Порекло презимена, варош Блаце Reviewed by Momizat on . Порекло становништва вароши Блаце, општина Блаце – Топлички округ. Према тексту Даринке Зечевић „Блаце – антропогеографска испитивања“. Приредио сарадник Порекл Порекло становништва вароши Блаце, општина Блаце – Топлички округ. Према тексту Даринке Зечевић „Блаце – антропогеографска испитивања“. Приредио сарадник Порекл Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варош Блаце

Порекло презимена, варош Блаце

Порекло становништва вароши Блаце, општина Блаце – Топлички округ. Према тексту Даринке Зечевић „Блаце – антропогеографска испитивања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Положај вароши Блаца је на путу, који води кроз Јанкову Клисуру ( Крушевац – Белољин) и на раскрсници којом се тај пут укршта са путевима у неколико других праваца. Блаце се налази на граници кристаластог масива Јастрепца и дна неогене котлине средње Топлице.

Воде.

Хидрографски услови овог насеља су повољни. Осим воде из бунара, које има скоро свака кућа, варош је имала и артерске бунаре, али су они за време Другог светског рата запуштени.

Клима.

Климатски услови су такође повољни, јер је Јастрепцем заклоњено од северних ветрова.

Развитак насеља.

Блаце се налазило на важном средњовековном путу али се ипак не помиње до новијег времена. Блаце се помиње, уз села Међухан и Претрешња, 1395 године у Повељи којом се поклањају добра манастиру Св. Пантелејмон на Светој Гори.

Ипак име Блаце, без везе са овом облашћу, се помиње у другим областима у средњовековним српским споменицима.

Блаце, као насеље, се помиње први пут за време ослобађања Топлице и других крајева предристовачке Србије – 1878. године. У самој географској литератури блаце помиње М. Ђ. Милићевић и својој књизи „Кнежевина Србија“ 1884. године  и тада већ „село“ има 106 пореских глава.

До ослобођења 1878. године Блаце има обележје сточарског муслиманског насеља. Први насељеници – Антићи, Ђурковићи и Поповићи, насељавају се по разбијеним крајевима дотадашњег насеља, тамо где су Арбанаси имали куће.

Када је 1882. године главни пут поново просечен, Влајко Којић, досељен из Крушевца, подиже механу код напред описане раскрснице на главном друму за Јанкову Клисуру. Тако се ствара зачетак варошког насеља те је 1926. године проглашено за варошицу. Уведен је пазарни дан – уторак и годишњи вашари – цар Константин и царица Јелена, 3. јуна и Св. Агатоник, 4. септембра.

Државна аграрна комисија је поделила сеоску утрину 1884. године са обе стране стране главног друма и тиме привукла нова досељавања. Прву кућу на друмском делу за Прокупље иза поделе утрине 1884. године подигли су Икићи досељени из Мајдева – Расина. У близини механе на рскрсници путева подиже први дућан Иван Милосављевић, досељен из Крушевачке Жупе. У исто време отвара и бакалницу и занатску радњу за израду „памуклија“. Након тога насељавају се трговачке „фамилије“ Шедмићи, Стошовићи и други.

Блаце је имало значајну улогу 1915. године приликом повлачења српске војске кроз Јанкову Клисуру.

По завршетку Првог светског рата почиње обнова Блаца и даље подизање варошице, када се подиже први моторни млин, црепана и неке културне установе – основан школа – данас гимназија, домаћичка школа – данас дечији дом, пошта, градско купатило, болница и друге грађевине.

Блаце није поштеђено ни у Другом светском рату. Након ослобођења 1944. године Блаце се афирмише не само као саобраћајно и економско, већ и као културно и административно средише, да би 1950. године Блаце постало средиште новоформираног Јастребачког среза.

Занати.

Од заната најразвијенији су: качерски, абаџијски, коларски, столарски, лончарски и бунарџијски. После Другог светског рата основана је Обућарко-опанчарска задруга, Металска-преређивачка задруга, Столарска задруга, Кројачка задруга, две лончарске радње, две коларске, по једна качерска и поткивачка и две берберске радње.

Индустрија.

После Другог светског рата почела је да се развија индустрија, која служи за прераду сировина – дрвета, вуне, глине, жита. Настале су стругаре, црепане и циглане, вуновлачаре, млинови…

Осим тога, непосредо у близини Блаца почиње екслоатација мрког угља у селу Чучулу што омогућава даљи, виши развој овог места.

Пољопривреда.

Земљорадња је најглавнија грана пољопривреде. Карактерише се искоришћавањем трију појаса површина доње – котлинске и долинске – земљорадничке привредне зоне. Најнижи од ових, појас ливадаа и влажне културе – налази се у алувијалној равни доње Блатачнице, од Блацког Језера до Јанкове Клисуре. Средњи појас је појас сувих култура, поглавито жита – пшенице и других стрних култура. У појасу тераса налазе се виногради на присојима Драгомировца. Горњи појас је под шљивама и осталим воћем, обухвата блаже присојне стране долине котлине према Јастрепцу и Јаворцу. На стрмијим и осојним странама налазе се забрани приватника.

Сточарство је засновано на узгоју говеда, оваца и свиња. Било је најразвијеније када је утрина била заједничка својина целог насеља. Осим тога коришћени су пашњаци у делу масива Јастрепца на месту званом „Сенокос“, где су имали привремене сточарске станове, а у јесен их враћали.

Поделом утрине онемогућено је екстезивно сточарство. Од тада настаје интезивно искоришћавање земљишта земљорадњом. У Блацу је 1949. године основана прва Сељачка радна задруга.

Саобраћај и трговина.

На описаним путевима; низ Блатачицу кроз Јанкову Клисуру за Крушевац; преко Тулара уз Топлицу за Куршумлију, преко Међухане и Суповца за Ниш, низ доњи ток Блатачице на Суви До и од Белољина низ Топлицу за Прокупље, где је главна железничка станица за Блаце.

Трговина је пре Другог светског рата је функционисала разменом сеоских и варошких производа, нарочито на пијачни дан – уторак. Најглавнији производи сеоске околине су: жито, воће, стока и сточни производи итд. Блаце је чувено по вашарима, којих има два пута годишње и трају по неколико дана. Тих дана долази до размене производа из удаљенијих крајева – Ниша, Пирота, Врања, Параћина, Скопља и других места.

Тип насеља.

Блаце је мешовитог и прелазног варошко-сеоског типа. Главни, централни део насеља, трг (Зелени или Житни пијац) и друмски делови имају особине ушореног варошког насеља. Изван варошког, пијачног центра, горњег дела вароши око цркве и друмских делова насеља поред главних путева Блаце је разбијено у неколико крајева са особинама „ибарског“ – „џематског“ или махалског типа.

Порекло становништва.

У насељавању Блаца,чије је целокупно становништво досељено после 1878. године најважнија је миграциона струја од Копаоника – 34 рода у 195 кућа. Одмах из ове долази ибраска струја – од ибарских села, највише из околине Рашке – 12 родова са 46 кућа. Трећа, знатно слабија је жупско-расинска – 20 родова са 59 кућа. Било је досељавања са разних страна – Ужица, Куршумлије, Пећи, Косовске Митровице, Власине и других места.

Досељеници из периода од 1878. до 1900. године:

-Антићи су из Трикосе – Ибар. Славе Никољдан.

-Ђурковићи су из Трикосе – Ибар, Св. Мина. Од исте фамилије су:

-Несторовићи и Радовићи.

-Ивљани су из краја Ивље, село Рокце – Копаоник, Јовањдан.

-Икићи су из села Мајдева – Расина, Јовањдан. Од исте фамилије су и:

-Јевтићи а раније су се и једни и други звали Миљковићи.

-Савићи су из села Богиша – Расина, Ваведњење.

-Милосављевићи су из села Ботуње – Жупа, Ђурђиц.

-Судимци су из Судимља – Копаоник, Стевањдан.

-Грујићи-Плужевци су из Богише – Расина, Аранђеловдан.

-Николићи су из Штитара – Расина, Никољдан.

-Јовановићи-Вукосављевићи су из села Лепенца – Копаоник, Св. Ђорђе.

-Раденковићи су из Криве Реке – Копаоник, Аранђеловдан.

-Башићи су из села Осреци – Копаоник, Алимпијевдан.

-Филиповићи-Максићи „Ливађани“ су из села Ливађе – Копаоник, Аранђеловдан. Иста фамилија су и:

-Симићи „Ливађани“.

-Кнежевићи су из села Осреци – Копаоник, Алимпијевдан.

-Ковачевићи су из села Козница – Копаоник, Лучиндан.

-Вукосављевићи су из села Суваје – Расина, Никољдан.

-Стевановићи-Пауновићи су из села Игроша – Жупа, Алимпијевдан.

-Илићи су из села Мајдена – Расина, Св. Врачи.

-Спасојевићи-Анђелковићи су из села Штитара – Расина, Ђурђиц.

-Вукашиновићи-Пржићи су из Ибра, Никољдан.

-Илићи други су из села Суваје – Расина, Св. Врачи.

-Антићи други су из села Богише – Расина, Ђурђиц.

-Милуновићи су из села Заврате – Копаоник, Лучиндан.

-Секулићи, зову их „Кулиже“, су  из села Семетеша – Копаоник, Мратиндан.

-Милосављевићи други су из села Лепенца а тамо из села Мечкара – Копаоник, зову их „Мечкари“, Никоољдан.

-Ковачевићи други су из села Тршановци – Копаоник, Св. Мина.

-Стошовићи су из Бруса, тамо из села Игроша – Жупа, Аранђеловдан.

-Грбићи су из села Велике Грабовице – Копаоник, Аранђеловдан.

-Миличићи су из села Осреци – Копаоник, Никољдан.

-Стевановићи-Крњац су из села Витановићи – Ибар, Никољдан.

-Стевановићи-Пиперац су из села Суваје – Расина, Ћириловдан.

-Ћирковићи-Вадивук су из подручја Ибра, Ваведење.

-Милутиновићи су из села Витановићи – Ибар, Никољдан.

-Ђорићи у из села Злегиње – Жупа, Аранђеловдан.

-Караџићи су из Рашке, Ђурђиц.

-Козићи-Швабићи су из Великог Рабара – Копаоник, Алимпијевдан.

-Грујићи-Жујићи су из села Жиљци – Копаоник, Лучиндан.

-Радивојевићи-Котуран су из села Мајдена – Расина, Јовањдан.

-Мијајловићи-Пиштољци су из Косовске Митровице, Јовањдан.

-Симићи-Матићи су из Криве Реке – Копаоник, Св. Врачи.

-Спасићи-Жујићи, зову их „Мачковчани“ и „Челиковићи“ су из Криве Реке, заселак Мечковац – Копаоник, Св. Врачи.

-Милосављевићи-Збиљићи су из села Мајдева – Расина, Аранђеловдан.

-Вучковићи-Шошићи су из села Шошићи – Копаоник, Ћириловдан.

-Петровићи-„Пећанци“ су из села Истока код Пећи, Св. Агатоник.

-Ваљаревићи су из Велике Грабовице – Копаоник, Св. Вартоломеј.

-Дачковићи су из села Мешева – Расина, Алимпијевдан.

-Обрадовићи су из села Витановићи – Ибар, Никољдан.

-Милошевићи су са Власине, Никољдан.

-Крстојевићи-„Чајтинци“ су из села Чајтина – Копаоник, Стевањдан.

-Милутиновићи-Чокотавци су из села Чокотара – Копаоник, Аранђеловдан.

-Лазаревићи су из Ужица, Стевањдан.

-Јаношевићи су из села Доње Јариње – Ибар, Аранђеловдан.

-Шелмићи су из села Осредак – Копаоник, Алимпијевдан.

-Мијатовићи су из села Ливађе – Копаоник, Лазаревдан.

-Павловићи-„Влајковци“ су из села Влајковца – Копаоник, Ђурђиц.

-Степановићи-Андрејићи су из села Пљевштица – Ибар, Св. Мина.

-Проловићи су из села Мајдева – Расина, Никољдан.

-Петровићи су из области Ибра, Јовањдан.

Стари родови, који су изумрли:

-Поповићи су (били) досељени из села Трикосе  – Ибар.

-Денићи су из села Суботице – Жупа.

-Андрејићи су из села Бабице – Копаоник.

-Којићи су из Крушевца.

-Премовићи су  из села Јариње – Ибар.

-Чомагићи су из села Брзећа – Копаоник.

Досељеници из периода после 1900. године:

-Јањевићи су из села Кртока код Куршумлије, Јовањдан.

-Прибаци су из села Виткова – Жупа, Томиндан.

-Миљковићи-Дреновци су из Дренове – Копаоник, Никољдан.

-Савићи-Ђорђевићи су из села Батоге – Копаоник, Митровдан.

-Смиљковићи су из села Ржанице – Жупа, Ђурђиц.

-Павловићи су из села Трнавци – Жупа, Аранђеловдан.

-Лазићи су из села Мајдева – Расина, Алимпијевдан.

Цигана-Рома има 9 кућа. Досељени су пре 30 година из Расине. То су:

-Ристићи, Васићи, Павловићи, Ђорђевићи и Милићи.

Сви су православни и славе Ђурђевдан, Никољдан и Аранђеловдан.

ИЗВОР: Према тексту Даринке Зечевић „Блаце – антропогеографска испитивања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (11)

  • Predrag

    Prezime Aleksic selo Suvi do,odakle su dosli?

    Одговори
    • Милодан

      Предраг!

      Село Суви До, општина Блаце није обрађен(о), јер нисам наишао на књигу о којој су написани подаци о том селу – тако да одговор на постављено питање није могућ.

      Поздрав!
      Милодан

      Одговори
  • Predrag

    Pozdrav Milodane
    Ako zivis u Blace da mozda ne poznajes neku familiju Aleksic,pa mozda od njih se moze doci informacije?

    Одговори
    • Милодан

      Предраг!

      Не живим у Блацама. Пореклом сам из села Јабучја код Лајковца а живим у Обреновцу. Кроз Блаце сам прошао бициклом на путу за Свету Гору.

      Поздрав!
      Милодан

      Одговори
  • Aleksa

    Da li znate poreklo porodice Miletic -Donja Rasica.

    Одговори
    • Милодан

      Алекса!

      Најпре треба да се зна да ли је у некој књизи „обрађено“ село Доња Рашица, да та књига дође у „централу“ Порекла, потом (било би пожељно) да буде дигитализована и као таква постала мени доступна. Тек тада ми се ствара могућност за постављање на сајт – и, наравно, да се зна порекло рода Милетић.

      Поздрав!
      Милодан

      Одговори
  • branko

    interesuje me poreklo porodice ivanovic iz toplicke donje josanice

    Одговори
    • Милодан

      Бранко!

      Насеља у Топличком округу су веома мало, скоро никако, обрађена у књигама, нешто мало у општини Прокупље у књизи „Пуста река“, општина Куршумлија на основу књиге „Копаоник“ и посебна књига „Блаце“, тако да, за сада, није могуће поставити порекло становништва тог (Топличког) округа. Следствено томе, није могуће одговорити на питање порекло рода Ивановић из Доње Јошанице.

      Поздрав!
      Милодан

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top