Порекло презимена, село Бублица (Прокупље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бублица, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај сел Порекло становништва села Бублица, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај сел Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бублица (Прокупље)

Порекло презимена, село Бублица (Прокупље)

Порекло становништва села Бублица, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бублица је подигнута на југоисточним падинама Житнопоточке дилувијалне заравни, у коју се, на овом месту, дубоко усекла раседлина, по чијем је дну пробушила корито Пуста Река.

Тип села.

 По типу село је слично свим селима подигнутим од насељеника са истока. Чини га седам махала разбацаних по брежуљцима, које, свака за себе, представља групу збијених кућа.

Име села.

Изгледа да је топоним Бублица настао од речи бубла, која по Вуку Караџићу значи грудву, гуку. Изнад централног дела села Бублица уздиже се као заобљена грудава локалитет Језеро, те је врло вероватно да је назив овог села постао од облика овог узвишења.

Воде.

Главна текућица је Пуста Река, удаљена од села око километар. Осимове реке, нарочито из правца бубличког језера, тече неколико поточића. Један извире из Ајдучког Кладенца, други се зове Стојанин Поток и потиче од чесме Љубисава Цветковића. Трећи има извор код Пушиних од језера а четврти, Марикин Поток, извире из Језера.

У селу има бунара а у новије време са Радана, из локалитета Ћумурана, спроведен је у село водовод па текућу воду има 107 кућа и школа.

Постанак села и прошлост.

Бублица је старо пусторечко село. Настало је у доба српске средњовековне државе, када и толика друга многа села овог краја.

Немачки путописац Фон хан је 1858. године у Бублици нашао 50 албанских кућа, што укаује да је ово село у то време било чак и од Житгног Потока веће. Код пописа извршеног 1879. године под војном управом, у Бублици је забележено 12 кућа са 56 мушкараца и 41 женом.

У Бублици, у средини велике порте ограђене каменим зидом, постоји црквица са дрвеним звоником. Грађена је од камена као и она у Злати од које је нешто већа. По казивању људи црквица је из доба Цара Душана.

У атару села локалитиет Света Вода је култно место. Налази се на десној обали Пусте Реке. На Велики петак жене долазе на извор, умивају се, перу очи, пију воду а дају је и стоци. На извору остављају белеге.

Земље и шуме.

Атара села Бублице обухвата простор од 1341 хектара. Од ове површине на оранице и баште пада 524 хектара, под воћњацима је 108 хектара, винагради захватају 10 хектара, ливаде 142, пашњаци 220, шуме 260 док је неплодно 67 хектара.

Земља носи ове незиве: Језеро, Д’лви Рид, Трле, Лепојин Рид, Андонова Колиба, Марино Кале, Преко Реку, Магашки Рид, Андрејино, Реке-Милкова Воденица, Дуњак, Тутурњаник, Чука, Рид, Лолуничка Махала, Мали Рид, Големи Рид, Падина, Брестовачки рид, Старо Лојзе, Дубрава, Мачински  Пут, Бели Камен, Миланова Ограђа, Крадњи Рид, Крадњи Бунар и Арнице.

Порекло становништва.

И Бублица спада у она села Пусте Реке чија се популација рапидно смањује. По попису становника 1953. године у овом селу је било 1146 становниак; 1961. – 891;  1971. само 555 становника. Мештани се исељавају у оближње градове или иду у иностранство.

Садашње становништво чине ови родови:

-Јовановићи-Милковци су досељени из из Горње Мелне на подручју Бугарске.

-Миленковићи су досељени из Шипковца – Бугарска.

-Јовановићи други су досељени из Д’лге Луке – Бугарска.

-Илићи су досељени из Власине.

-Петковићи су из Шипковице – Бугарска.

-Петровићи су досељени из Шипковице –Бугарска.

-Савићи су из Шипковице – Бугарска.

-Николићи су досељени из Мелне – Трнско.

-Драгановићи су из Шипковице – Бугарска.

-Павловићи су из Шипковице – Бугарска.

-Ђорђевићи су из Шипковице – Бугарска.

-Пауновићи су из Д’лге Луке.

-Алемпијевићи су из Власине.

-Стаменковићи су из села Колонца на српској територији.

-Миленковићи-Јованчини други су из Колонца.

-Богдановићи су из Колонца.

-Ђорђевићи други су из Колонца.

-Петровићи трећи су из Бреговне – призетко.

-Јовановићи су из Мелне, усињен.

-Андрејевићи су из Колонца.

-Николићи други су из К’шле.

-Лазаревићи су из Стрезимировца.

-Цветковићи други су из К’шле.

-Искреновићи су из Станца – Бугарска.

-Кулићи (Душан) су из Мариног Кала (Херцеговац).

-Милековићи су из неког села у Бугарској.

-Митровићи су из Божице.

-Николићи трећи (Божидар) су из Божице.

-Стојановићи су из Црне Траве.

-Златановићи су из Доње Мелне близу Зеленог Града.

-Костадиновићи су из Шипковице.

-Михајловићи-Попови су из Власине.

-Милановићи су из Милославца у Бугарској.

-Атанасковићи су из Шипковице.

Занимање становништва.

Земљорадња је основно занимање. Сеју пшеницу и кукуруз. Кромпир само за своје потребе. Шљиварство је развијено. Када добро роди немају где да је сместе. Испеку од 100 до 1500 литара ракије.

Чувају по две краве у просеку. У целом селу има 5-6 коњаа. Оваца има око 400. Некада их је било више, па и коза, којих више нема.

Уз земљодардњу Бубличани су одувек били печалбари. Стари су им били зидари, тесари и ћиримиџије..Сада се омладина бави занатима: керамичарским, зидарским, тесарским и другим. Многи се школују па из овог села има лекара, инжењера, професора. Уметници су: Звонимир Марковић, који је завршио уметничку академију и Милорад Михајловић, са средњом уметничком школом.

Село има четвороразредну основну школу као истурено одељење Основне шкле у Житном Потоку.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top