Poreklo prezimena, selo Sekicol (Lebane)

Poreklo stanovništva sela Sekicol (po knjizi Saki – Col), opština Lebane – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Pusta Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Sekicol je podignut na levoj obali Caričinog Potoka, ispred ulaza ove rečicu u neki vrstu klisurice. Sa jugoistočne strane prilaz selu je dosta nepogodan i dolazi sa Zmijinog Kamena (kota 400 m). Prirodan prilaz selu je sa juga, iz pravca Caričinog Grada.

Tip sela.

 Sekicol ima tri mahale: Copinsku, Marinkovsku i Donju Mahalu. Zbijenog je tipa, s tim što je Donja Mahala nešto nizvodno. Okolna sela su: Štulac, Prekopčelica, Vrbovac, Kamenica i Mijajlica.

Ime selu.

Na putokazu stoji Seki Col a beleže ga u vojnim kartama kao Sakicol. Reč Saki-Col ili Seki-Col je komponovana od dve reči stranog porekla, koji usvojim korenima, pa i celinom, ukazuju na germanske reči. Druga reč je čisto srednjovekovna nemačka reč Zoll, u značenju carina, putarina, mostarina, opštinska ili gradska trošaarina. Saki ile Seki moglo bi da dolazi od reči saski, odnosno rudarski. Prema toma Saki-Col ili Seki-Col nije ništa drugo do saska odnosno rudarska carinarnica, odnosno mesto na kome je, na bitno važnoj antičkoj, kasnije ranovizantiskoj ili srpskoj srednjovekovnoj saobraćajnici, koja je ovuda, dolinom Caričinog Potoka, išla u pravcu Bojnika i dalje, postojala carinarnica za naplatu carine, putarine, mostarine ili neke trošarine na rudarske proizvode.

Iz prošlosti sela.

Ostaci citadele na Zmijinom Kamenu, od koje postoje zidovi jake trapezaste kule, datiraju iz vremena rane Vizantije, kada je ovo utvrđenje ulazilo u spoljni odbrambeni sistem Caričinog Grada. Kao i mnoge druge tvrđave, i ova kod sadašnjeg sela Sekicola, svakako je u vreme srpske srednjovekovne države vršilo funkciju župskog grada.

Za vreme Turaka srpsko stanovništvo je napustilo Sekicol možda baš zbog toga što se nalazilo na važnoj saobraćajnici, pa su se u njemu nastanili Arbanasi, koji je uoči oslobođenja bilo sedam kuća. Kada su se Arbanasi, posle oslobođenja od Turaka, odselili, u njega su došli preci današnjih stanovnika.

Vode.

Kroz selo Sekicol protiče potok, koji ispod sela dobija novo ime prema nizvodnom sela Kamenici i postaje Kamenička Reka. U selu ima bunara. Ispod sela, na utrini, blizu Caričinog Potoka, postoji seoski bunar, iz koga se ranije selo snabdevalo vodom a danas iz njega zahvataju vodu za piće domaćinstva koja u svojim dvorištima nemaju bunare. Pored toga, selo ima vodovod sa tekućom vodom u svakoj kući.

Zemlje i šume.

Atar sela Sekicol veliki je 266 hektara, od koje površine oranice i bašte zahvataju prostor od 113 hektara, voćnjaci 7, vinogradi 4, livade 35, pašnjaci 78, šuma 20 dok je neplodno 9 hektara.

Zemlja nosi ove nazive: Dubrava, Gornje Njive, Zmijin Kamen, Gradište, Njive ispod lozje, Premer i Delenice ili Ploče.

Poreklo stanovništva.

Sekicol je malo selo. Godine 1971. imalo je 42 kuće sa samo 161 stanovnikom.

Stanovništvo čine ovi rodovi:

-Krstići suiz Grdeličke Klisure.

-Filipovići su iz Krive Reke.

-Stojanovići-Copići (ili Conići, nečitko) su iz Rani Luga kod Vranja, gde imaju rod.

-Trajkovići su iz Rani Luga.

-Vasići su iz Rani Luga.

-Kostići su iz Mijajlice.

-Stošići su iz Krive Reke.

-Stefanovići su iz Krive Reke.

-Markovići su iz Krive Reke.

-Nikolići su iz Krive Reke („begali od Šiptari“).

-Mirkovići su iz Lopaštice – prizećen u Sekicolu.

-Ivanovići su iz Krive Reke.

-Savići su iz Krive Reke.

-Spasići su iz Krive Reke.

-Markovići (Petar) su iz Mijajlice.

-Milići su iz Krive Reke.

-Ganini su iz Krive Reka.

-Sentići su iz Donjeg Brijanja.

-Petkovići (Sava)-Ridarci su iz Giljana.

-Cvetkovići su iz Krive Reke.

-Simići su iz Krive Reke.

Zaniamnje stanovnika.

Stanovnici sela Sekicola seju pšenicu i kukuruz kao glavne useve na svojim njivama. Prinos zavisi od atmosferskih prilika. Pored ova dva useva kod kojih se javlja tržišni višak, sade pasulj kao podkulturu mada ima njiva na kojima je samo pasulj zasađen. U baštama sade krompir, crni i beli luk, kupus, papriku, praziluk – sva samo za domaće potrebe.

U vinogradima imaju trešnje i višnje. Svaka kuća ima od 2 do 20 ari pod vinovom lozom ali samo za domaće potrebe. Imaju šljivake. Od šljiva peku rakiju za domaće potrebe a nešto i prodaju. Svako domaćinstvo u proseku utroši 200 litara rakije po godini.

Od stoke čuvaju krave. U proseku dve po domaćinstvu. Ovaca u celom selu ima 50-60 komada. Ranije ih je bilo znatno više. Selo ima pašu ali nema ko da čuva ovce, jer omladine ide u školu i zanate.

Deca idu u školu u sela Mijajlice, Prekopčelice ili Oranu.

IZVOR:  Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Pusta Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.