Порекло презимена, село Сочаница (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља села Сочаница, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљен Порекло становништва насеља села Сочаница, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Сочаница (Лепосавић)

Порекло презимена, село Сочаница (Лепосавић)

Порекло становништва насеља села Сочаница, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је јужно од Добраве, на долинским странама Добравске – Сочанске реке. У међама села су: Бељкуша, Зрича или Зрички поток, Попова ливада, Ацин поток, Церањска река, Беле воде (извор), Обзовак, Кутње (вода и поток), Врло бучје, Ибар и Добравска река.

Воде.

Пије се вода са извора и из бунара. Познатије су воде: Богдановац (чесма), Чичиновац, Врело, Бубан. Извор Јавор–вода је у планини.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Велике и Мале лике, Аништа, Растопе, Шљакњишта, Бело поље, Присоје, Шталог, Тршевина, Даниловац, Средњи део, Главе (1053м) Гоч.

Бачије су на Брестову и на Микулини.

Тип села.

Село се дели на махале, „мале“. Махале су: Мака, Крш–мала, Маљића мала – Маљчани, а и Маљићи; Поток мала, Јеврићка мала или Лозје, Грабље, Белеуша, Брглук, Долина, Равниште, Крушевље. Удаљеност међу махалама је 300-500 M, а куће у махалама су наблизу 20–50 м. Једно гробље за цело село је у Крш мали.

У Крушевљу су: школа, свештеникова кућа и једна ситничарска трговина.

Историјат.

Село Сел ‘чаница записано је у Светостефанској хрисовуљи. Према Девичком катастиху 1762. године село Сочаница је у области Копаоника. Међу селима која су Срби држали 1812. под својом владавином је село Сочаница у кнежини Горњем Ибру и нахији новопазарској.

По попису од 1921. г. у Сочаници је било 70 домаћинстава са 457 чланова, а 1948 — 115 домаћинстава са 812 чланова.

Над Средњим делом (1189) штрчи усамљена Со(ха) (на карти: „Со“); од соха, соа – со. На сохи стајаше идол коме се, каже предање, клањаху безбожници, становници града Чивутана.

Старине у селу.

У равници до Ибра су остаци неког „римског муниципија — цивитаса“, по народном казивању града Чивутана. У граду су седели „безбожници“ Чивути, који се клањаху идолима. У пољу до Ибра пре рата 1876, после великог поводња вода је открила преко педесет саркофага римског гробља. На Ибру је стајао стари мост преко реке и везивао насеља на странама речне долине.

Напомена: Авр. Поповић, Горњи Ибар средњега века, у Чупићевој Годишњици XXV. На Гапичу виде се трагови мањег утврђења, које разорише Византинци 1149. године.

Напомена: Напред нав. дело. Нед. С. Виријевић, професор родом из Сочанице раскопао је неколико гробова римских у Лозју – Јефтићкој Мали. Године 1939. у махали Равниште плахе кише откриле су римски саркофаг са поклопцем од олова. У истој махали су велика купишта троске-шлакње шљакиште од отопљених руда. Богдановац, чесма је озидан великим мермерним плочама,а покривена поклопцем римског саркофага. Сва грађа за изградњу чесме пренесена је из оближњег римског гробља. У селу, на неколико места откривени су римски надгробни споменици с натписом. У Лукама (Велике и Мале луке) нађени су остаци велике грађевине од чврсте грађе: камена и опеке и комади поломљених мермерних стубова. Овде је откопан и одломак надгробне плоче с неколико слова грчког писма. Као и раније, нађени и овај надгробни натпис објављен је у Старинару Српске Академије Наука.

Селиште је под Микулинском главом – Микулином. Овде се виде закопине, као и остаци темеља кућа и зграда. На Микулини је старо гробље и у њему црквина Микулина (Св. Никола), познатија као „Црквиште у Зричи“ – Зричком потоку. Над сеоском црквомје Савина стена, везана за приче о архиепископу Сави, сину Немањину.

Порекло становништва.

Родови.

-„Маљићи – Маљчани“ (само овако), 3 куће у Мали и 7 кућа у махали Равништу;

-Радосављевићи (8 кућа) у Мали; „Поточари“ (12 кућа у Поток мали;

-„Грабљани“ (7 кућа) су у махали Грабљу; ‘Беглучани“ (7 кућа) су у махали Беглуку;

-Ракићи, Милентијевићи, Јаблановићи и Благојевићи (12 кућа) у махали Крушевљу, свега 56 кућа. Славе Св. Јована „по Божићу“ и усековање главе св. Јована Крститеља. Сами се издају за старинце. У рату 1876. г. били су избегли у Малу, а после рата 1877/78. спустили су се из Мале и настанили у махалама које засноваше. Најстарије насеље ових „Јовањчана“, тако се најрадије називају, било је на планини Лопатама више Галича; отуда су познати као Лопаћани.

После Велике сеобе у село на Церање су прешли преци:

-Лазића (6 кућа, Св. Никола). Настанили су се у махалама Долини и Крушевљу. У церању су били дошли из Дедиња.

-Јевтићи (8 кућа, Св. Лука и Св. Илија) у Јевтићкој Мали, новији су досељеници из Ибарског Колашина.

После рата 1877/78. доселили су се:

-Јаворци/Костићи и Милојковићи (6 кућа, Св. Петка), из Ибарског Колашина.

-Бушете (4 куће, Св. ап. Тома и Томина недеља) прешли су из Борчана.

-Бандуке (5 кућа, Св. ап. Тома) су из Ибарског Колашина.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top