Порекло становништва села Својново, Општина Параћин, Поморавски округ Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Својново, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Положај села. -Село се налази са обе стране Сво Порекло становништва села Својново, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Положај села. -Село се налази са обе стране Сво Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло становништва села Својново, Општина Параћин, Поморавски округ

Порекло становништва села Својново, Општина Параћин, Поморавски округ

Порекло становништва села Својново, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

Положај села.

-Село се налази са обе стране Својновачког Потока, под самим Јухором. Овај поток извире испод виса Јаворца на Јухору и, док се не састави са Црквеним Потоком, зове се Велики Поток. У овај поток се улива, са десне стране, Црквени Поток, назван тако што пролази поред цркве Св. Никола а са леве стране Минин Поток, који силази са Ветрње, највишег виса на Јухору, па пролази кроз Пејкицку Малу или северни крај села и улива се у Својиновачки Поток, испод села. Куће су по странама потока, у осоју и присоју, и нешто мало у равници. Више је кућа на левој страни потока. У свом доњем току, пролазећи моравском равницом, Својновачки Поток се излива и чини велику штету моравском кључу. Исто тако наноси штету кључу и Велика Морава приликом изливања. Село је углавном окренуто истоку.

Воде.

-Мештани пију бунарску воду.

Земље и шуме.

-Сеоски атар се пружа од врха Јухора па до Велике Мораве. Може се рећи да 2/3 атара спадају у брдовити део а тек 1/3 је у равници. По јухорским странама земља је слаба а у моравској долини је јака и плодна.
Шуме има доста и налази се на Јухору. Било их је и више али је држава одузела при ограничавању државних шума.

Тип села.

-Село је средње збијености. Куће су међусобно удаљене 40-50 метара. Село се дели на: Пејкицку или Бугарску Малу – која је на левој и Филиповицку Малу – на десној страни потока. Између ових мала је размак 100-150 метара.
У селу има 105 кућа и 190 пореских глава.

Име селу.

-Народно предање каже да се село овако назвало што је ту Цар Лазар имао неку својту (рођаке) Други причају да су се стари Својиновци тужили код код цара око неке земље, па им је цар одговорио: „свако на своју (земљу)“, те да је од тога настало име селу.

Старине у селу.

-У дну села, са леве стране друма Варварин – Јагодина, постоје развалине неке старе и велике цркве, која је, по причању, постојала онда, када је овде била нека велика варош, која се пружала од Крушевца до Јагодине. Ту је сада подигнута капела, звана Трпеза, која слави јесењу Петковицу, када је ту велики сабор.
Више села, у Црквеном Потоку, налази се стара црква Св. Никола, коју је, по предању, подигао Цар Лазар или његов син Високу Стеван. У прво време ова црква је била манастир. Неки пак веле да је била метох манастира Калинић. Године 1813. Турци су је разрушили по други пут, па ју је обновио кнез Милета Радојковић из Катуна. Ова црква слави Св. Николу летњег, када је ту велики сабор.

Постанак села и порекло становништва.

-Село је од давнина на овоме месту, како има старинаца. Није премештано. Могуће је само да је код цркве Св. Никола било насеље (ако је ту био манастир, онда је то могао бити прњавор), које се сасвим раселило или преместило доле у село. У овом селу рођен је старац Пејко, који је јуначки погинуо у боју са Турцима 1815. године у свом селу, кога помиње Милићевић. Када је томе Пејку, кога овде зову Пеко, било 40 година прича се да је у селу било само 20 кућа.
У Пејкицкој Мали су ови родови:
-Пејковићи и Пејкићи су се доселили из околине Врања. Они насељавају северни крај села, славе Никољдан.
-Касавићи (Радојевићи) су са Косова. Има их у Обрежу, Поточцу и Срњу, славе Никољдан и Александра Невског.
-Ракићи су из околине Врања, славе Никољдан.
-Ристићи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан.
-Видићи су из околине Врања. Из ове породице је Милета Видић, побратим Пејков, који се заједно са њим борио против Турака 1815. године на шанцу код гробља, па је некако умакао, те га Турци нису исекли. Славе Митровдан.
-Швабићи су дошли из Срема, куда су побегли о Кочиној Крајини или у време аустријског заузимања овог дела Србије. Славе Никољдан.
-Ужарци су из околине Врања, славе Никољдан.
-Периловићи (Здравковићи) су из околине Врања, славе Никољдан.
-Давидовићи су из околине Врања, славе Трифундан.
И Филиповицкој мали су.
-Филиповићи су старинци, славе Аранђеловдан.
-Дурићи су непознатог порекла, славе Никољдан.
-Летовци су дошли из некаква села Летова, за које не знају где је. Славе Аранђеловдан.
-Бркићи су старинци, славе Никољдан.
-Торлесићи су старинци, славе Јовањдан.
-Костићи су непознатог порекла, славе Митровдан и Никољдан.
-Гајићи су из околине Ниша, славе Јовањдан, зимски и летњи.
-Ђорђевићи су из Македоније, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
-Марковићи су непознатог порекла, славе Јовањдан.
-Манојловићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.
-Матићи су из околине Врања, славе Митровдан.
Сеоска слава је 24. априла а заветине су: Сретење – за здравље стоке и Пољобраија – за усеве.
Гробље је једно и налази се више села. Код гробља је био шанац, где се Пејко борио са Турцима.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top