Порекло презимена, село Лозане (Бојник)

15. јула 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Лозане, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лозане је подигнуто на присојним странама, благо заобљених брежуљака дилувијалне терасе пусторечке котлине, у сливу Орансске реке.

Тип села.

Лозане је село збијеног типа. Подељено је у махале: Јеврејци, Бандер и Бузаџије.

Име села.

У корену овог топонима је реч „лоза“, свакако винова лоза. Према томе, на овом мести, вероватно, је у доба српске средњовековне државе гајена винова лоза, за коју грану пољопривредне активности овај терен има доста предности, па је село, засељено на овом месту, добило име топонима лоза – лозја; Лозјане – Лозане.

Воде.

Кроз село тече Лозанска Река. То је један поточић чије је извориште изнад села на локалитету Бандера, а непосредан извор се зове Стублина. Поточић тече и смеру југоистока и на месту Растанци увире у Оранску реку.

У атару села Лозана, осим извора Стублина има и других кладенаца или извора: Лабура, Састанци, Којин Извор, Код Војине Куће и у самом селу још два извора. У новије време 25 домаћинстава довело је воду из локалитета Бујерове баште а још три из локалитета Бузал’к.

Из прошлости села.

Када је Мита Ракић обилазио пусторечка села у току наародноослободилачког рата 1877/78. године, посетио је и село Лозане, па је о њему забележио да у селу има три арнаутске куће. Код наших истраживања у јесен 1975. године сазнали смо да је у Лозану било 11 арбанашких кућа. Мита Ракић забележио је и ово: „Кажу да у Житном Потоку, Злати и Лозану рађа најбоље жито у Новој Србији“.

Судећи по локалитетима Црквиште и Стублине, може се са поузданњем тврдити да је Лозане старо српско село, али о њему није сачуван ниједан писани спомен.

Земље и шуме.

Атар села Лозана обухвата простор од 479 хектара, од чега на оранице и башта пада 241 хектар, воћњаци 24, виногради 9, ливаде 68, пашњаци 99, шума 18 док је неплодно 18 хектара.

Земљиште носи ове називе: Бузалук, Црквиште, Церов Дуб, Барчици, Лабура, Вучикас, Шарена Бандера, Лојза, Стублина, Војници. Земља је по квалитету V, VI и VII класе; смоница, лиска и пескуша. Дебљина слоја је око 25 сантиментра а има и до два метра.

Порекло становништва.

Лозане спада у пусторечка села чије је становништво у сталном опадању; године 1953. имало је 69 домова са 478 становника; 1962. – 70 – 374 а 197.1 59 домова и 248 становника. Исељеника има из свих родова.

Садашње становништво чине ови родови:

-Величковићи-Јеврејци су досељени из Трговишта.

-Миленовићи су досељени из села Злодовца – Пчиња.

-Ђорђевићи (Стојан) досељени су из Турјана – призетко.

-Златановићи-Којини су из Злотовца.

-Стајићи-Бурдуци су из Злодовца.

-Ивановићи су из Злодовца.

-Златковићи су из Злодовца.

-Пешићи-Тупанци су из Злодовца.

-Стајићи су из Злодовца.

-Јовановићи су из Злодовца.

-Величковићи други су из Злодовца.

-Симоновићи-Попакорвци су из Злодовца.

-Младеновићи-Турчин су из Злодовца.

-Стефановићи су из Злодовца.

-Симићи (Миливоје) – Борозанац су из Злодовца.

-Станковићи – Роми су из Злодовца.

-Стојановићи (Милан)-Тупанац су из Злодовца.

Насељавање данашњих родова почело је 1880. године.

У Лозану постоји црква која слави Видовдан и Малу Госпојину. Подигли су је мештани Лозана, Турјана и Орана око 1900. године. Сада је напуштена. Звоник није имала. Црква се налази у махали Златановићи. Лозанчани се исељавају у Лесковац, Лебане, Пожаревац, Смедерево и Београд.

Занимање становништва.

Лозанчани сеју на својим њивама пшеницу, кукуруз , овас и јечам. Саде и кромпир за своје потребе. Имају своје баштице поред потока са поврћем. Од воћа гаје шљиве разних врста и од ње пеку ракију. Има домаћинстава која испеку и по 1000 литара, у просеку 200 литара. Виногради су мали, 10-15 ари. Праве вино за своје потребе.

У селу имају два приватна трактора.Они су довољани да изору сву земљу. Сетва је ручна а жетва  комбајнима.

Од стоке чувају краве, мало оваца и свиње за своје потребе.

Лозанчани су грађевинари. Раде у Београду у предузећима и Лесковцу. Има их и у иностранству.

Омладина се школује и напушта село.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.