Порекло презимена, село Горњи Макреш (Гњилане) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи Макреш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд Порекло становништва села Горњи Макреш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горњи Макреш (Гњилане)

Порекло презимена, село Горњи Макреш (Гњилане)

Порекло становништва села Горњи Макреш, општина Гњилане  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама, брдима и долинама у извориштима поточића од којих постаје Макрешки Поток.

Воде.

Воду добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи: Царев Забез, Добра Глава, Савина Глава, Јанков Камен, Било, Модра Глава, Вртача, Камен, Сивиница, Вуча Рупа, Гробљиште, Селиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа, дели се у 5 махала: Броћанац, Макреш, Оскорушу, Поток “ Голеницу или Муаџери. Удаљења између махала су 1 до 2 км. Куће у махалама су груписане.

Старине у селу.

На месту Селиште налазе се цреп и темељи зидова од камена и „тугле“ (цигле). Ту су сељаци нашли и један земљани ћуп са запремином од 15 шиника.

Као траг неког старог насеља постоји и „Гробљиште“, неко старо гробље.

Историјат.

Село се помиње 1432. године када су на Макрешу Турци разбили новобрдску војску, само није јасно да ли је тада Макреш био село или топографски назив.

Постанак села.

Село је обновљено још пре првог продирања Арбанаса у Криву Реку, пре краја 17 века.

Порекло становништва.

Родови:

-Поточани или Ђоринци (12 к., св. Арханђео), су оснивачи садашњег села. Досељени су из Кречова у Љуми још док није било Арбанаса у Кривој Реци. Из Љуме су избегли од крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.

-Баба-Јањићи (8 к., св. Никола); досељени из призренског краја после Ђоринаца, та је њихова кућа била друга кућа у селу. И они су из призренског краја избегли од крвне освете.

-Коларци (4 к.. св. Петка). Предак им је досељен из Каменице пре 110 година на женине имање. Даља старина им је као и код Колараца у Каменици.

-Мешинчани (3 к., св. Никола); пресељени пре 50 година као чифчије из Мешине, од рода Знмпарци, пошто их је ага протерао са чифлука.

-Бpoћaнчани (4 к., св. Никола); пресељени пре 120 година као чифчије из Трнићевца.

-Китићи (2 к., св. Јован Крститељ); пресељени као чифчије из Клобукара пре 45 година.

-Куретиштани (2 к., св. Никола): досељени 1913 године из Куретишта (Г. Морава) на купљено имање.

-Пороштичани (4 к.), арбанашки мухаџирски род, од фиса Краснића; досељени 1878. године из Пороштице (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top