Порекло становништва, село Бреговина (Прокупље)

11. јуна 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Бреговина, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. 

Положај села.

Бреговина је подигнута на присојној страни благог нагиба два брега на вишој дилувијалној тераси на око два километра од Житног Потока. Између ова два места је удолина правца југоисток-северозапад, на чијем је дну корито потока са изворишта на локалитету Вашариште, на западној градини Житног Потока. Ова се удолина све више продубљује, што се иде даље низводно а житнопоточки поток прераста у Златну Реку.

Језерска тераса код Бреговине је благо нагнута у правцу Пусте Реке. На њеној ужој ивици, изнад саме клисуре кроз коју Пуста Река тече, налазе се рушевине Бреговинског калета.

Тип села.

Село Бреговина има две махале. Прва се зове Горња Бреговина а друга Доња Бреговина. Осим тога постоји још једна група од шест кућа, коју мештани зову Раниште и још Албанија а њене становнике Албанци. Село је збијеног типа.

Име села.

Топоним Бреговина симболично указује на пластику земљишта на коме је село подигнуто.

Воде.

Пуста Река тече јужно од Бреговине на око два километра. У Бреговини има два кладенца: Доњомалски Кладенац и Кладенац у Башти. Како је терен брдовит и на приличној надморској висини, изданске воде има доста близу површинског слоја земље, па се бунарска вода добија на 4-8 метара дубине. Осим тога Бреговчани су у село довели водовод из Куртишке Реке.

Постанак села и прошлост.

Бреговина је старо српско село које је, изгледа, улазило у састав Житног Потока као његова махала.

У позноримском и рановизантијском периоду недалеко од данашњег села Бреговина била је значајно утврђена варош, која је била уклопљена у познати средњобалкански одбрамбени систем Византијског царства. Ископавања на омом локалитету су вршена неколико година са изванредно добрим почетним резултатима. На жалост, са тим радовима се престало пре 13 година.

Земље и шуме.

Бреговина има атар од 599 хектара. Од ове површине оранице и баште захватају 239 хектара, воћњаци 20, виногради 1, ливаде 101, пашњаци 167, шума 49 и неплодно 22 хектара. Земља је 5. и 6. класе, углавном пескуша. Мада има и моћнијих слојева плодне земље (до 4 метра) практично је радни слој земље у овом атару од 20 до 40 сантиметра дебљине.

Земља носи ове називе: Ограње, Језеро, Сама Кућа, Река, Кале, Сламе, Бреговински Рид, Равниште и Јасике.

Порекло становништва.

Становништво овог малог села је у сталном опадању. Од 1953. године до1971. године се преполовило. Прве године имало је 411 становника а задње 241. У Бреговини има 20 затворених кућа.

Данашње становништво чине ови родови:

-Вељковићи су досељени из Власине.

-Младеновићи-Кукулинци су досељени из Црне Траве.

-Миленковицћи су из Власине.

-Петровићи су из Власине.

-Атанасковићи су из Власине.

-Благојевићи су из Власине.

-Стаменковићи су из Власине.

Занимање становништва.

Бреговина је печалбарско село: „Крај чекичарски и дунђерски. Да није тако не би се могло живети“, рекао је један мештанин – Славко Вељковић.

Бреговчани сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз, саде кромпир за своје потребе. Имају воћњаке, углавном шљиву шумадинку,од које пеку ракију, у просеку од 200 литара по домаћинству. Крај водотока имају баштице са паприком, луком и другим поврћем. Све за своју кућу.

Стоке имају мало и поред тога што имају услове за сточарство. Нека домаћинства немају чак ни краве. У целом селу има 100-150 оваца а пре рата је било и до 2000 грла ситне стоке.

Деца Бреговине иду у школу у Житном Потоку.

Омладина се опредељује за разне занате и школу. У селу живе само старци и старице уз ретке изузетке.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.