Порекло презимена, село Станишевац (Вишеград)

7. октобра 2017.

коментара: 0

Порекло становиштва села Станишевац, општина Вишеград – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Станишевац се налази на истоку од села Бијеле и Стоца, северно од Добруна а на југу од Вардишта. Неке су куће у присоју – Станишевац а неке су по осоју по косама изнад Вардишта и тај део села зове Ковануша или Загвожђе.

Воде.

У селу се пије вода са чесме Ковануше, чесама Риоче и Добре Воде ниже села и језера у Раздолинама.

Земље и шуме.

Куће су у овом селу у страни испод брда а њиве и ливаде су испод кућа у пољу. Имају њива и ливада по Риочу и Загвожђу до којих је од села потребно од 15 до 30 минута хода. Земља је осредње родности, на местима је и каменита – у Ковануши.

Испаше су сеоске у шумама око села, као: Раздолине, Стоцу, Чешљару, Риочу и Бјелуши – испод Ковануше до Вардишта.Те су шуме у непосредној близини села, те се стока не удаљава од села више од сат до сат и по пешачког хода.

Са свију страна села су шуме, које се зову: Раздолине, Бјелуша на пола сата од села и Столац на једна сат хода од сеоских кућа.

Тип села.

Куће су подељене у две групе: у Станишевцу и у Ковануши. Станишевац од Ковануше раздваја брег Границе. Има једна кућа на месту Риочу, више Раздолина а ниђе Станишеваца. Од Станишеваца ову кућу дели пут Вишеград – Вардиште и вода Риоча. Између Станишевца и Ковануше има скоро два километра; а од најниже куће у Станишевцу до ове у Риочу има пола километра.

У Станишевцу су куће поврх њива и ливада а испод брега Границе. Растурене су, по једна-две покрај пута или даље од њега. Између оних које су ближе, растојање је 20-30 а између удаљенијих по 100-300 корака. Куће су близу с тога што име је земља за рад на једном месту.

Куће по Ковануши су раштркане по косама које деле долине, међусобно удаљене од 100 корака до пола километра. Овде су куће тако грађене због тога што им је зиратна земља растурена по косама и странама.

У овом селу некада је била само једна кућа, па кад се некад два брата, на којима беше остала, оделише, један остане у Станишевцу а други се одсели у Кованушу. Од њих двојице данас у Станишевцу има 9 и у Ковануши 5 кућа. Како се ко одвајао тако је подизао кућу на одељеним чифлучким земљама и крчевинама.

У селу има 15 кућа, од којих су Шимшићи и Јевтићи од поменуте браће и Јевђевићи (Васиљевићи).

Име села.

Прича се да је село ово име добило што се некад на коме је оно сада били манастирски станови. Ковануша је добила име од воде Ковануше.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да су некада на простору садашњег села били станови манастира Добруна. Када је манастирско имање разграбљено, аге и бегови су га сами радили или су га давали под „хак“ и тек доцније су се овде доселили кметови. Први су кметови били два брата Шимшића из Стоца, који су своје земље, које су имали у Стоцу на Загвожђу продали, један беговима Ченгићима а други Диздаревићима и дошли на агинску земљу. Један од њих се одселио на Кованушу и од њега су.

-Јевтићи – пет кућа, који су тако названи под деда Јевти. Од другога су:

-Шимшићи у Станишевцу. Славе, као и ихови рођаци у Стоцу, Јовањдан.

-Јевђевићи или Васиљевићи су се доселили из Добруна око 1870 године. Славе Никољдан.

Гробље је између Станишевца и Ковануше, на једној коси.

ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.