Порекло презимена, село Десивојце (Косовска Каменица)

12. фебруар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Десивојце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је северозападно од Лајчића, а пружа се појасасто широм целе долине Десивојске Реке. Куће су на различитим положајима: на брдима, косама и у долинама потока и саме реке.

Воде.

Воду за пиће добија се из извора а неколико кућа има  бунаре. Из реке воду пију само оне куће које су у „глави реке“.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Камен, Горун, Рамни Деј, Остри Деј.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: Исљамовић, Фератовић, Буњак и Сурдул. Називи махала су по старијим родовима. Куће у махалама различито разбацане у групице. Удаљења између појединих група кућа су 5-15 минута хода.

Старине у селу.

На месту Киша (Црква) су 1929. године откопане зидине затрпане цркве, поред које се још распознаје старо гробље.

Порекло становништва.

Арбанаси су при досељавању затекли село у коме су живели Срби, који су се потом почели расељавати. У многим селима Пољанице има Срба досељеника из овог села који су се иселили по досељењу Арбанаса. И у криворечким селима има Срба пореклом из овог села и то исељених по досељењу Арбанаса (Здравковци у Кололечу и Јанковци у Доњој Шипашници). Од досељења Арбанаса село је расло прираштајем и досељавањем. Године 1878. се у селу настанило и неколико кућа Арбанаса мухаџира.

Родови:

-Шкодрићи, 35 кућа (Исљамовић, 23 куће, и Фератовић 12 к.), су од фиса Краснића. Старином су из Скадарске Малесије, од „Шкодре“ (отуда и презиме Шкодрићи), одакле су прво прешли у Ђаковичку Малесију, потом у Бинач (Горња Морава), затим у криворечко село Одановце, па најзад у Десивојце пре 170 година.

-Буњак (22 к.), Од фиса Краснића; досељени из Ђаковичке Малесије одмах за Шкодрићима.

-Сурдул (5 к.), су од фиса Краснића; досељени после Буњака из Сурдуле (Лаб), по чему им је дато и презиме. даља старина у Малесији.

-Бајре (4 к.), су од фиса Хота; досељени 1878. године из Барја (Пољаница) као мухаџирн.

-Драгобужда (3 к.), су од фнса Гаша; мухаџнри из Драгобужде (Пољаница).

-Рафуна (2 к.), су од фиса Гаша; мухаџири из Рафуне (Јабланица).

-Гргуровц (4 к.), су од фнса Сопа; мухаџнрн из Гргуровца (Јабланица).

-Opyглица (3 к.), су од фиса Тсача; мухаџири из Оруглице (Пољаница).

За време бугарске окупације, 1917. године исељене су у Турску 4 арбанашке мухаџирске куће, а 1928. године су се у Албанију иселиле 2 куће од Шкодрића.

 

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.