Порекло презимена, село Слишане (Лебане) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Слишане, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај Порекло становништва села Слишане, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Слишане (Лебане)

Порекло презимена, село Слишане (Лебане)

Порекло становништва села Слишане, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Слишане се налази на највишој дилувијалној равни испод саме Петрове Горе. На западу од села је пространа заливађена површина, обрасла старим дивљим крушкама. Ова зараван може имати дужину до два километра а онда се одатле уздиже Петрова Гора са Малим и Великиом Петровцем. На северу од ове заравни уздиже се оголели рид, који се протеже од Великог Петровца и благо спушта ка Слишану и који одваја Слишане од Боринца. Поред овог рида, усекао је своје корито Слишански Поток.

Тип села.

Слишане није у једној махали и на једном месту, већ су му махале разбацане по околним брежуљцима, али углавном поред пута из правца Бачевине који се рачва у правцу Бучумета лево и продужује на запад за Гајтан па се може рећи да је ово село друмско насеље као и у време Римљана на важној саобраћајници и раскрсници путева, па ту карактеристику ни до данас није изгубило. Свака махала је скуп збијених кућа. Те махале носе називе по родовима који су се ту населили или их, пак, по називу насеља из кога су преци данашњих становника овде дошли. Слишанске махале носе ове називе: Мечкарска, Гаџулије, Бешчиска, Престојчови, Јанковићи, Јанковци, Џокановци, Дојчиновци, Овсари, Гробари, Црногорци, Власинци, Ридарци, Шумарци, Бачкариши, Лујина и Огњановска Махала.

Атар села Слишана граничи се са атарима ових суседних села: Боринца, Мијајлице, Мајковца, Орана, Бачевине, Бучумета и Гајтана. Западну границу слишанског атара чини гребен Петрове Горе и поклапа са границом пусторечке области.

Име села.

По легенци село је добило своје име по томе што се вода, када је свињар из Свињарице градио водовод из Радана за Царичинн Град, на овом месту слила. Пластика околног терена је таква да се ка Слишану из праваца вода слива, па је по том основу и ово село добило своје име.

Воде.

Главна текућица је Слишански Поток, који извире на источној падини Петрове Горе и то из изворишта на локалитетима Лештар и Крушаре. Од Слишана поток теча ка селу Мијајлица, од кога носи назив Мијајлички Поток, па се, изнад Каменице, састаје са Царичинимо Потоком од ког места добија име Каменичка Река.

На атару села Слишана има много извора-кладенаца. Осим поменутих Лештара и Крушаре то су Милошеве Ливаде, Топла, Ћунци, Кисела Вода, Бакарна Вода, Шашински Кладенац. Постојала су још два извора, звана Чабуре (Чубуре) и Стублина. Село има водовод израђен 1937. године са шест јавних чесама. Скоро свакакућа има бунар дубине од 5 до 20 метара.

Земље и шуме.

Слишане има веома простран атар, једна од највећих у Пусстој Реци. Захвата простор од 1495 хектара. Од те површине су оранице и баште на 607 хектара, воћњаци 47, виногради 12, ливаде 203, пашњаци 394, шуме 199 док је неплодно 33 хектара.

Земља носи ове називе: Равњак, Ширине, Средњи Рид, Црногорци, Влајковци, Власинци, Ћунци, Топола, Беле Куће, Терзије, Мало Језеро, Према Терзије, Рушитово, Јанина Падина, Параспур, Васин Рид, Велико Језеро, Кривља, Оранице, Тршевине и Павлов Гроб.

Старине у селу.

У засеоку Петровцу постоји камена црква покривена ћерамидом, посвећена Св. Петки Трнавски. Остаци цркве постоје и у слишанском гробљу. И на локалитету Топола постоје трагови разрушене цркве.

У Слишану је 1916. године постојала џамија. Њени темељи се и данас познају у дворишту месне канцеларије.

Постанак села и прошлост.

Иако се Слишане налазило на важној римској саобраћајници, која је спајала Ниш са Јадранским морем, до сада нису откривени остаци римске или ромејске насеобине у овом крају. Судећи по траговима неколико старих цркава, сигурно је у доба српске средњовековне државе овде било насеља. Први писани траг о Слишану сачувао нам је Михајло Лукааревић, који је у овом селу имао дужнике и јемце. По мишљењу Михаила Ј. Динића, савременог српског историчара, Турци су већ 1433. године били господари области северно од Новог Брда повезујући то са удајом кнегиње Маре за Мурата II поводом чега је Турцима предата Топлица и Дубочица.

Слишане помиње и Мита Ракић у својој студији „Из Нове Србије“ истичући да је оно било велико, лепо и богато арнаутско село.

Порекло становништва.

Иако на први поглед Слишане одаје утисак села које напредује, његово становништво је у сталном и осетном опадању. Тако је 1953. године у њему живело195 породица са 1135 становника док је по попису из 1971. године број кућа износио 194 а број становника 816.

Садашње становништво чине ови родови:

-Огњановићи су досељени са Власине.

-Јанковићи су са Власине.

-Страхинићи-Миленкови су са Власине.

-Андрићи су са Власине.

-Стојановићи су са Власине.

-Милчићи су из Доброг Поља.

-Стојановићи су са Власине.

-Станковићи-Дојчиновци су са Власине.

-Пешићи су са Власине.

-Илићи су са Власине.

-Јовановићи су са Власине.

-Митровићи су са Власине.

-Петковићи су са Власине.

-Петковићи други-Бешчије су са Власине.

-Љубићи-Динчини су са Власине.

-Микићи су са Власине.

-Радовановићи су са Власине.

-Ивковићи-Русимови су са Власине.

-Игњатовићи су са Власине.

-Анђелковићи-Туфеџије (из Туфеџијске махале) су са Власине.

-Милчићи други-Деда Белини су са Власине.

-Голубовићи су из Црне Горе.

-Столићи су из села Бољевце код Гиљана.

-Богдановићи су са Власине.

-Станковићи други су са Власине.

-Синадиновићи су са Власине.

-Ристићи су са Власине.

-Ивановићи-Гробари су са Власине.

-Голубовићи други-Шопови су са Власине.

-Стојановићи други су са Власине.

-Николићи су са Власине.

-Радојчићи су са Власине.

-Анђелковићи други су са Власине.

-Цветковићи други су са Власине.

-Милосављевићи су са Власине.

-Новаковићи су са Власине.

-Коцићи су из Криве Реке.

-Перићи су Криворечани.

-Богдановићи су из Криве Реке.

-Цакићи су из Криве Реке.

-Филиповићи су из Криве Реке.

Родови из Криве Реке населили су се у заселак Слишана – Петровац 1912. године.

Занимање становника.

Слишанчани су земљорадници. На својим њивама сеју пшеницу, кукуруз, раж, јечам и овас. Имају воћњаке, нарочито добре шљивике. Имају и винограде.

Осим тога они су и печалбари. Преко лета пољопривредна газдинства остају на рукама стараца. Омладина иде на рад ван села или се школује.

Слишанчани се сматрају као ваљани и радни људи. Нису кавгаџије и парничари. Нема алкохоличара иако свако домаћинство потроши у просеку 200 литара годишње, коју пеку од шљива, крушака, дивљих крушака и комине после отакања вина.

Сточарство је стајско. Обично свака кућа има по две краве. Има нешто и оваца.

Миграција из овог села управљена је према Нишу, Лесковцу и Београду.

Слишане има петоразредну основну школу, амбуланту у коју два пута недељно долази лекар из Лебана док је медицинска сестра сваки дан у њој.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top