Порекло презимена, село Бојанићи (Краљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бојанићи (по књизи Багаше – Бојанићи), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прику Порекло становништва села Бојанићи (по књизи Багаше – Бојанићи), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прику Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бојанићи (Краљево)

Порекло презимена, село Бојанићи (Краљево)

Порекло становништва села Бојанићи (по књизи Багаше – Бојанићи), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Заселак је на тераси Ибра, у великој окуци речној, узводно од засеока Бара, с кућама на речним терасама изнад и испод пута Краљево – Рашка.

Воде.

У засеоку је Руденички поток, а вода је Капанац.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су око кућа, испаше су над кућама, а ниже кућа, на ниској тераси реке Ибра су баште с поврћем. Бачије су на Бојанском брду и Руденицама.

Тип села.

Две кућне групе с кућама у низу, дуж тока Ибровог су Горње Багаше — Горњи Бојанићи и Доње Багаше – Доњи Бојанићи, су око 10 минута хода удаљене једна од друге. Гробље је на Бојанском брду.

Историјат.

Вук је забележио село Багаше у кнежини Јошаници. Године 1934. у Багашу је забележено 18 кућа. На карти Војногеографског института од 1925. године, допуњеној 1956 листу „Нови Пазар“ размера 1: 100.000, заселак је забележен као „Багаше“ (Бојанићи).

Порекло становништва.

Родови.

У засеоку седе сами:

-Бојанићи (18 кућа, Св. Вартоломеј, 11. јуна). Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско–гусињској области. Презивају се Бојанићи, по старој Бојани, жени њиховог рода, док се њихови сродници одсељени у Рокце, по Дуњи, кћери старе Бојане, презивају Дуњићи. Много су се селили, на разне стране и у разно доба. Осим у насељима на Копаонику забележио сам њихове сроднике у селима Западноморавског Поморавља и у Подибру. Сви се сматрају један род и сви славе малу и ретку славу Св. Вартоломеја и Варнаву — „Вртолому“.

Заселак ЖЕЖЕНА

Положај засеока.

Мали заселак на високој тераси званој Раван, ниже Маркове њиве.

Воде.

Становници пију воду са извора.

Земље и шуме.

Делови атара имају називе: Обитно, Пљоша, Велики и Мали брес(т), Велике и Мале лађице.

Тип засеока.

У засеоку је једна кућна група, од једног рода. Неке куће су у низу, растурене, али су свуда на малом одстојању. Гробље је на Равни.

Историјат засеока.

Вук је забележио Жежену, село у кнежини Јошаници. Године 1874. у Жежени је било 6 кућа; 1921. у Жежени су 6 домаћинстава с 51 чланом.

Старине у засеоку.

На раскрсници је нека стара црквина, а око ње старо гробље у коме су покопани преци садашњих становника.

Порекло становништва.

Родови.

У засеоку живе сами:

-Токалићи (8 кућа, Св. Вартоломеј). Један су род с Бојанићџма у Багашу — Бојанићима. Одсељени у Брезну у Подибру, задржали су презиме Токалић.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top