Порекло презимена, село Глеђица (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Глеђица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Порекло становништва села Глеђица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Глеђица (Ивањица)

Порекло презимена, село Глеђица (Ивањица)

Порекло становништва села Глеђица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Глеђица се протеже на падинама Голије једним делом, другим делом између Голијске и Вучачке реке, на падинама Трубе (виса Голије) и Шанчева на другој страни. Глеђицу окружују: Јасеновица (Даићи), Вучак, Братљево, Куманица, Принчево брдо и Тичар.

Воде.

Кроз Глеђицу протичу Голијска река која долази из Јасеновице и спушта се према Куманици, и Вучачка река, која се при изласку из овог села састаје са Голијском реком и чине Моравицу (недалеко од Римског моста). Ове реке су избраздале територију коју заузима село Глеђица, учиниле су да се преласком из једног краја на други крај села: пење на брдо, спушта y реку, па се поново пење на брдо.

Земље.

Земљиште је веома стрмо, нарочито на падинама Тичара, виса Голије. Село као да нема равничарског дела, а планински део је веома стрм и разлика надморске висине између најнижег дела, поред река, и највишег, према Тичару-језеру и Братљеву, износи од 300 до 500 м.

Комуникације.

Да би се кренуло у свет, потребно је до аутобуса ићи пешке до Ровина (20 км од Ивањице), Куманице или Братљева. Неки силазе до Мећуречја и одатле одлазе y Ивањицу и даље.

Миграције.

Због тешких услова живота и рада, у последње време видна је миграција становништва. Становништво је одлазило у: Ивањицу, Чачак, Београд, Бањане код Уба и друга места.

Школа.

Прва школа је отворена 1937. године, а после рата и друга y приватној кући у горњем делу села. Село нема свој центар, већ је Братљево, иако је до њега тешко доћи, центар и за ово село.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Становништво се бави сточарством, ратарством и експлоатацијом шума и гаји воће.

Заветина је Тројице (духови), а друга је Прокопље. Крстоноше иду посебно y Доњој, а посебно у Горњој Глећици, због конфигурације земљишта.

Село је подељено на два дела: Доњу и Горњу Глеђицу.

Порекло становништва по засеоцима.

Доња Глеђица

Доња Глеђица заузима простор од Братљева све до Голијске реке. Настањене су следеће породице:

-Бојовићи, 11 K. (Мратиндан). Миленковићи, Кадовићи, Поповићи истог су рода са Бојовићима y Васиљевићима. Сигурно је да су дошли из Васиљевића, где их је било много више. Данас их има одсељених у: Ивањици (5), Вапи код Чачка, Кулиновцима, Мршинцима и Чачку.

-Јелићи – Лубурани, 1 K. (Јовањдан), воде порекло од Јелића из Ерчега. У сродству са Јелићима y Братљеву. Има их одсељених у: Ивањици, Бединој Вароши, на Буку и Чачку.

-Поледица, 7 к. (Стевањдан), воде порекло од Поледица из Ерчега. Има их одсељених у: Ивањици, Бединој Вароши и Чачку.

-Нешовићи, 6 K. (Ђурђевдан), воде пореко од ровачког братства Војиновића, а дошли су директно од Бијелог Поља. Одсељени су у Ивањицу (5), а раније y Бедину Варош (З).

-Аврамовићи, 5 к. (Ђурђевдан) доселили су се од Сјенице и y сродству су са Аврамовићима y Куманици. Раније је била велика фамилија, од десетину кућа. Одселили су се у: Ивањицу (3), Београд (2), Кулиновце (2).

-Лепосавићи, 8 к (Ђурђевдан), су једина фамилија која живи на простору између Вучачке и Голијске реке и тај крај се зове Лепосавићи, по називу фамилије која га насељава. Пореклом су Васојевићи. Данас их има: y Бединој Вароши, Ивањици, Чачку и Београду.

-Јелићи, 4 K (Јовањдан), доселили се из Ерчега. Данас их има у: Ивањици (З) M Чачку (4).

-Остојићи, 2 K. (Мратиндан), су ретка фамилија. Има их код Новог Пазара и Чачку. Раније су се Остојићи одселили y Милатовиће (Драгачево) и тамо их и данас има.

-Вишњићи, 1 к. (Мратиндан), доселио се из Деретина и променио је славу. Из ове фамилије је свештеник y Ковиљу.

-Ђуровићи, 7 K. (Илиндан), има их y Ивањици.

-Арсенићи, 2 K. (Аранђеловдан), веома су ретка фамилија.

-Луковићи, 1 K. (Томиндан), предак је дошао из истог села, из бројне фамилије, чије се куће налазе на десној обали Голијске Моравице, на падинама Тичара.

-Аничићи, славе Ђурђиц, а воде порекло од Аничића из Пресеке.

-Каплановићи, 4 к. (Аранђеловдан), ретка су фамилија. Има их одсељених и данас живе у: Прибоју (просветни радник), Ивањици и Слатини код Чачка. Највероватније да је предак ових Каплановића дошао из Божетића (нововарошки крај) где има више кућа Каплановића. На другој страни их нема.

Горња Глеђица

Заузима простор од Моравице до Тичара и Јелењег брда. У њој су настањени:

-Ћурчићи, 12 K. (Ђурђевдан), су најбројнији и живе y Горњем Селу – крају овог засеока који је после рата добио школу која је радила у приватној кући више од петнаест година. Одсељени су и данас живе у: Чачку (5), Бањанима код Уба (2), Ивањици (4), Качулицама код Чачка (2).

-Ђиновићи, 2 к., воде порекло од Ковачевића из Васојевића и у роду су са Мићовићима, Плавшићима, Мартиновићима и Ружићима. Куће им се налазе између Горњег Села и Вукашиновића. Има их y Ивањици.

-Петронијевићи, 1 K. (Илиндан), потомци су исељених Никшићана. Каже се да је постојала богата породица Петронијевића у Глећици. Исељених има у Штављу, Врњачкој Бањи иЧачку.

-Боровићи, 1 к. (Јовањдан), дошао је из Беле Стене (Даића) у ово село.

-Брезјаковићи, 1 к., дошали су из Вилова, од Нове Вароши, а овај Брезјаковић је дошао из Даића, где има неколико кућа Брезјаковића које се налазе на десној страни Средњоречке реке.

-Милинковићи, 5 K. (Ђурђевдан), су јака фамилија. Дала је неколико истакнутих просветних радника у Мећуречју, Ивањици и Сомбору. Један од њих био је пре рата (1941) инспектор (изасланик министра за просвету). Данас их има у: Сарајеву, Ковилову, Београду и Чачку.

-Луковићи, 14 K. (Tоминдан), и данас су бројна фамилија, иако их има много одсељених у Чачку (7), Ивањици (5), Београду (3), Ковилову (З). Овде је 1937. године отворена четвороразредна школа, y приватној кући, а 1955. године изграђена је нова у Вукашиновићима.

-Јовичинци, 12 к. (Ђурћевдан), бројна су фамилија. Воде порекло од Сјенице. Један је између два светска рата отишао у Бутково и тамо се настанио. Многи су се y последње време одселили и данас их има у: Ивањици (3), Чачку (2) и Београду.

-Аврамовићи, 12 к. (Ђурћевдан), представљају бројну фамилију и налазе се у делу села који је најближи Куманици. Воде порекло од Сјенице, а у сродству су са Аврамовићима у Куманици. Одсељених има у: Ивањици (4), Београду (3) и Чачку.

-Бојовићи, предак им је дошао из Васиљевића y Аврамовиће. Има одсељених y Ивањици, а имање су купили Баковићи из Вучака.

-Вукашиновићи, 4 K. (Јовањдан), воде порекло од Андријевице, од Васојевића, од лозе Вукића, који је био отац или старији брат Баја од којег су Бајовићи. Вукашиновићи су подигли малу хидроцентралу и осветлили своје куће. На атару ове фамилије подигнута је школска зграда 1955. године.

-Мицићи, 1 K.

-Симићевићи, З K. (Јовањдан).

-Коларевићи, 1 K. (Јереминдан), дошао је из Вучака, где је јака фамилија Коларевића.

-Глеђовићи, 1 K., дошао је из Санџака и привенчао се.

-Милутиновићи, 1 K. (Мратиндан), дошао је из Принчевог Брда.

-Баковићи, 2 к., дошли су из Вучака. Шумски су радници. Има одсељених у Ивањици (2). У сродству су са Баковићима y Бресници (опширније у одељку о Вучаку).

-Поледица, 1 K. (Стевањдан), дошао је у Глећицу из Ерчега.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top