Порекло презимена, село Магаш (Бојник)

15. јула 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Магаш, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Магаш се налази у западној зони пусторечке области, на брежуљцима средње дивулијалне терасе Лесковачког Језера, у коју је Магашка Река усекла своје дубоко корито.

Тип села.

Магаш спада у пусторечка села збијеног типа.

Име села.

По легенди, у Магашу су чувани у давна времена магарци, па је село по томе добило име. У доба српског феудализма, српска властела и црква, у некој врсти планирања производње, одређивали су шта ће људи кога села радити: гајити свиње, дресирати соколове, псе, узгајати коње, обављати разне занате, правити стреле, туле, самаре, елементе кола, подрумске судове и др. Како је магарац домаћа животиња која се радо користила за прношење терета, нарочито у брдским крајевима, могуће да су становници Магаша имали задатак да гаје магарце.

Воде.

 Кроз Магаш пролази Магашка Река. Она ово име носи од локалитета Деливоде, где се поток, који силази са Радана, дели Ивањску и Магашку Реку са познатом легендом о деоби ове реке. Извориште потока из кога се образују ове две реке налази се на локалитетима: Оман или Партизанска Болница – где има два извора и изнад Лопарде и Пејићеве стругаре. Магашка Река је богатија водом од Ивањске и улива се у Пусту Реку изнад Горњег Брестовца.

У селу има бунара а има и спомен-чесма која је у средини села.

У атару Магаша има више извора и кладенаца. Поменимо ове: Џамиски Кладенац, Арнаутска Чесма или Стублина, Воденичиште или Арнаутска Воденица, Бандер или Дз’рдзин Кладенац и Јазбине.

Старине у селу.

Црквиште са остацима зидова некадашње цркве. Култно је место и данас. Осим тога у селу постоји црква посвећена Св. Прокопију.

Постанак села и прошлост.

Магаш је старо српско село, настало вероватно у доба настанка српске средњовековне државе. Као важно село имало је у првој половини XV века цркву у којој је служио свештеник настањен у истом селу. У селу је био род Поповићи, од којих је један, неки Дабисав био јемац за дуг Милоша Гаковића из Хаиновца код Михаила Лукаревића, новобрдског трговца.

Пред крaj XVIII и почетком XIX века Арбанаси су из овог села отисли српско становништво и овде се населили. Имали су у селу и своју џамију.

Земље и шуме.

Магаш је најраспространији атар од свих ела Пусте Реке, који износи 2659 хектара. Од ове површине пада на оранице и баште 565 хектара, воћњаке 54, винограде 6, ливаде 467, пашњаке 329, на шуму 1100 док је неплодно 48 хектара.

Земљиште носи ове називе; Диване, Камен, Кодр, Бандер, Крајњи Рид, Средњи Рид, Нада Чешму, Падине, Јеминов Рид, Градеж, Голи Рид, Падине, Црквиште, Голи Рид, Тишак, Падинска Шума, Камењак, Златанске Њиве, Станци, Оранице, Равниште, Ограња, Бандер други локалитет, Страње, Тивина Кућа, Радосињци Деда, Станијине Њиве и Стара Река.

Порекло становништва.

Популација Магаша је у сталном опадањеу. Од 682 сстановника, колико их је било 1953. године, пао је на 495 – 1971. године. Данас их је још мање.

Данашње становништво села чинеови родови:

-Николићи су досељени из Црне Траве.

-Голубовићи су из Црне Траве.

-Глигоријевићи су из Црне Траве.

-Илићи-Бугараши су из Црне Траве.

-Станковићи су из Црне Траве.

-Крстићи су из Црне Траве.

-Димићи су из Црне Траве.

-Јовановићи су из Црне Траве.

-Стојичићи-Радосињци су из Радосиња код Црне Траве.

-Миливојевићи су из Радосињаца – Црна Трава.

-Ивановићи су из Радосињаца.

-Јанковићи су из Радосињаца.

-Крстићи други су из Црне Траве.

-Ђорђевићи су из Црне Траве.

-Стефановићи су из Црне Траве.

-Миленковићи су из Црне Траве.

-Цонићи су из Црне Траве.

-Јовановићи други (Парапуде, Љугци, Петканци) су из Црне Траве.

-Јовановићи трећи-Власинци су из Црне Траве (?)

-Радосављевићи-Чукурусци су из Чукур Махале у Црној Трави.

-Крстићи трећи-Славковци су из Црне Траве.

-Петковићи су из Црне Траве.

-Јовановићи четврти су из Црне Траве.

-Јоцићи су из Црне Траве.

-Димитријевићи су из Црне Траве.

-Митровићи су из Црне Траве.

-Митровићи други-Аризан су из Црне Траве.

-Виденовићи су из Црне Траве.

-Милтеновићи су из Црне Траве.

Роми:

-Бећировићи

-Омсановићи

-Речковићи.

Занимање становништва.

Магашани се баве земљорадњом. Сеју пшеницу, кукуруз, раж, јечам, овас. Земља је добра. Кромпир саде за своје потребе.

Имају доста воћњака. Од воћа негују шљиве свих врста, јабуке свих врста. Од шљива пеку ракију. Свака кућа попије у просеку 300 литара ракије у току године. Неки испеку ид до 2000 литара ракије а има их више који испеку 500 литара.

Имају вонограде. Грожђе је доброг квалитета. Производи се само за своје потребе.

У селу чувају крупну стоку. По домаћинству 3-4 грла. Свиње свака кућа 2-3 комада. Овце се сада мало чувају. Има их у целом селу 400-500 брава. Коња у селу има 5 или 6. Роми имају два магарета. Живину чува свака кућа. Пчеларењем се бави само 5 кућа.

Печалбарство је јако развијено. Свака кућа има 2-3 печалбара: зидара, керамичара, тесара, фасадера. Лети раде по градовима а у јесен долазе кућама. Неки су се настанили и шаљу новац кући.Омладина се слабо опредељује за земљорадњу. Домаћинсва су старачка, земљу обрађују старци и жене.

У Магашу су регистроване четири занатске радње: кројачка, зидарско-фасадерска и две угоститељске.

Имају продавницу Трговинског предузећа „4. јул“.

Село има четвороразредну основну школу као истурено одељење основне школе у Горњем Брестовцу.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.