака потичу Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи, а од Стева потичу Томановићи. Међутим, према предању које је забележено свега две деценије раније крајем 19. века, Мало-Цуце воде порекло од Лака Медуњанина Куча који је због турског насиља са четири сина избегао из Куча и населио се у Риђанима код Никшића. Одатле су прешли у Броћанац у Никшићким Рудинама где се такође нису дуго задржали. Лако је са синовима Станојем (кога су по оцу такође звали Лако) и Срданом прешао у Трњине и њих су Лаковићи и Томановићи. Трећи Лаков син је отишао у Херцеговину и од њега су Делибашићи и Радовићи, а четврти је отишао у Грахово и од њега су Вујачићи. Како је предање о пореклу Мало-Цуца од Дрекаловића оборено, сличност презимена Љаковић и Лаковић јер највероватнији разлог настанка овог нетачног предања. Старије предање о њиховом сродству са Драгошевићима из Грахова се испоставило као тачније. Исељених Лаковића има у Голији, Никшићким Рудинама и Пјешивцима. Сви славе Никољдан.

Мекићи-Колашинци (I2-S17250) су муслиманско братство које је почетком 20. века живело у Стричини и Папама у Доњем Колашину где су се доселили из Колашина након ослобођења 1878. године. Према предању потичу од Меке капетана који је од Ђурђевића који су грана Мрњавчића. С обзиром на хаплогрупу Мекића, то предање се може одбацити.

Милачићи (I1-Y51867) из Куча према предању потичу од седмог сина Илика, родоначелника Иликовића који су грана Дрекаловића. Њега је према том предању у ванбрачној вези са Иликом родила Милача по којој се презивају. Међутим, са муслимане Калаче из истоименог села код Рожаја који према предању потичу од Милачића је утврђено да не припадају роду Куча. Како и Милачићи сматрају да Калачи потичу од њих, највероватније ни они не припадају роду Куча. Милачићи славе Никољдан.

Нурковићи (J2a-Z2177) су муслиманско братство из Сеошнице код Рожаја које према предању потиче од Нурка Храстодера из Бихора, док Храстодери сматрају да потичу од Дрекаловића. Међутим, оба предања су оборена, тако да не само што Храстодери не потичу од Дрекаловића, већ ни Нурковићи нису сродни Храстодерима.

Ћемани (R1b-FT140430) су муслиманско братство из Горње Врбице у Бихору које према предању потиче од Поповића из Медуна који су грана Дрекаловића-Иликовића. Како Ћемани не припадају роду Куча, већ су генетички сродни Агићима из околине Рожаја, поменуто предање се може одбацити.

Храстодери (R1b-BY53973), односно Растодери како се данас презивају, су муслиманско братство из Радманаца и Савиног Бора у Бихору. Према устаљеном предању потичу од Дрекаловића из Куча, док према другом предању потичу од Петровића из Дупила који су старином из Врања у Зети. За тестираног Растодера из Савиног Бора је утврђено да припада грани E-BY3880, за разлику од осталих тестираних Растодера, као и да нема ближе сроднике у Црној Гори.

Генетички профил рода

Кучи припадају грани чији је генетички низ следећи:
E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018>S2979>Z16659
    >Y3183>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припадност рода Куча грани BY165837 је установљена на FTDNA крајем октобра 2018. године на основу детаљних ДНК анализа резултата тестираних Божовића из Затона код Бијелог Поља и Томовића из Поља код Мојковца који деле укупно 20 СНП-ова за које тренутно није могуће утврдити редослед настанка. У међувремену су дубљи тест урадила и тројица муслимана са севера Црне Горе који припадају овом роду, а то су Зећировић из Витомирице код Пећи (родом из Лахола код Бијелог Поља), Реџематовић из Прњавора код Плава и Радончић из Гусиња. Старост ове гране (TMRCA) је на YFull стаблу у октобру 2021. године на основу резултата поменуте петорице процењена на 550 година, што је заправо процена када је живео заједнички предак ових тестираних. Старост BY168279 гране је на YFull стаблу процењена на 1250 година, а она поред млађе гране којој припадају Кучи, има и другу млађу грану Y187415 којој припадају два Албанца са севера Албаније, од којих је један из области Курбин.

Најближи сродници Куча међу Србима судећи по хаплотиповима су братства из Велишевца код Љига која славе Стевањдан, као и Јекић из Грабовца Банског код Петриње и Торбица из Кистања са истом славом. Међутим, ова братства нису СНП профилисана, а без тога је немогуће рећи да ли такође припадају истој грани као Кучи. Када су у питању даљи сродници ван српског етничког простора, то су један тестирани из Архангелске области у Русији и један тестирани из Јужне Каролине који припадају још увек неутврђеним подгранама Z16661.

Модални хаплотип Куча на 111 маркера по FTDNA редоследу је приказан у следећој табели.

DYS393 DYS390 DYS19 DYS391 DYS385 DYS426 DYS388 DYS439
13 25 13 10 16-17 11 13 12
DYS389i DYS392 DYS389ii DYS458 DYS459 DYS455 DYS454 DYS447
13 11 31 17 9-9 11 11 25
DYS437 DYS448 DYS449 DYS464 DYS460 YGATAH4 YCAII DYS456
14 20 34 14-16-17-17 9 11 19-21 16
DYS607 DYS576 DYS570 CDY DYS442 DYS438 DYS531 DYS578
12 20 18 32-34 11 10 10 8
DYF395S1 DYS590 DYS537 DYS641 DYS472 DYF406S1 DYS511 DYS425
15-15 8 11 10 8 12 10 0
DYS413 DYS557 DYS594 DYS436 DYS490 DYS534 DYS450 DYS444
23-24 18 11 12 12 18 7 12/13
DYS481 DYS520 DYS446 DYS617 DYS568 DYS487 DYS572 DYS640
23 18 12 13 12 14 11 11
DYS492 DYS565 DYS710 DYS485 DYS632 DYS495 DYS540 DYS714
11 11 34 15 8 15 11 23
DYS716 DYS717 DYS505 DYS556 DYS549 DYS589 DYS522 DYS494
27 19 14 12 12 10 12 9
DYS533 DYS636 DYS575 DYS638 DYS462 DYS452 DYS445 YGATAA10
12 11 10 11 12 31 10 13
DYS463 DYS441 YGGAAT1B07 DYS525 DYS712 DYS593 DYS650 DYS532
19 14 12 10 19 16 19 12
DYS715 DYS504 DYS513 DYS561 DYS552 DYS726 DYS635
23 13 14 16 23 14 23
DYS587 DYS643 DYS497 DYS510 DYS434 DYS461 DYS435
18 12 14 17 9 12 11
Географска присутност рода

Род Куча је највише присутан у истоименом племену где чини преко 90% становништва. Овај род на племенској територији, укључујући и ужа племена Коћи и Затријебач, не чини апсолутну већину једино у четири насеља која званично имају тај статус: Раћи, Коћи, Бањкани (Бенкај) и Дељани (Делај). Племенско седиште је у Ублима, месту које је уз Орахово и Фундину највеће у овом племену. У периоду након Другог светског рата су кучка насеља Дољани и Маслине постала најнасељенија јер се налазе у непосредној близини Подгорице којој су 60-их година 20. века и припојена. Братства која припадају овом роду су веома бројна у Плавско-Гусињској области, Бихору, Рожајској области и Пештеру где су припадници овог рода највећим делом муслимани, а исламизирани Кучи су били врло бројни и у Пљеваљској области и Доњем Колашину све до 20-их година прошлог века када је завршен процес исељавања у Турску који је започет након Балканских ратова. Исељених братстава која према предањима потичу од братства која припадају овом роду у већем броју има у Васојевићима, Доњој Морачи и Зети.

На следећој карти су приказани сви родови из Куча према народним предањима 1913. године који су чинили апсолутну већину становништва на одређеним просторима у Црној Гори, а за већину ових родова се касније испоставило да су заправо чине један велики род Куча.

Родови из Куча у Црној Гори 1913. године према народним предањима

Када се претходна карта упореди са картом распрострањености рода Куча, јасно се може видети због чега су Кучи најбројнији род у Црној Гори, за разлику од Дрекаловића и Мрњавчића појединачно.

Род Куча у Црној Гори 1913. године према народним предањима, историјским подацима и ДНК резултатима

Фотографије подручја матичног предела рода

Бардањи, Google Street View
Безјово, Google Street View
Убли, Google Street View
Горње Стравче, Google Street View
Брскут, Google Street View

Истакнути припадници рода

Из рода Куча је проистекло доста истакнутих личности о којима би се могло доста писати, међутим овде ће бити речи само о неколико најпознатијих припадника овог рода.

Лале Дрекалов (16. век-17. век) – кучки војвода у првој половини 17. века и предак свих Дрекаловића. Његов отац Дрекале такође је био кучки војвода који је на том месту наследио свог таста Жија Пераловог. Као што је већ споменуто, Марјан Грбичић Болица 1614. године спомиње Лала Дрекаловог као једног од двојице војвода ратоборног племена Куча Албанаца. Лале се женио два пута – прва жена му је била Албанка из Кастрата, а друга Српкиња из Братоножића која је била сестра или ћерка братоношког војводе Пеја Станојева. Другом женидбом Лале у договору са митрополитом цетињским Рувимом прелази у православље, а након тога је огромнна већина католика у Кучима, сем у Затријепчу и Коћима, следила његов пример. Са првом женом је имао сина Вука који је био католик и који се одселио са мајком у Кастрате, а касније прешао у Подгорицу и прешао на ислам, а синове Вујоша, Илика, Чеја и Мија је добио са другом женом. Слободно се може рећи да је одлука војводе Лала да пређе на православље најдалекосежнија у историји Куча јер су након тога, са изузетком ужих племена Затријепча и Коћа, Кучи постали већински српско православно племе. Да је Лале којим случајем остао католик, Кучи би данас највероватније и данас већински били не само католици, већ и Албанци.

Васа Чарапић (1770-1806) – војвода Грочанске нахије и војсковођа устаничке Србије познат и као Змај од Авале. Рођен је у подавалском селу Бели Поток, а Чарапићи из тог села су према предању пореклом од истоименог братства из Убаоца у Кучима који су грана Дрекаловића-Вујошевића. Због тога што славе Ђурђевдан, постоји и мишљење да потичу од дробњачких Чарапића. Презиме су према предању добили тако што је њихов предак случајно убио пса од неког Турчина, па кад му је плаћао накнаду, новац је послао у чарапи због чега су прозвани Чарапићима. Васа Чарапић је као фрајкор (припадник аустријске добровољачке милиције састављене од Срба) учествовао у  Аустријско-турском рату 1788–1791 када је привремено ослобођено подручје око Велике Мораве познатије као Кочина Крајина. Том приликом се истакао великим јунаштвом звог чега је на нахијској скупштини изабран за кнеза грочанске нахије. Избегао је сечу кнезова 1804. године, али Турци су му том приликом убили брата Марка након чега Васа одлази у хајдуке. Од почетка је учествовао у Првом српском устанку у коме је био један од главних војсковођа и најоданијих сарадника вожда Карађорђа. На Васин наговор, Карађорђе одлучује да нападне Београд, иако већина устаничких првака није веровала у успех. Васа је са 3000 устаника предводио напад 29. новембра 1806. године, а тешко је рањен куршумом пред Стамбол-капијом када је повиком “За мном, браћо!” започео јуриш на турске положаје. Умро је истог дана у Карађорђевом шатору, а по сопственој жељи је сахрањен у манастиру Раковица. По наредби краља Петра 1910. године подигнут му је споменик у Београду, а улица у строгом центру Београда која води од Народног позоришта до Калемегдана је названа по њему. Васа је био познат је био по великој нетрпељивости према Турцима, а у народу је упамћен пре свега по великом јунаштву и херојској погибији приликом ослобађања Београда.

Васа Чарапић

Марко Миљанов Поповић (1833-1901) – кучки и црногорски војвода и народни књижевник. Рођен је у Медуну у Кучима, матици Поповића који су грана Дрекаловића-Иликовића. Као перјаник улази у службу књаза Данила 1856. године, исте године када је извршена друга похару Куча, неделу црногорске војске о којем је војвода Марко касније писао у делима осуђујући злочине који су тада почињени против Куча. Истакао се јунаштвом у многим борбама против Турака, а књаз Никола га је наградио положајем судије. Због рада на присаједињењу Куча Црној Гори, за његову главу су Турци расписали награду. Изабран је у Црногорски сенат 1874. године који ће касније постати Државни савјет. Командовао је црногорском војском у чувеној бици на Фундини 1876. године када су турци претрпели тежак пораз, а Кучи у потпуности ослобођени од турске окупације. Након оштрог сукоба са књазом Николом, 1882. године напушта Државни савјет и враћа се у родни Медун. Иако је до тада био неписмен, као и скоро све тадашње војводе из Црне Горе, почиње да се бави књижевношћу након што је научио да чита и пише. Иако његов стил писања није имао неку велику литерарну вредност, његова дела су по значају одмах након Његошевих. Његов стил писања је био фактографски, тако да се држао чињеница често наводећи изворе. Најпознатија дела су му “Примјери чојства и јунаштва”, “Племе Кучи у народној причи и пјесми” и “Живот и обичаји Арбанаса”. У првом раду је препричао бројне анегдоте из свакодневног живота Црногораца којима је изнад свега идеализовао моралне вредности, док је његов рад о Кучима један од најзначајнијих о овом племену. Књигом о Арбанасима је покушао да Србима приближи овај народ и истакне пре свега њихове добре особине. Увек је са поносом истицао своје српство, а тако је васпитавао и своје три ћерке од којих је Милица Миљанов као добровољац учествовала у борбама током целог Првог светског рата. Војвода Марко се у историјским изворима углавном наводи по имену оца, а не по презимену, због чега се често погрешно сматра да се презивао Миљанов.

војвода Марко Миљанов Поповић

Душко Вујошевић (1959-) – најуспешнији кошаркашки тренер у историји КК Партизан. Рођен је у Подгорици, а његова породица потиче од Вујошевића из Куча. Од своје пете године живи у Београду. У домаћим клупским такмичењима је са Партизаном освојио 12 титула првака државе и 5 националних купова, док је у регионалној АБА лиги освојио 5 титула првака. На европским такмичењима је освојио Куп Радивоја Кораћа са Партизаном (1989) и титулу првака Европе са јуниорском репрезентацијом Југославије (1988). Тренирао је више клубова у инсторанству, између осталих и ЦСКА из Москве, али у више наврата се враћао у Партизан. Водио је репрезентацију Црне Горе од 2007. до 2010. године у периоду након отцепљења. Од 2011. до 2015. је упоредо са тренерским послом обављао и функцију председника ЈСД Партизан. Против свог матичног клуба је поднео тужбу због неисплаћених дуговања 2017. године због чега су блокирани рачуни клуба. Познат је по оштром језику и честим испадима на терену. Истиче се по југословенству и осуди национализма, и то пре свега српског, као и ставу да је Србија највише одговорна за ратове 90-их који је изнео убрзо након што је постао селектор репрезентације Босне и Херцеговине 2017. године. Већ следеће године је постао почасни грађанин Сарајева. Вујошевић се изјашњава као етнички Црногорац.

Особине рода

Захваљујући томе што је неколико аутора врло опширно писало о Кучима почетком 20. века, о овом роду можда постоји више података из тог периода него о било ком другом у Црној Гори. Оно што су свакако најбитније особине Куча, јесу ратоборност и спремност да се и по цену живота боре за своју слободу. Православни Кучи су се увек истицали по свом српству, а и у данашње време су уз Васојевиће и Пивљане окосница српства у Црној Гори када су у питању племена. Католички Кучи, иако су често долазили у сукобе са својим православним комшијама, увек су заједнички наступали са њима према суседним племенима што је посебно дошло до изражаја у сукобу са Хотима око Корита и десне стране долине Цијевне код данашње границе са Албанијом. Заједништво, упркос верским и етничким разликама, је дакле такође једна од битних особина Куча.

Војвода Марко Миљанов је у својим делима препричао доста занимљивих анегдота о Кучима, а једна која се тиче његовог братства је посебно упечатљива. Кад је један стари Поповић питао Ђаку, жену војводе Чубра с Медуна из овог братства која је раније била удата за неког Божовића из Пипера, које је братство од та два боље, онда му је одговорила: “Ви сте, Поповићи, и бољи и гори од Божовића.”. На питање збуњеног Поповића како је то могуће, одговорила му је следеће: “Ево овако: код вас има и добрих да их можеш поред цара ставити и да ти не буде жао што си их ту поставио, али има и оних да их поставиш поред најгорег Циганина и да те не заболи душа што му ниси дао место које је достојно њега. Код Божовића нема, као код вас, људи који би могли ни код цара ни код Циганина, него се они држе заједно да не знаш који је од кога бољи. Они ни на кога не личе, него само на себе! Ево, зато сте ви и бољи и гори.”. Ово је вероватно најбоља анегдота икада испричана не само о Поповићима, који су иначе најугледније братство у племену, већ и о Кучима у целини јер погађа у срж када је у питању њихов менталитет.

Код Куча је карактеристична и појава да су православци и католици, а у последњих пар векова и муслимани, живели и даље живе у релативној слози и миру у племену. Међу Љуљановићима рецимо има муслимана у Лединама у Фундини који одржавају односе са православним рођацима у Кривом Долу, док католици и муслимани Љухари у истоименом селу у Фундини живе заједно у непосредној близини православних и муслиманских братстава која потичу од Мрњавчића и Дрекаловића. Није забележено да су православци икада наметали веру католицима у племену, нити обратно, већ је до преласка из једне вере у другу долазило на добровољној бази. Тако су Мрњавчићи и Дрекаловићи према предањима изворно били православци, па су касније прешли на католичанство, да би се касније поново вратили на православље. Свакако најпознатији случај је масовни прелазак са католичанства на православље за време војводе Лала, а бројни су појединачни случајеви исламизације православаца и католика који су углавном живели у Медуну одакле су касније протерани од стране Дрекаловића. Поједина муслиманска братства у Кучима су се вратила на православље или католичанство по слабљењу турске власти. Међу исељеним Кучима има велики број муслимана на северу Црне Горе и у Рашкој области у Србији. У данашње време се православни Кучи претежно изјашњавају као Срби, а мањим делом као Црногорци, католици се изјашњавају као Албанци, а муслимани већином као Бошњаци, а мањим делом као Црногорци и Албанци.

Етнички састав становништва Подгорице 2003. године у односу на племенске границе Куча

Оно по чему се Кучи такође истичу јесте јак племенски идентитет који су држали и по исељењу из племена. Поносно су истицали да су Кучи чак и по преласку на ислам, што није случај са исељеницима ни из једног другог српског племена који би се по правилу одрицали не само српског, већ и племенског идентитета. Колико су исламизирани Кучи држали до свог племенског порекла, најбоље говори и следећа прича коју је забележио Андрија Јовићевић говорећи о претку Ганића у Плаву који је од Ганића из Рожаја: “Један пут се у његову присуству хвалио неки Турчин, да је убио једнога Куча, па се изразио погрдно: да је убио Кучкића, (мјесто Куча). Ово је увриједило Ганића, и ако је био муслиман, па убије Турчина и утече у Плав, гдје његово потомство и данас живи”.

Закључна разматрања

За утврђивање порекла рода Куча нису довољна само предања, исто као што нису довољни историјски извори који су у великој мери оскудни. Иако су историјски извори свакако релевантнији од предања, њима се могу надоместити празнине и одређени историјски подаци ставити у одговарајући контекст.

Најстарија матица рода Куча је највероватније катун Љеша Туза у коме се спомиње Петар Куч и који се налазио у подручју данашњих племена Кастрата и Шкреља. Одатле су прешли у данашње село Кући северно од Враке и околна села у којима се Кучи спомињу 1416. Године да би се преко Кастрата доселили у Брштан и Бардању на Цијевни. Одатле је већи део прешао на данашњу територију Куча, а мањи део у Селце у Климентима, одакле ће касније део или сви такође прећи на племенску територију Куча. Као што је већ речено, и Брштан и Бардањи већ вековима припадају Климентима, а у 15. и 16. веку су припадала Кучима. О томе да су Кучи на простор истоименог племена досељени низ Цијевну јасно говоре предања четири највеће групе братстава која чине род овај о њиховим миграцијама:

  1. Мрњавчићи (из Брштана или Бардања у Орахово)
  2. Дрекловићи (из Климената у Брштан и одатле у Безјово)
  3. Бонкећи (низ Цијевну у данашње истоимено село у Затријепчу, а одатле у Мужечку)
  4. Никићи и Нуцуловићи (из Климената у Лазорце у Орахову)

Овде наравно нису узети у обзир делови предања о старијим миграцијама које су готово извесно плод маште и покушаја да се Грча и Дрекале вежу за Мрњавчевиће и Кастриоте. Како ове четири групе братстава немају предање о међусобном сродству, сем што Мрњавчићи својатају Дрекаловиће, може се закључити да је матица Куча из Црне Горе заиста долина Цијевне која данас чини јужни део племенске територије Климената. Да ли су Дрекаловићи огранак Мрњавчића или су део другог таласа миграције није од неког значаја када је у питању географско порекло овог рода јер се предања што се тога тиче поклапају. Исто тако, одговор на питање од кога тачно потичу остала мања братства из Куча која припадају овом роду не би допринео разјашњавању порекла рода Куча, већ само утврђивању њговог родослова.

На следећој карти је приказан највероватнији правац миграција Куча у средњем веку, као и четири највеће групе братстава које чине овај род.

Миграције рода Куча у средњем веку

Етничко порекло Куча је тема о којој је доста писано и о којој постоје различита мишљења и међу најугледнијим етнографима. Тако је Јован Цвијић сматрао Куче за посрбљене Албанце што се може видети и на његовој етничкој карти Балкана из 1913. године, што је занимљиво имајући у виду да је читаву северну Албанију означио као етнички мешовиту иако су Срби и тада били у великој мањини у односу на Албанце.

Кучи на етничкој карти Балкана Јована Цвијића

Како се Петар Куч спомиње у арбанашком катуну Љеша Туза заједно са Битидосима и Бушатима који су касније живели у Кучима и суседним Пиперима, може се основано претпоставити да је у питању родоначелник рода Куча. Други најчешћи аргумент да су Кучи изворно Албанци је што родовски назив Куч вероватно потиче од истоимене албанске речи која у преводу на српски значи “црвен”. С друге стране, већина самих Куча је због предања Мрњавчића и Дрекаловића о пореклу од српске властеле одувек сматрала да су српског порекла. На основу турског дефтера из 1485. године, јасно се може видети да су Кучи још тада били етнички мешовито племе иако је род Куча и тада у њему чинио већину становништва што данас знамо на основу ДНК резултата потомака тадашњег становништва. Албанска имена су преовлађивала у пет насеља (Банкећи, Бардањи, Битидоси, Брођине и Лазорци), српска у два (Брштан и Радун), а једно насеље је имало приближан број српских и албанских имена (Пантаљеш).

Занимљив је податак да су Кучи у првих пар векова постојања овог племена имали двојицу војвода што потврђују и предања и историјски извори. До те подвојености је највероватније дошло услед тога што су у западном делу племена живели претежно православци, а у источном католици. Тако су једно време војводе били Жијо Пералов са Косора и Дреца Дедин из Орахова. По именима би се могло наслутити да је први био Србин, а други Албанац. Пераловићи живе на Косору и важе за старинце, а Дреца је син родоначелника Дедића из Берове у Орахову који су грана Мрњавчића. Оно што је куриозитет овде јесте да данас знамо да су и Пераловићи и Дедићи исти род иако су први тада били православци, а други католици. Дреца Дедин је касније војводско звање на племенском збору пренео на Дрекала, а њега је наследио син Лале за кога је Болица забележио 1614. године да је био једна од двојице војвода Куча Албанаца. Други војвода је тада био Ника Рајичев, унук Жија Пералова, због чега се може одбацити Боличина тврдња о томе како су сви Кучи били Албанци је су Пераловићи још тада били православни Срби. Може се закључити да је Ника био војвода српског дела Куча, а Лале албанског при чему су католици били бројнији. По преласку Лала и њему лојалних племеника на православље, преостали католици у Затријепчу и Коћима формирају истоимена ужа племена у оквиру ширег племема Куча и од тада су имали своје војводе, док војводство код Пераловића након Ника престаје и Дрекаловићи од тада постају војводско братство свих православних Куча. Колико је овај догађај преласка војводе Лала на православље утицао на етничку и верску слику Куча, показује и то што су Албанци почетком 20. века према Ердељановићевом истраживању чинили свега нешто више од једне седмине становништва у племену.

Да би размотрили етничко порекло целокупног рода из свих углова, неопходно је анализати његове основне гране појединачно.

1) Мрњавчићи су према предању пореклом Срби који су доласком у долину Цијевне постали католици и делом се албанизовали јер није било Срба у окружењу. Овом предању у прилог иде то што су у селу Пантаљеш (данашње Орахово), које је названо по претку Мрњавчића, српска и албанска имена била готово подједнако заступљена. Такође, у прилог овој могућности би ишло то што се за Пераловиће са Косора, за које нема назнака да су икада били Албанци, испоставило да су исти род са Мрњавчићима, те су вероватно део тог првог таласа досељавања Куча. Ако су Мрњавчићи изворно били Срби, то би значило да су и остала братства рода Куча изворно српска, али да су се албанизовала јер су дуже боравила у албанском окружењу у долини Цијевне. Друга могућност је да су се Мрњавчићи доселили као Албанци и да су се временом посрбили, исто као што се то касније догодило са Дрекаловићима, Никићима и Пајовићима. Ердељановић је након обимног истраживања овог племена био убеђен да су Мрњавчићи заиста били Срби, иако су се доселили као католици, како им и гласи предање.

2) Дрекаловићи су према предању досељени као католици из Албаније. Љ. Ковачевић у свом предговору за књигу војводе Марка о Кучима наводи да су Дрекаловићи досељени као Албанци и да су Дрекале и Лале типична албанска имена из тог периода. У прилог томе наводи да се савременик Лала Дрекаловог који је био војвода у Крајини звао Лале Дрекин. Ако имамо у виду да је Лале Дрекалов рођен као католик, може се констатовати да су Дрекаловићи заиста досељени у Куче као Албанци били они огранак Мрњавчића или не.

3) Бонкећи су досељени у истом периоду кад и Мрњавчићи, међутим нешто другачијим путем о чему је већ било речи, иако им је матица иста као Мрњавчићима. Према предању су одувек Албанци и католици, те су због своје бројности предводили мања албанска братства у племену. Како се у Фундини 1485. године спомињу само српска имена, јасно је да Љухари не могу бити староседеоци у том селу, а како су католици и Албанци и притом припадају роду Куча, једино могу бити од Бонкећа иако не постоји такво предање.

4) Никићи и Нуцуловићи су се последњи доселили и са њиховим доласком је завршен процес насељавања овог племена од стране рода Куча. Предања говоре да су се доселили из околине Селца у Климентима, с тим што први кажу да су из Радетине, а други из села Бар, те је врло могуће да и дан данас у Климентима има братстава која припадају роду Куча. Никићи и њихов огранак Пајовићи имају чврсто предање да су се временом посрбили и прешли на православље, док су њихови рођаци Нуцуловићи из Коћа остали Албанци и католици.

На основу ових података може се закључити да су се Кучи досељавали у најмање три етапе, а можда и у четири што је ипак далеко мање вероватно. Оно што се поуздано може рећи јесте да су преци три од четири највеће групе братстава која чине род Куча досељени као Албанци или као албанизовани Срби како поједина предања тврде, док се за Мрњавчиће засигурно зна једино да су досељени као католици. Занимљиво је да Кучи мешају слово Л изговарају га као меко Љ, што је иначе типично за Албанце, тако да се та два слова често мешају па многа братства имају по два презимена зависно од тога како су званично пописивана (са Л или са Љ) о чему је писао Ковачевић у свом предговору за књигу војводе Марка Миљанова.

И на крају, неопходно је рећи да се не може са сигрношћу тврдити да су Кучи даљим пореклом Срби или Албанци, већ се једино може говорити о томе која је од те две могућности вероватнија. Оно што је чињеница јесте да су последњих неколико векова Кучи једним делом Срби, а другим Албанци, по чему су уз Шестане из Крајине једино племе, али и род, које је остало етнички мешовито. Међутим, припадност једној нацији се не мери даљим етничким пореклом, већ делима, а православни Кучи су својом борбом за ослобођење и уједињење српског народа за то најбољи пример. Кучи су дали велики број истакнутих личности у српској историји, а војвода Марко Миљанов је свакако најчувенији Србин из Црне Горе уз владике Петра I и II. Такође, мало које племе из Црне Горе се може похвалити да се није одрекло српства чак ни у данашње време када су Срби у Црној Гори изложени бројним притисцима након осамостаљивања Црне Горе 2006. године, већ се и даље огромном већином изјашњавају као Срби.

Извори података

ДНК резултати:

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Ејуп Мушовић, Становништво Сјеничког и Тутинског краја, Етноантрополошки проблеми, монографије (књига 8), Одељење за етнологију Филозовског факултета у Београду, Београд, 1989.
  • Јевто Дедијер, Херцеговина, Насеља српских земаља (књига 6), Српски етнографски зборник (књига 12), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Марко Миљанов Поповић, Примјери чојства и јунаштва, Чупићева задужбина, Београд, 1901.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска Краљевска Академија, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска Краљевска Академија, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја, 2. издање, Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова Енографског института књ. 19, Београд, 1986.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП Универзизетска ријеч / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП Универзизетска ријеч / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Петровић, Рашка – антропогеографска истраживања – Књига II, Музеј “Рас”, Нови Пазар, 2010.
  • Предраг Влаховић, Бродарево и његова околина, Универзитет у Београду, Београд, 1968.
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Томо Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Чедомир Булајић, Вилуси, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд 1994.
  • Čedomir Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Fehim Džogović, Bratstvo Zećirovići, Rožaje, Avlija, 2016.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B. Tauris & Co. Ltd, London / New York, 2015.
  • Selami Pulaha, Defteri i regijstrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Shtypshkronja “Mihal Duri”, Tiranë, 1974.

Коментари (80)

Одговорите

80 коментара

  1. Саша Стефановић

    Поштовани,

    рођен сам у Крушевцу, славимо Светог Илију (Илиндан). Порекло је из села Горња Злегиња општина Александровац Жупски. По причи до које сам дошао у Горњр Злегиње доселио се мој предак Стеван из села Глибовац општина Младеновац ( Смедеревска паланка). По предању Стеван је “црногорац” који је дошао после сукоба са Турцима у Горње Злегиње. Заиста нас зову Глибари. Молим Вас да ми помогнете у одговору које крило је мигрирало према северу Моравске Србије Да ли имамо икакве везе са Рајовићима из Рашке, или је то тип Стефановића који се тестирао и није универзалан за Стефановиће , јер сам почео да истражујем своје порекло и некако све указује да ми је порекло из Куча. На једном сајту сам нашао да у братству Рајовића постоји подгрупа Стојановићи који у свом пореклу имају Стефана па отуд ( Стефановић).

    • Влада

      Поздрав, Саша. Моја мајка је од Стефановића из Горњег Злегиња, мој деда је Момир, тако да смо рођаци. О пореклу Стефановића исто ово сам и ја слушао, о претку Стевану који је дошао из Глибовца. Чуо сам да је порекло Стефановића из Црне Горе и било би интересантно истражити ком роду припадају.

    • Иван Вукићевић

      Поштовани, Илиндан не слави ниједно братство у Кучима, као ни Рајовићи из Рашке. Једини начин да установите да ли потичете од Рајовића је да се тестирате.

      • Saša Stefanović

        Poštovani Ivane,
        slažem se da je testiranje najtačniji pristup određivanja dali pripadate nekom plemenu,rodu,bratstvu itd. Pleme Kuči tradicionalno svake godine slavi (obeležava) dan Svetog Ilije ( Ilindan) 2.avgusta. Ove godine posebno svečano u crkvi Svetog Ilije na Komovima-Carine uz prisustvo Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Takođe na sajtu Rod Kuča – Bosanski dnk postoji karta migracije Kuča prema severu Evrope ( Ukrajina, Rusija) gde namerno ili slučajno linija migracije prolazi kroz središni deo sela Glibovac kod Smederevske palanke. Ne kažem da sve ovo ima neko utemeljenje zato sam se i obratio Vama za pojašnjenje i pomoć oko nekih činjenica. Inače zahvaljujući Vama sam u mom skromnom istraživanju i došao do svog pretka Stevana (rođen 1782.godine) i njegovih naslednika sve do sebe i svoje dece.

  2. Данило

    Може ли једна допуна за презиме:
    Гољевић(Голевић),ми смо градска породица у Бијелом Пољу, дошли смо из Куча са Убала(Рајовићи) неђе крајем 18 или почетком 19в, између 200-250 година како живимо у БП, грешком је у тексту ,,становништво Бијелог Поља” написано да смо ми од Јовановића из Доњег Колашина.Један дио Гољевића је после 2.с.рата промијенио презиме па се презивају Петровић и Николић, то је данас са сва 3 презимена око 15ак породица.Што се тиче Голевића муслимана из Гусиња они су се сви иселили за турску у вријеме краљевине Југославије и тамо их више нема.

    • Горан

      Мартинљаковићи из села Безјова су се звали Мартињаковићи.Презиме су добили по брду Мартинику у Безјову испод ког су становали Арбанаси међу које су дошли и Мрњавчићи.Временом је измишљен и Љако као заједнички предак Мартињака и Мрњавчића,па је тако мало измењено првобитно име Мартињаковић.Из овог села су и Речковићи Мартињаци који нису од Мрњавчића.Ердељановић је такође у свом делу Кучи писао да су Мартињаковићи добили име по брду Мартиник на коме су становали.Марти Љаковић је Арбанасима очито лакше за изговор те је измишљен и Љако.Славили су Стевањдан као и братства у Коћима,касније прихватили од Мрњавчића Митровдан.Речковићи су иселили у Засмрече касније названо Калачи.

    • Неко,тамо далеко

      Ako mislite na tekst o poreklu stanovnistva Bijelog Polja na ovom sajtu Goljevici iz tog grada su poreklom od Jovanovica iz GORNJE a ne Donje Morace kako ste naveli u komentaru.
      Ako se dobro secam citajuci rezultate na Poreklo forumu ispostavilo se da su Goljevici u Bijelom Polju I2 PH908 i da nemaju nikakvih veza sa Goljevicima iz Kuca vec da su vam najblizi Konatari.Tako da Gornji Kolasin i prezime Jovanovic i dalje mogu biti realna opcija za vasu porodicu.

  3. Dragan

    Поздрав, да ли неко има родослов породице Савовић(раније Вујошевић) из Куча да ми пошаље на мејл [email protected] хвала унапред.

  4. Marko

    Поштовани,

    Према информацијама које имам, моја породица која се радније презивала Јездић потиче из Куча али је због крвне освете прешла на Косово и Метохију где и данас живи. Највећи део породице живе у Гојбуљи код Вучитирна. Занима ме да ли неко има неку информацију о нашем пореклу?

    Унапред захвалан

    Марко Миленковић

    • Иван Вукићевић

      Поштовани,
      Атанасије Урошевић је у свом познатом раду о становништву Косова записао следеће о Јездићима из Гојбуље:
      Јездићи (7 к., Св. Никола). Доселили се око 1820. из Куча. Прво су се задржали у Метохији (код Ђаковице), па онда на Косову, у Доброј Луци. Ту их осветници нађу, јер су из матице избегли од крвне освете, и у борби с њима, кажу, пало 17 чланова овог рода. Неки су после те погибије отишли у Ужице, а други остали на Косову и са Топличанима образовали чифлик Махмуд-бега вучитрнског у Гојбуљи. Појасеви у 1935. од досељења у Гојбуљу: Језда, Рака, Радисав, Јован, Лазар (50 година).
      Није познато од ког братства из Куча потичу Јездићи.

  5. Kuč

    Poštovani, uz dužno poštovanje za sav trud svega što ste naveli, ja i svi moji, kao i komšije se izjašnjavamo oduvijek kao Crnogorci, niđe pomena o tome, ne može neko iz Srbije tvrditi o našem izjašnjavanju ovamo, bez jedino mi sami, napominjem naravno da poštujem svačije pravo na izjašnjavanje, samo da se razjasni, Crnogorci ođe nijesu od skora, nego smo podizani s tim ponosom i pripadnošću i samim tim ne negiram ičije pravo ovdje da se izjašnjava kao Srbin, samo konstatujem da ovdje uveliko ima i Crnogoraca a to ste izostavili, nije lijepo negirati nečiju istoriju i pravo na pripadnost i pravo na izjašnjavanje, koje samo neko bez poštovanja može drugoga učiti i drugome uskraćivati. Pozdrav

    • Иван Вукићевић

      Очито нисте пажљиво прочитали чланак. Да јесте, не би Вам промакла следећа реченица: “У данашње време се православни Кучи претежно изјашњавају као Срби, а мањим делом као Црногорци, католици се изјашњавају као Албанци, а муслимани већином као Бошњаци, а мањим делом као Црногорци и Албанци.”. Дакле, нема ни говора о томе да сам све Куче прогласио за Србе. Иако Кучи историјски припадају Брдима, а не Црној Гори, наравно да Ви, Ваша породица и Ваше комшије имате пуно право да се изјашњавате као етнички Црногорци, иако то историјски нисте чак ни регионално, а камо ли етнички. Неке људе уопште не оптерећује прошлост, па тако ни Вас не мора оптерећивати злочиначка Црногорска похара Куча током које је црногорска војска, на челу са Мирком Петровићем, поклала бројне Ваше племенике, укључујући и “полугодишње дијете Коруне Радоњине са Косора, двоје дјеце Ружице Николине, једно од двије и по године, друго од три мјесеца”, према Марку Миљанову. Не мора Вам ништа значити ни чувени цитат Марка Миљанова који је уклесан на споменику подигнутом Кучима убијеним од стране Црногораца: „Не удри брата Србина, Црногорче.“. У праву сте за то да Црногорци у Кучима нису од скора – ту су од 1944. године и стварања комунистичке Црне Горе! А одлично знамо и Ви и ја да пре тога осим Срба других православаца није било не само у Кучима, већ у читавој данашњој Црној Гори. То се наравно односи и на Ваше претке.

      • Neko,tamo daleko

        Свака част на одговору господине Вукићевићу.Таман да се исти ови новоформирани Кучи милогорци добро запитају ко су и шта су…
        Неки психолози би ово што сте написали подвели и под Стокхолмски синдром…
        Мада сви знамо да је то из чистог интереса.Као што је на овим просторима увијек био случај кроз историју.Могу они то да представе како год хоће суштина увијек остаје иста.

      • Slobodan

        Malo srdzbe ponekad i nije na odmet:). Ovaj vam se baš nekako “nacrtao na penal” :). Mislim ipak da nije zlonameran. Samo vidi sebe i svoje Crnogorstvo kao normalan vid nadsrpstva. Da je nekada kralj Nikola preuzeo tron nad novonastalom srpskom zajednicom umesto Karađorđevića, oni bi i danas bili deo nas. Naravno, plemićki, najčistiji deo nas, kako i dolikuje …

    • Иван Вукићевић

      Само за Вас управо сам у чланак додао и етничку карту Подгорице и околних насеља према попису становништва из 2003. године у односу на племенску територију Куча: https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2018/10/Podgorica_-_Etnicki_sastav_2003_Kuci.gif
      Ту се најбље види да се Кучи, као и Васојевићи и Братоножићи, већински изјашњавају као Срби.

  6. Popović

    Tražim rodbinu, prezivam se Popović, slavimo Mitrovdan.