Порекло презимена, село Горњи Барбеш (Гаџин Хан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи Барбеш, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Порекло становништва села Горњи Барбеш, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горњи Барбеш (Гаџин Хан)

Порекло презимена, село Горњи Барбеш (Гаџин Хан)

Порекло становништва села Горњи Барбеш, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горњи Барбеш се налази на југозападном подножју Селичевице. Сеоски атар је простран. Земљиште је под селом равничарско, негде благо заталасано брежуљицима. Земљиште под брдима је местимично засађено виноградима и воћњацима а многе њиве, које су на овој крчевини давале обилан род житарица, нарочито јечма, данас су напуштене и на њима расте ретка планинска трава која служи за пашу. Неке од њих су засађене багремом.

Воде.

Од пет потока који се сливају са Селичевице на атар овог села, четири правцем север-југ пресецају сам терен села чинећи га брежуљкастим. У горњем току и њима има воде преко целе године а селом само у зимској половини године док преко лета сасвим ослабе или пресуше. Први поток се зове Попов Дол, други носи име Превод поред чијих обала су подигнуте прве сеоске куће. Трећи поток Поклопчевица има своју долину до испод самог села, где се улива у Превод. На извору потока, на месту званом Ђурђевица било је, кажу, велико врело. Данас је то врело слабо. Постоје две варијанте слабљења овог извора. По првом то су учинили мештани како се поред њега не би населили Турци а по другом да би, због обиља воде, онемогућили плављење села. Четврти поток се зове Прампутак. Иако од пет потока четири теку селом, њихова слаба и повремена вода не може да подмири потребе за текућом водом. Велики број бунара и сеоских чесама ублажавају последице пресахлих потока у време лета. Бунарском водом се поји стока, пере рубље, наводњавају баште. Село има и водовод.

Остали подаци о селу.

Одмах испод пута, који одатле скреће ка Гркињи а даље за Ниш, диже се велика зграда задружног дома; југозападно на брдашцу одакле се пружа најлепши поглде налази се црква са звонаром док је испод задружног дома стара сеоска чесма од које је јужно на око 50 метара стара школска зграда а између чесме и старе школе саграђена је нова школска зграда. Осим тога подигнуте су три стамбене зграде, две за наставно особље а једна за шумаре. Изграђена је и амбуланта, продавнице..

Постанак села и прошлост.

Не зна се када су на овом месту подигнуте прве куће данашњег села, али по ископинама опека на неким њивама и старог водовода за чесму може се закључити да је овде од давнина постојало насеље.

По једном другом предању, село је најпре било на врху Селичевице, на месту Црквиште где се и данас добро види темељ некадашње цркве. Када је поред сточарства почела и земљорадња дошло је до сеобе, па се село преселило у подножје.

Одмах после освајања ових простора Турци су дошли у ово село. Турски конак, „кованлук“ налазио се одмах испод данашњег моста на Преводском потоку. Памте се Алил-бег, Мамут-бег и Садик-бег. Не може се одредити ко је од њих био „господар“, који је живео у Нишу и повремено долазио у село. Село је имало два туска гумна. Једно се звало Бегово гумно а друго Спахиско. На месту родиње налазило се „турско лојзе“ и у Кривуљи „турска њива“.

Име села.

Како се у прво време звало и када је добило назив Горњи Барбеш – не зна се. Чак се и мало зна значење садашњег имена. Постоје три тумачења, али су јако непоуздана. По једном је некада на месту званом Каповац било село које се звало Барбеш, јер је у њему било доста бара. На турском каже се пет каже „беш“ па је од те две речи, бара и беш настало име Барбеш. Доцније је село измештено на локацију данашњег Горњег и Доњег Барбеша.

По другом предању село се налазило између Горње и Доње Баре, где су данас ливаде, и да је ту било много бара. Предање тврди да је име Барбеш настало од речи „бара“ – „бариште“ и да је то временом то преиначено у Барбеш.

Треће предање тврди да реч „беш“ на турском, као што је речено, значи пет али да реч „бар“ на персијском значи полупусто место. Отуда би те речи спојено у једну значиле „пето полупусто место“

Порекло становништва.

-Ивковци (Илићи)*. Оснивач рода, Стојан, досељен је из Велико Крчимира око 1793. године. Кажу да је дошао у Горњи Барбеш због бољих услова за живот.

-Ђуринци (Петровићи Павловци, Динићи, Спасићи, Стојановићи, Васковићи). Родоначелник Ђура досељен је из Великог Крчимира крајем XVIII века због сукоба са Турцима. У селу их има 20 а ван села – у Нишу 16 кућа. Фамилија је ратничка и хајдучка. Славе Св. Петку.

-Вувинци (Стаменковићи, Ћосинци)*. Фамилију је засновао Вукадин – Вува. Доселио се из околине Врања.

-Јекини*. Ово је староседелачка фамилија. Најстарији предак за кога знају се звао Никола.

-Попмарковци (Костићи, Стевановићи). Родоначелник овог рода је поп Марко. Дошао је из Великог Крчимира око 1805. године. У селу их има 7 и одсељених 9 кућа, највише у Нишу. Имају надимак Котинци али се не зна због чега, вероватно по неком предаку, кога су звали Кота. Славе Св. Ђорђа.

-Матинци (Динићи)* су досељени из Великог Крчимира, вероватно почетком XIX века. Најстарији предак је Мата, по коме се фамилија зове. У селу их има 12 а одсељених исто 12 кућа. Има их у Нишу и Београду. Фамилија је напредна и дала је низ истакнутих личности, директора, правника и других.

-Кланчинци. Најстарији предак Здравко је дошао са Косова средином XIX века. Славе Св. Ђорђа.

-Бабарадинци*. Ова фамилија је староседелачка. Најстарији предак, кога знају, звао се Ђорђе.

-Јанкулци. Ова фамилија је досељена из Богојевца. Најстарији предак, оснивач рода, звао се Стојан. Слава Св. Ђорђе.

-Злокерци су досељени из Бердуља. Родоначелник је Стојиљко. Имају у фамилији лекаре и друге интелектуалце. Славе Никољдан.

-Митини су досељени са Косова. Родоначелник је Мита. Славе Ђурђевдан.

-Поп-Алексини*. Поп Алекса се доселио из Великог Крчимира. Фамилија је дала доста ратника и интелектуалаца – инжењери, професори и др.

-Стојачинци. Најстарији предак Живко доселио се из Лазаревог Села. Имају доста одсељених.  Међу њима и интелектуалаца. Фамилија је дала више солунаца и учесника НОР-а. Славе Никољдан.

-Спасинци су староседеоци. Занивач рода је био Спаса. Има их одсељених. Славе Пејчин дан.

-Врањанци*. Оснивач рода Димитрије доселио се из околине Врања. Има их доста одсељених.

-Љољинци*. Најстарији представник ове фамилије је Здравко, који је дошао са Косова.

-Бердуљци* су досељени из Бердуља. Доселио се родоначелник Станоје.

-Виландричани*. Стеван се доселио из Виландрице. Фамилија је од оснивања имала све саме интелектуалце – службенике и истакнуте људе.

-Поповићи. Фамилију је засновао свештеник Јордан Поповић око 1870. године. Јован је дошао из Великог Крчимира за свештеника Горњобарбешке цркве. У селу их име две а одсељених 5 кућа. Фамилија је дала више свештеника, учитеља, првника и једног владику. Слава Св. Ђорђе.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top