Poreklo stanovništva sela Gleđica, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Gleđica se proteže na padinama Golije jednim delom, drugim delom između Golijske i Vučačke reke, na padinama Trube (visa Golije) i Šančeva na drugoj strani. Gleđicu okružuju: Jasenovica (Daići), Vučak, Bratljevo, Kumanica, Prinčevo brdo i Tičar.
Vode.
Kroz Gleđicu protiču Golijska reka koja dolazi iz Jasenovice i spušta se prema Kumanici, i Vučačka reka, koja se pri izlasku iz ovog sela sastaje sa Golijskom rekom i čine Moravicu (nedaleko od Rimskog mosta). Ove reke su izbrazdale teritoriju koju zauzima selo Gleđica, učinile su da se prelaskom iz jednog kraja na drugi kraj sela: penje na brdo, spušta y reku, pa se ponovo penje na brdo.
Zemlje.
Zemljište je veoma strmo, naročito na padinama Tičara, visa Golije. Selo kao da nema ravničarskog dela, a planinski deo je veoma strm i razlika nadmorske visine između najnižeg dela, pored reka, i najvišeg, prema Tičaru-jezeru i Bratljevu, iznosi od 300 do 500 m.
Komunikacije.
Da bi se krenulo u svet, potrebno je do autobusa ići peške do Rovina (20 km od Ivanjice), Kumanice ili Bratljeva. Neki silaze do Mećurečja i odatle odlaze y Ivanjicu i dalje.
Migracije.
Zbog teških uslova života i rada, u poslednje vreme vidna je migracija stanovništva. Stanovništvo je odlazilo u: Ivanjicu, Čačak, Beograd, Banjane kod Uba i druga mesta.
Škola.
Prva škola je otvorena 1937. godine, a posle rata i druga y privatnoj kući u gornjem delu sela. Selo nema svoj centar, već je Bratljevo, iako je do njega teško doći, centar i za ovo selo.
Zanimanje stanovništva i ostali podaci o selu.
Stanovništvo se bavi stočarstvom, ratarstvom i eksploatacijom šuma i gaji voće.
Zavetina je Trojice (duhovi), a druga je Prokoplje. Krstonoše idu posebno y Donjoj, a posebno u Gornjoj Glećici, zbog konfiguracije zemljišta.
Selo je podeljeno na dva dela: Donju i Gornju Gleđicu.
Poreklo stanovništva po zaseocima.
Donja Gleđica
Donja Gleđica zauzima prostor od Bratljeva sve do Golijske reke. Nastanjene su sledeće porodice:
-Bojovići, 11 K. (Mratindan). Milenkovići, Kadovići, Popovići istog su roda sa Bojovićima y Vasiljevićima. Sigurno je da su došli iz Vasiljevića, gde ih je bilo mnogo više. Danas ih ima odseljenih u: Ivanjici (5), Vapi kod Čačka, Kulinovcima, Mršincima i Čačku.
-Jelići – Luburani, 1 K. (Jovanjdan), vode poreklo od Jelića iz Erčega. U srodstvu sa Jelićima y Bratljevu. Ima ih odseljenih u: Ivanjici, Bedinoj Varoši, na Buku i Čačku.
-Poledica, 7 k. (Stevanjdan), vode poreklo od Poledica iz Erčega. Ima ih odseljenih u: Ivanjici, Bedinoj Varoši i Čačku.
-Nešovići, 6 K. (Đurđevdan), vode poreko od rovačkog bratstva Vojinovića, a došli su direktno od Bijelog Polja. Odseljeni su u Ivanjicu (5), a ranije y Bedinu Varoš (Z).
-Avramovići, 5 k. (Đurđevdan) doselili su se od Sjenice i y srodstvu su sa Avramovićima y Kumanici. Ranije je bila velika familija, od desetinu kuća. Odselili su se u: Ivanjicu (3), Beograd (2), Kulinovce (2).
-Leposavići, 8 k (Đurđevdan), su jedina familija koja živi na prostoru između Vučačke i Golijske reke i taj kraj se zove Leposavići, po nazivu familije koja ga naseljava. Poreklom su Vasojevići. Danas ih ima: y Bedinoj Varoši, Ivanjici, Čačku i Beogradu.
-Jelići, 4 K (Jovanjdan), doselili se iz Erčega. Danas ih ima u: Ivanjici (Z) M Čačku (4).
-Ostojići, 2 K. (Mratindan), su retka familija. Ima ih kod Novog Pazara i Čačku. Ranije su se Ostojići odselili y Milatoviće (Dragačevo) i tamo ih i danas ima.
-Višnjići, 1 k. (Mratindan), doselio se iz Deretina i promenio je slavu. Iz ove familije je sveštenik y Kovilju.
-Đurovići, 7 K. (Ilindan), ima ih y Ivanjici.
-Arsenići, 2 K. (Aranđelovdan), veoma su retka familija.
-Lukovići, 1 K. (Tomindan), predak je došao iz istog sela, iz brojne familije, čije se kuće nalaze na desnoj obali Golijske Moravice, na padinama Tičara.
-Aničići, slave Đurđic, a vode poreklo od Aničića iz Preseke.
-Kaplanovići, 4 k. (Aranđelovdan), retka su familija. Ima ih odseljenih i danas žive u: Priboju (prosvetni radnik), Ivanjici i Slatini kod Čačka. Najverovatnije da je predak ovih Kaplanovića došao iz Božetića (novovaroški kraj) gde ima više kuća Kaplanovića. Na drugoj strani ih nema.
Gornja Gleđica
Zauzima prostor od Moravice do Tičara i Jelenjeg brda. U njoj su nastanjeni:
-Ćurčići, 12 K. (Đurđevdan), su najbrojniji i žive y Gornjem Selu – kraju ovog zaseoka koji je posle rata dobio školu koja je radila u privatnoj kući više od petnaest godina. Odseljeni su i danas žive u: Čačku (5), Banjanima kod Uba (2), Ivanjici (4), Kačulicama kod Čačka (2).
-Đinovići, 2 k., vode poreklo od Kovačevića iz Vasojevića i u rodu su sa Mićovićima, Plavšićima, Martinovićima i Ružićima. Kuće im se nalaze između Gornjeg Sela i Vukašinovića. Ima ih y Ivanjici.
-Petronijevići, 1 K. (Ilindan), potomci su iseljenih Nikšićana. Kaže se da je postojala bogata porodica Petronijevića u Glećici. Iseljenih ima u Štavlju, Vrnjačkoj Banji iČačku.
-Borovići, 1 k. (Jovanjdan), došao je iz Bele Stene (Daića) u ovo selo.
-Brezjakovići, 1 k., došali su iz Vilova, od Nove Varoši, a ovaj Brezjaković je došao iz Daića, gde ima nekoliko kuća Brezjakovića koje se nalaze na desnoj strani Srednjorečke reke.
-Milinkovići, 5 K. (Đurđevdan), su jaka familija. Dala je nekoliko istaknutih prosvetnih radnika u Mećurečju, Ivanjici i Somboru. Jedan od njih bio je pre rata (1941) inspektor (izaslanik ministra za prosvetu). Danas ih ima u: Sarajevu, Kovilovu, Beogradu i Čačku.
-Lukovići, 14 K. (Tomindan), i danas su brojna familija, iako ih ima mnogo odseljenih u Čačku (7), Ivanjici (5), Beogradu (3), Kovilovu (Z). Ovde je 1937. godine otvorena četvororazredna škola, y privatnoj kući, a 1955. godine izgrađena je nova u Vukašinovićima.
-Jovičinci, 12 k. (Đurćevdan), brojna su familija. Vode poreklo od Sjenice. Jedan je između dva svetska rata otišao u Butkovo i tamo se nastanio. Mnogi su se y poslednje vreme odselili i danas ih ima u: Ivanjici (3), Čačku (2) i Beogradu.
-Avramovići, 12 k. (Đurćevdan), predstavljaju brojnu familiju i nalaze se u delu sela koji je najbliži Kumanici. Vode poreklo od Sjenice, a u srodstvu su sa Avramovićima u Kumanici. Odseljenih ima u: Ivanjici (4), Beogradu (3) i Čačku.
-Bojovići, predak im je došao iz Vasiljevića y Avramoviće. Ima odseljenih y Ivanjici, a imanje su kupili Bakovići iz Vučaka.
-Vukašinovići, 4 K. (Jovanjdan), vode poreklo od Andrijevice, od Vasojevića, od loze Vukića, koji je bio otac ili stariji brat Baja od kojeg su Bajovići. Vukašinovići su podigli malu hidrocentralu i osvetlili svoje kuće. Na ataru ove familije podignuta je školska zgrada 1955. godine.
-Micići, 1 K.
-Simićevići, Z K. (Jovanjdan).
-Kolarevići, 1 K. (Jeremindan), došao je iz Vučaka, gde je jaka familija Kolarevića.
-Gleđovići, 1 K., došao je iz Sandžaka i privenčao se.
-Milutinovići, 1 K. (Mratindan), došao je iz Prinčevog Brda.
-Bakovići, 2 k., došli su iz Vučaka. Šumski su radnici. Ima odseljenih u Ivanjici (2). U srodstvu su sa Bakovićima y Bresnici (opširnije u odeljku o Vučaku).
-Poledica, 1 K. (Stevanjdan), došao je u Glećicu iz Erčega.
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)