Порекло презимена, село Доњи Макреш (Гњилане) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доњи Макреш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1 Порекло становништва села Доњи Макреш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доњи Макреш (Гњилане)

Порекло презимена, село Доњи Макреш (Гњилане)

Порекло становништва села Доњи Макреш, општина Гњилане  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Макрешком Потоку.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Масларка, Ара Маркут (Маркова Њива), Љугу и Рудес (Рудна Падина); за шуму: Липље, Ливада и Бајракут (Ливада Бајрака), Лајков Рид, Проии Мал (Велики Поток), Фуша Мал (Beлико Поље), Јарчншта, Рибњи Поток, Шепур или Селиште.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се у две махале: Феризовит и Ахметовит. Мухаџирске куће су у селу, у обема махалама. Пре 170 година када су Арбанаси села Бусовата преко лета изјављивали стоку у доњомакрешке шуме, у хатару овог села на месту Селиште постојао је чифлук са Србима чифчијама.

Пре око 140 година ови Арбанаси прогнају Србе и на месту садашњег села подигну куће у погодбн са агом да му буду чифчије. Али доцније откажу аги сваку послушност и присвоје му земљу.

Старине у селу.

У Селишту се познају трагови старог српског насеља и темељи цркве. На месту Рудна Падина је и напуштено српско гробље овог ранијег насеља. На месту „Љуђе“ постоји још једно старо гробље. Кажу да је и оно било српско.

Порекло становништва.

У селу сада живе само Арбанаси.

Родони:

-Феризовит (4 к.) и Акметовит (12 к.), оба од фиса Шаље. Ова два рода су оснивачи села. У Доњи Макреш су пре 170 година прелазили из Бусовата привремено, као сточари, а стално су се настанили пре 140 година.

У Бусовато су из Северне Албаније досељени као католици:

-Маљоцн (2 к.), од фиса Красиића. Пресељеии из Ајкобиле на женино имање пре 100 година.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878 године:

-Радевца (1 к.), од фиса Сопа, из Радевца (Јабланица).

-Врановц (1 к.), од фиса Сопа, из Врановца (Јабланица).

-Говор (1 к.), од фиса Климената, из Говора (Јабланица).

-Барја (1 к.), од фиса Хота из Варја (лесковачког).

-Лапаштица (1 к.), од фиса Сопа из Лапаштице (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top