Порекло становништва села Братљево, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Територијално-админнистративна припадност, некада и данас.
Скоро увек су села: Братљево, Глеђица и Ровине која се простиру од Ношнице до Тичар-језера и од Ковиљске планине до Лупоглава чинили заједничку општину Братљево. Центар ова три села налазио се на висоравни између Моравице и Ношнице, на путу од Лупоглаве према Шанчевима и Ковиљској планини. Добио је y својој важности када је 1927. године отворена четворогодишња школа за децу из сва три села и када је основана заједничка земљорадничка задруга. 1955. године новом административном поделом Републике Србије и стварањем комуна – великих општина, Братљево је припојено Међуречју и од тада је престало да буде центар ова три села.
Положај села и комуникације.
Братљево се налази на надморској висини од око 1000 метара. Повезано је са Ивањицом асфалтним путем, дугим 21 километар. Асфалта има још 3 км до Ковиљске планине. Како пут пролази преко висова и шума Лупоглава, y току зиме је под великим снегом и непроходан. Прекида се саобраћај и живот планинаца улази y мучне токове.
Велика је и висинска разлика између кућа које се налазе у непосредној близини река и оних које се налазе на заравнима и јужним странама планина, на надморској висини од 800 до 1000 м. На овим просторима је очигледна и лако се може y потпуности проверити она Цвијићева мисао да су села тако близу, на дохват руке, а да је потребно сате утрошити да би се растојање између њих превалило. Овде се једино пешице или на коњу преваљују километри. Ова села имају нешто колских путева, само прокопаних, а не подасутих и поваљаних. Долине река као да не постоје. Било је покушаја, y последње време, да се долинама Ношнице и Моравице прокопају путеви. Овај други је асфалтиран од Међуречја до Римског моста.
Школа и остале институције.
До 1927. године деца из ових села су ишла у школу Ковиље. У то време деца из засеока ближих Косовици одлазе у школу у овом месту. Тек 1927. године Братљево добија четвороразредну основну школу. У Глеђици је школа отворена, десет година касније, 1937. године, а Ровине немају школу. На Бретљеву је 1954. године отворена осморазредна основна школа. Није више било потребе да деца из ових места иду у Ивањицу да уче нижу гимназију.
Братљево као центар ова три места има: школу, пошту, месну канцеларију, погон задруге из Међуречја, расадник, продавнице, кафану и лугарницу. У центру се налази и rpyпa споменика – крајпуташа изгинулих од 1912. до 1918. године.
Заветина је Прокопјевдан.
Засеоци се налазе на западним падинама планине, окренути према Ношници, само је Мало Братљево на јужној страни.
Порекло становништва по засеоцима.
Старо Село
-Јелићи, 2 K. (Јовањдан). Воде порекло од Јелића из Ерчега. Живе на седалу планине, између Карађорђевих шанчева и Ковиљске планине. Одсељених има y чачанској Лозници (З), Београду и Ивањици.
-Маричићи, 5 K. (Ђурђевдан), највероватније да воде порекло од Дробњака (Црна Гора) и да су преко Полимља дошли у овај крај. И ови Маричићи и они y Комадинама славе Ђурђевдан, што казује да су у сродству. Има их Одсељених у: Ивањици (3) и Београду (2).
-Кривокуће, 5 к. (Јовањдан), истог су рода са Кривокућама у Равној Гори и Смиљевцу. Сви славе Јовањдан и између себе не склапају бракове. Има их Одсељених у: Ивањици (2), Чачку и Београду.
-Недељковићи, 6 K. (Митровдан), има их Одсељених у Ивањици и Чачку.
Златићи
Овај засеок заузима средишни део села. У овом засеоку налази се и црква. Овде живе фамилије: Златићи, Лазовићи и Кривокуће.
-Златићи, 5 K. (Илиндан). У сродству су са Маринковићима y Косовици, Новаковићима y Међуречју и Величковићима у Мани. Сви славе Илиндан. (Опширније y одељку: Маринковићи y Косовици). Има их одсељених у: Ивањици, Међуречју и Чачку. Један је одсељен код Прокупља, научни је радник и доктор наука. Био је председник среза. Златићи из Осонице воде порекло од ових Златића.
-Лазовићи, 4 к. (Ђурђевдан), има их у Ивањици (З), Чачку (5), Пожаревцу (1) и Падинској Скели (З).
-Кривокуће, 4 к. O њима је било речи раније, па није потребно понављати.
Окрајак
Овај засеок се налази најсеверније, између Ношнице и Лупоглава, Буткова и засеока Златића. У засеоку Окрајак најбројнија фамилија су Парезановићи.
-Парезановићи, 11 к. (Митровдан), најмногобројнија су фамилија у моравичком крају. Приликом доласка y овај крај једни су се задржали y Смиљевцу, а одавде су отишли у Сивчину и Куманицу. Неки су се касније одселили y Бањицу више Чачка, а одатле су се неки вратили y драгачевска села, а неки сишли у моравску котлину. Виђенији Парезановићи били су сеоски кнезови. То казује песма о буљубаши Реџу. Данас их има одсељних у: Ивањици (З), Чачку и Београду (4).
-Кнежевићи, 7 K. (Митровдан), пореклом су од Парезановића из истог засеока. То се најбоље види на споменику подигнутом Кнежевићу, на Палибрчком гробу. Кнежевића има данас у: Ивањици, Падинској Скели, Чачку и Београду.
-Ненадићи, З к. (Митровдан). Данас их има у: Ковилову, Падинској Скели, Лозници код Чачка, Ивањици. И они су пореклом од Парезановића, само су променили презиме. Садашње презиме су узели по имену старог претка.
-Миловановићи, 2 K. (Митровдан). Слава показује да су и они од Парезановића из тог села. Одсељених има у: Ковилову, Београду и Ивањици.
-Радосављевићи, 1 к. (Митровдан), дошао је из Радосављевића, с друге стране Ношнице, из Опаљеника. Променили су славу. Узели су славу фамилије y коју су дошли, а зна се да Радосављевићи у Опаљенику и они у деретину славе Јовањдан. Данас их има Одсељених у: Ивањици, Београду и другим местима.
-Милетићи, 2 к. (Стевањдан). Предак je дошао из Буткова, суседног засеока села Косовице.
-Јелићи, 1 к. (Јовањдан), дошао је из истог села, из засеока Старо Село.
-Мариновићи, 5 к. (Митровдан), највише их има у Ивањици (6) и Чачку (9). Има их Одсељених, у последње време, у: Падинској Скели, Београду, Чачку и Ивањици (2).
-Јанковићи, 1 K. (Ђурђиц), најстарији је ушао y фамилију Миловановиће, а потиче из Косовице.
Мало Братљево
Од вододелнице која се протеже од Ковиљске планине и Шанчева до Лупоглава, овај засеок се налази на источној падини која је окренута реци Моравици и селу Глеђици. Овде се налазе фамилије: Ивковићи и Самарџићи.
-Ивковићи, 5 K., има их у: Ивањици, Чачку, Москви.
-Самарџићи, З K. (Ђурђевдан). Нису мењали славу као Самарџићи y Рокцима. Има их на Кушићима и y Чачку. Воде порекло од Самарџића, од Кривошија, испод Ловћена. У роду су са Орловићима који су отишли према Мостару.
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)