Порекло презимена, село Секицол (Лебане)

23. јула 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Секицол (по књизи Саки – Цол), општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Секицол је подигнут на левој обали Царичиног Потока, испред улаза ове речицу у неки врсту клисурице. Са југоисточне стране прилаз селу је доста непогодан и долази са Змијиног Камена (кота 400 м). Природан прилаз селу је са југа, из правца Царичиног Града.

Тип села.

 Секицол има три махале: Цопинску, Маринковску и Доњу Махалу. Збијеног је типа, с тим што је Доња Махала нешто низводно. Околна села су: Штулац, Прекопчелица, Врбовац, Каменица и Мијајлица.

Име селу.

На путоказу стоји Секи Цол а бележе га у војним картама као Сакицол. Реч Саки-Цол или Секи-Цол је компонована од две речи страног порекла, који усвојим коренима, па и целином, указују на германске речи. Друга реч је чисто средњовековна немачка реч Zoll, у значењу царина, путарина, мостарина, општинска или градска трошаарина. Саки иле Секи могло би да долази од речи саски, односно рударски. Према тома Саки-Цол или Секи-Цол није ништа друго до саска односно рударска царинарница, односно место на коме је, на битно важној античкој, касније рановизантиској или српској средњовековној саобраћајници, која је овуда, долином Царичиног Потока, ишла у правцу Бојника и даље, постојала царинарница за наплату царине, путарине, мостарине или неке трошарине на рударске производе.

Из прошлости села.

Остаци цитаделе на Змијином Камену, од које постоје зидови јаке трапезасте куле, датирају из времена ране Византије, када је ово утврђење улазило у спољни одбрамбени систем Царичиног Града. Као и многе друге тврђаве, и ова код садашњег села Секицола, свакако је у време српске средњовековне државе вршило функцију жупског града.

За време Турака српско становништво је напустило Секицол можда баш због тога што се налазило на важној саобраћајници, па су се у њему настанили Арбанаси, који је уочи ослобођења било седам кућа. Када су се Арбанаси, после ослобођења од Турака, одселили, у њега су дошли преци данашњих становника.

Воде.

Кроз село Секицол протиче поток, који испод села добија ново име према низводном села Каменици и постаје Каменичка Река. У селу има бунара. Испод села, на утрини, близу Царичиног Потока, постоји сеоски бунар, из кога се раније село снабдевало водом а данас из њега захватају воду за пиће домаћинства која у својим двориштима немају бунаре. Поред тога, село има водовод са текућом водом у свакој кући.

Земље и шуме.

Атар села Секицол велики је 266 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 113 хектара, воћњаци 7, виногради 4, ливаде 35, пашњаци 78, шума 20 док је неплодно 9 хектара.

Земља носи ове називе: Дубрава, Горње Њиве, Змијин Камен, Градиште, Њиве испод лозје, Премер и Деленице или Плоче.

Порекло становништва.

Секицол је мало село. Године 1971. имало је 42 куће са само 161 становником.

Становништво чине ови родови:

-Крстићи суиз Грделичке Клисуре.

-Филиповићи су из Криве Реке.

-Стојановићи-Цопићи (или Цонићи, нечитко) су из Рани Луга код Врања, где имају род.

-Трајковићи су из Рани Луга.

-Васићи су из Рани Луга.

-Костићи су из Мијајлице.

-Стошићи су из Криве Реке.

-Стефановићи су из Криве Реке.

-Марковићи су из Криве Реке.

-Николићи су из Криве Реке („бегали од Шиптари“).

-Мирковићи су из Лопаштице – призећен у Секицолу.

-Ивановићи су из Криве Реке.

-Савићи су из Криве Реке.

-Спасићи су из Криве Реке.

-Марковићи (Петар) су из Мијајлице.

-Милићи су из Криве Реке.

-Ганини су из Криве Река.

-Сентићи су из Доњег Бријања.

-Петковићи (Сава)-Ридарци су из Гиљана.

-Цветковићи су из Криве Реке.

-Симићи су из Криве Реке.

Заниамње становника.

Становници села Секицола сеју пшеницу и кукуруз као главне усеве на својим њивама. Принос зависи од атмосферских прилика. Поред ова два усева код којих се јавља тржишни вишак, саде пасуљ као подкултуру мада има њива на којима је само пасуљ засађен. У баштама саде кромпир, црни и бели лук, купус, паприку, празилук – сва само за домаће потребе.

У виноградима имају трешње и вишње. Свака кућа има од 2 до 20 ари под виновом лозом али само за домаће потребе. Имају шљиваке. Од шљива пеку ракију за домаће потребе а нешто и продају. Свако домаћинство у просеку утроши 200 литара ракије по години.

Од стоке чувају краве. У просеку две по домаћинству. Оваца у целом селу има 50-60 комада. Раније их је било знатно више. Село има пашу али нема ко да чува овце, јер омладине иде у школу и занате.

Деца иду у школу у села Мијајлице, Прекопчелице или Орану.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.