Порекло презимена, село Супње (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Супње, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. П Порекло становништва села Супње, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. П Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Супње (Рашка)

Порекло презимена, село Супње (Рашка)

Порекло становништва села Супње, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Супње је код ушћа Рашке у Ибар, на њеној десној страни, непосредно на падинама косе Лисца, брда Губавца и Супањске Висине.

Тип села.

Куће су подигнуте на граници њива и сеоске утрине, чине насеље долинске врсте. Због издуженог облика село се дели на крајеве: Пољане ниже Лисца, Губавац под брдом истог имена, Бишље под Бисином, Дољане у долини потока и Стари Ђумрук, насеље друмског типа, које сада припада варошици Рашкој.

Воде.

До потеса Кућана је Дражевски Поток, а кроз село протиче Амбарина, који је лети пресушује. Употребљава се вода са извора, чесама и бунара. Извори пресушују. Чесме су: једна у крају Губавиу, друга у Старом Вумруку и Амбарина ниже Лисиа. Чесме не пресушују.

Земље и шуме.

Њиве су у Супањском Пољу ниже кућа и у луговима поред Рашке cа називима: Саставни, Дуварине, Баре, Раван, Либовац. Граб, Љуте Ливаде, Лозине, Конопљиште, Чалија, Луг и Ђумрук; шуме су Орлова Чукара, Лисац, Мерћез, Жути Крш, Лазови, Чука, Бакчина, Пландиште, Осредак и Бисина, а сеоска утрина је према Ибру. Село је оскудно дрветом. Шуме су ситне има на Трницама и она је издељена; заједничке испаше су по Губавцу, Лисцу, Бисини, Јањеву и Рујишту.

Старин и остали подаци о селу.

У Дољанима и Пољанима има остатака дуварина некаквих зиданих зграда од камена у малтеру. Највише их има у њивама повише Старог Ђумрука. Међу њима познају се темељи олтара порушене црквице, око које се изоравају парчад надгробних плоча од мрамора. По остацима зидина народ казује, да је на том месту била „грчка“ (хришћанска) варош, а по остацима рударске шлакње у вароши је био „самоков“ (ковачница). У данашњем гробљу има остатака друге црквине. На Кули била је турска погранична „карауда“. У присоју Губавца има шест засутих рударских „подрумина“ (окана). По М. Арсенијевићу на Губавцује била 1897. године турска караула, озидана каменом, која је изгледала као неки мали градић. На Лисцу била је турска касарна, ув којој је обитавала чета низама као погранична стража. Караула и касарна порушене су 1912. године. Старо Супње било је у Дољанима, од којега је остало гробље; данашње гробље је код црквине до Кућана. Село се заселило у почетку 19. века, па се за време ратова 1876. до 1878. године раселило. Од старих родова вратили су се Роглићи и Алексићи, а сви други су млађи досељеници.

Порекло становништва.

-Коматовићи, Роглићи, 2 кућа, Дидовићи, 3 куће, Рачић, 1 кућа, Ђурђиц, преслава Cв. Пантелија, су Кучи из ибарског Колашина, дошли у бањски Житковац, па у Придворицу, Цоковиће, напослетку у Супње, у коме су их називали Цоковцима. Од Роглића је био народни устник Андрија Танасковић, који се родио у Супњу, а умро у Прокупљу 1913. године. Одељаци су Роглићи у Прћенови, Коматовићи у Јови и Ковачевићи у Топлици; знају за крвне рођаке Коматовиће у Полицама код Иванграда.

-Марковићи, Алексићи, 2 куће, Св. Арханђео,  су досељени од Призрена.

-Ђокић, 1 кућа, Св. Никола,  је досељен из Јаничара у рашкој Јошаници, старином с Пештера.

-Неранџић, 1 кућа, Св. Пантелија, је Куч, досељен из подгорских Троштица.

-Павловић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Бихора.

-Маринковић, 1 куће, Св. Арханђео, је Васојевић из Себечева а од Маринковића у Кућанима.

-Бачевићи, Мијаиловићи, 3 куће, Св. Никола, отац Куч дошао као зидар из Дежеве а тамо из Бачевца код Рожаја; крвни рођаци Бачевцима у Себечеву и Еминовићима у Смолући.

-Ђуровићи, 2 куће, Св. Никола, су Кучи, досељени из Башче код Рожаја.

-Глишовићи, 5 кућа Св. Никола, су Кучи из Батинића y Подгору; и са Глишовићима и Неранџићима у дежевском Ковачеву имали заједнички „огањ“ у Бихору.

-Вељовићи, 2 куће, су од Ровчана у Грачанима код Сопоћана; у Супњу узели земљу од аге „под руку“, тј. на веру онако како су се усмено договорили. Старином су „од Будимље“. Имају крвне рођаке у Батинићу, Панојевићу, Орахову, Плавкову, Слатини и у Радошићу под Копаоником.

-Петровић, 1 кућа, Св. Архенђео, је Васојевић, отац се доселио из Лукоцрева.

-Дмитровић, 1 кућа, Ђурђевдан,  је Дробњак, досељен из Лече под Рогозном око 1895. године.

-Мутовџић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Тушимље.

-Рашљанин, Самаилић, 1 кућа, Св. Јован, ке досељен из Раста у Подгору; има их у Новом Пазару и негде у Босни.

-Ивановић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Буковице код Рожаја; има одељака у Белом Пољу под Голијом.

-Белоица, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Буковице код Рожаја 1924. године.

-Хоћанин (Ивзо) одселио се у Нови Пазар 1941. године.

Од 1876. до 1878. одселили се у Топлицу:

-Ђенадићи у Блаце;

-Костови од Роглића у Чучулама и:

-Кардовићи мухамеданци у Нови Пазар (имали кулу у Супњу, која је порушена 1876. године).

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (5)

  • коци

    Зашто се свуда за Белоице каже да су Кучи када су они Братоножићи ?

    Одговори
  • AG

    Da li je pomenutim Veljovićima slava Sveti Luka,i da li su u srodstvu sa Veljovićima iz Borove,opština Leposavić ?

    Одговори
    • Милодан

      AG!

      Не бих знао рећи коју славу славе Вељовићи, јер то у књизи не пише. А да ли су у сродству са Вељовићима из Борове, опет – не знам, мада верујем да би то било наглашено, као за остала (поменута) места
      .
      Поздрав!

      Одговори
  • коци

    АГ ја сам по мајци од Вељовића из Грачана .Слава јесте Св. Лука.Деда је помињао порекло из Лешка.То је све што знам.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top